Dugujete sebi desetak minuta za zdravlje

Rak dojke je najčešći oblik maligniteta kod žena, u našoj zemlji svaka deseta žena oboli od raka dojke a broj obolelih je u porastu. Nažalost, u Srbiji se rak dojke i dalje otkriva kasnije nego u razvijenim zemljama, pre svega zbog nedovoljno razvijene svesti o važnosti preventivnih pregleda.

Preventivni pregledi podrazumevaju kliničke preglede koje vrše lekari, mamografiju (rentgenski pregled dojki), ultrazvučni pregled dojki, a po potrebi može se raditi i pregled magnetnom rezonancom.

Ali, bez obzira na preventivne preglede, jednom mesečno, odvojite malo vremena i uradite samopregled, u drugoj nedelji ciklusa (7 do 10 dana od prvog dana menstruacije).

Prvi mamografski pregled trebalo bi da obavite između 40. i 45. godine, a zatim se mamografije ponavljaju jednom u dve godine.

Program organizovanog skrininga na teritoriji Republike Srbije počeo je 2012. godine, što znači da žene starosti između 50 i 69 godina dobijaju pozive da se jave na mamografiju, jednom u dve godine.

Program se sprovodi organizovano u 35 opština u Srbiji, ali ukoliko vaša opština nije jedna od njih, imate između 50 i 69 godina i niste u prethodne dve godine radili mamografiju, imate pravo da se obratite svom lekaru i da zakažete taj pregled.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" radio je istraživanje koje je pokazalo da se prema zdravlju ne odnosimo naročito odgovorno, ali da se situacija ipak popravlja, iako sporo.

Žene se i dalje ne javljaju redovno na preglede, čak ni kada dobiju poziv. Istraživanje Instituta za onkologiju i radiologiju pokazalo je da žene na preglede dolaze najčešće po "savetu lekara, pre svega ginekologa, ali i lekara opšte prakse", svaka treća žena izjavila je da dolazi jer "želi da brine o svom zdravlju", a dosta je i onih koje se na Institut javljaju jer imaju u porodici slučajeve raka dojke, rekal je dr Ana Jovićević sa Instituta za onkologiju i radiologiju na tribini "Zdravi načini života za zdravlje dojki - Napravi pravi izbor", u organizaciji udruženja "Evropa Dona Srbija" koja je u ponedeljak održana u Beogradu.

Napredak se ipak primećuje jer je istraživanje rađeno pre desetak godina na istu temu pokazalo da su se žene javljale na pregled nakon što je neko u porodici oboleo od raka.

Ako se plašite zračenja prilikom mamografije, trebalo bi da znate da je ono minimalno, ravno zračenju kojem su izloženi recimo ljudi koji avionom putuju iz Evrope u Ameriku.

Da li biste odbili besplatan put u Njujork ili tako negde zbog štetnog zračenja? Verovatno ne biste. 

Zašto žene ne idu na preglede

Više od polovine njih je izjavilo da ne ide na preglede jer "nema nikakve probleme", pa "nije bilo potrebe". Sledeći razlog je to što "niko u porodici nije imao rak dojke", pa "nije bilo potrebe".

To su, ujedno, i dve najčešće zablude.

Na preventivne preglede treba da idu i žene koje nemaju tegobe, jer je to jedini način da se rak otkrije u samom začetku, dok još ne izaziva tegobe.

Treba da idu i žene koje nemaju u porodici slučajeve raka dojke, jer u samo deset odsto slučajeva raka dojke postoji i porodična istorija ove bolesti. Odvojite malo vremena, imate samo jedan život.

Šta možete da uradite da smanjite rizik od raka dojke

Istraživanja pokazuju da fizička aktivnost smanjuje rizik od raka dojke, a da je 10 do 16 odsto svih slučajeva maligniteta posledica fizičke neaktivnosti. Sve što treba da uradite je da svakog dana umerenim intenzitetom vežbate pola sata ili sat.

Uz neaktivnost, značajan faktor rizika je i gojaznost, naročito u menopauzi. U kombinaciji sa pretežno "sedećim" stilom života, višak kilograma doprinosi razvijanju raka dojke u 25 do 33 odsto slučajeva.

"Dva faktora za koja se pouzdano zna da utiču na podizanje rizika od raka dojke su gojaznost i alkohol. Za sve ostalo, različite tipovi ishrane, mediteransku ishranu, ishranu bogatu vlaknima… antioksidanse, postoje neke naznake da možda smanjuju rizik, ali to nije nepobitno dokazano.

Alkohol i gojaznost dokazano povećavaju rizik od raka dojke. Sve ostalo je periferno", rela je dr Jagoda Jorga, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

"Gojaznost je dijagnoza, to nije da li vam se dopada kako izgledate ili ne. Gojaznost je bolest, a jedan od razloga zašto je u današnje vreme sve lošiji odnos mišićne mase i masti u strukturi tela su jako česte dijete koje se drže bez konultacija sa lekarima.

U ishrani treba da budu zastupljene namirnice biljnog porekla, integralne žitarice i povrće pre svega, kao i voće u umerenim količinama. Uravnotežena ishrana podrazumeva i unos mlečnih proizvoda, kao i crveno meso (krtinu) u količini od 700 do 750 grama nedeljno. Pored toga, treba uključiti i živinsko meso, ribu i mahunarke, kao odličan izvor proteina.

Iz ishrane potpuno treba izbaciti prerađene šećere, sokove, uključujući i one od ceđenog voća, i uz umerenu fizičku aktivnost dobili ste 'dobitnu kombinaciju' u prevenciji različitih bolesti, pa i karcinoma dojke", objasnila je dr Jorga.

Osim pridržavanja načela zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti, trebalo bi da, ako ste pušač, prestanete da pušite što pre, kao i da izbegavate izlaganje suncu.

I, naravno, obećajte sami sebi, da nikada više nećete biti na poslednjem mestu sopstvene liste prioriteta. Koliko god obaveza da imate, možete sebi da posvetite taj jedan dan i uradite skrining ne samo na rak dojke, već i na rak grlića materice. To je samo - jednom u dve godine.

Srbija: 32 autobusa PUNA žena. Mrtvih

Rak dojke: Od "napipala sam nešto" do dijagnoze