"I dalje se postižu dobri makroekonomski rezultati. U 2018. godini došlo je do ubrzanja rasta zahvaljujući privatnoj potrošnji i dinamičnim stranim direktnim investicijama i izvozu", izjavio je danas šef delegacije MMF-a Džejms Ruf na konferenciji za novinare na kraju desetodnevne posete tima MMF-a Srbiji.

Nastavljeno je poboljšanje uslova na tržištu rada, uz znatan rast zaposlenosti u formalnom sektoru, pad nezaposlenosti i stabilan rast zarada u privatnom sektoru.

"Očekujemo da će realan rast BDP-a iznositi 4,2 procenta u 2018. i 3,5 procenata u 2019. godini. Puna implementacija programa strukturnih reformi će se dodatno pozitivno odraziti na potencijal rasta", istakao je Ruf.

MMF očekuje da će se ukupna inflacija, koja je porasla na 2,6 procenata u avgustu, zadržati blizu sredine ciljanog raspona od 3,0 procenta tokom 2018. i 2019. godine.


"Fiskalni rezultati su i dalje dobri. Očekuje se da će u ovoj godini opšti nivo države zabeležiti suficit od 0,6 procenata BDP-a, uz izvršenje kapitalne potrošnje iznad očekivanja", rekao je on.

Dodao je takođe da bi javni dug trebalo do kraja godine da padne ispod 55 procenata BDP-a, te da su se prinosi na državne hartije od vrednosti stabilizovale na nivoima koji su blizu istorijskih minimuma.

Podsetio je da je, imajući u vidu pozitivne fiskalne rezultate, vlada ukinula privremena smanjenja penzija iz vremena krize, što će stupiti na snagu u novembru 2018., i da je pri tome istovremeno obezbedila da se ne poveća udeo ukupnih penzija u BDP-u.

Ruf je saopštio da je tim MMF-a postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2019. godinu, kojima se planira ukupan fiskalni deficit od pola procenta BDP-a, što bi vodilo ka daljem smanjenju javnog duga.

Time bi se, kaže, održala fiskalna disciplina, uz otvaranje prostora za realizaciju mera kojima se podstiče rast, kao što su dodatno povećanje javnih investicija i umereno smanjenje poreskog opterećenja rada.

Očekuje, takođe, da će ukupni troškovi plata i penzija rasti u skladu sa nominalnim BDP-om.

Ruf je konstatovao i da indikatori finansijskog sektora nastavljaju da se poboljšavaju.

"Problematični krediti u bankarskom sektoru su nastavili da padaju, a ažurirana strategija za rešavanje problematičnih kredita će se fokusirati na loše kredite u državnim finansijskim institucijama, uključujući Agenciju za osiguranje depozita".

Novi sistem za instant plaćanja koji planira da uvede Narodna banka Srbije, kako je istakao, doprineće modernizaciji transakcija u ekonomiji i sniženju njihovih troškova, kao i smanjenju sive ekonomije.

"Ostvaren je dalji napredak u realizaciji strukturnih reformi, ali su potrebni dodatni napori da bi se održala visoka stopa rasta u narednim godinama. Privatizacija RTB Bora i PKB-a predstavlja važan korak u iznalaženju trajnih rešenja za državna preduzeća. Vlasti Srbije ostaju odlučne u nameri da privatizuju Komercijalnu banku i Petrohemiju i razmatraju opcije za rešavanje pitanja MSK".

Vlasti Srbije su, primetio je, i dalje ostale odlučne u nameri da sprovedu reformu sistema plata, koja će omogućiti da sektori koji to najviše zaslužuju dobiju povišice.

SVETSKA BANKA: RIZICI POLITIČKE PRIRODE

Svetska banka prognozira rast od četiri procenta za Srbiju u 2020. godini, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja za Zapadni Balkan "Viši ali krhki rast".

Nakon slabog rasta tokom prošle godine, u prvoj polovini ove godine privreda se oporavila, zahvaljujući čemu je projektovani rast Svetske banke (SB) za Srbiju za 2018. godinu 3,5 procenata.

Zahvaljujući bržem rastu, stopa nezaposlenosti je do drugog kvartala ove godine pala na 12,5 procenata radno sposobnog stanovništva, kažu u Svetskoj banci, što je u drugom kvartalu 2018. za 2,9 procentnih poena manje nego u prvom kvartalu.

I budžeti centralnog i opšteg nivoa vlade zabeležili su suficit u prvoj polovini godine, što ih je stavilo na pravi kurs do kraja 2018. godine sa suficitom od 0,6 procenata BDP-a.

Iako su u izvesnoj meri, kažu u SB, politički događaji zasenili ekonomske reforme, očekuje se da će Srbija do kraja godine završiti reformu nekih od najvećih preduzeća i banaka.

Glavna zabrinutost Svetske banke trenutno je nedavno povećanje eksternog deficita i implikacija na spoljni dug.

"Rizik koji može da se pogorša usled mogućeg pooštravanja eksternih uslova na tržišta u razvoju, sporijeg rasta unutar EU i izgleda za pridruživanje, kao i regionalnih i političkih dešavanja", kaže Lazar Šestović iz Svetske banke.

Očekuje se da će srednjoročno srpska privreda zabeležiti rast od oko četiri procenta.

Projekcije srednjeročnog rasta u najvećoj meri zavise od dinamike strukturnih reformi i napretka po pitanju pristupanja EU, navodi se u izveštaju.

Što se tiče rizika, oni su, navode, uglavnom političke prirode.

"Iako je Srbija u prvoj polovini 2018. ostvarila rast od 4,9 procenata, što je u skladu sa rezultatima drugih zemalja Centralne Evrpe, stalna pretnja od prevremenih izbora, nedavna ostavka ministra finansija, rad na rešavanju pitanja KiM, otvaranje poglavlja sporije od očekivanog, nedostatak formalnog angažmana sa MMF-om, pogoršavanje pokazatelja koji se odnose na upravljanje i vladavinu prava u zemlji - sve navedeno sugeriše da je rast mogao biti i brži", piše u izveštaju.

Pored toga, navodi se, nesigurnost koju stvaraju regionalni politički događaji, moguće pooštravanje finansijskih uslova za tržišta u razvoju generalno, kao i zabrinutost za brzinu dinamike rasta u EU, čini lokalne i strane investitore obazrivijim.

To bi zato moglo da uzrokuje kašnjenje završetka nekih važnih infrastrukturnih projekata kao i projekata u realnom sektoru, kaže se u izveštaju Svetske banke.