Zdravko Čolić je legenda koja traje. U intervjuu za MONDO priča o tome zašto i dalje navija za Želju, kako mu je muzika bila suđena i zašto se klonio politike.
Pre 57 godina u Sarajevu je rođena je najveća zvezda bivše Jugoslavije, Zdravko Čolić. Kao dete više se zanimao za sport nego za muziku. Svoju sportsku karijeru započeo je kao golman u juniorima sarajevskog Željezničara, da bi ubrzo shvatio da mu atletika više leži.
Na jednom takmičenju osvojio je drugo mesto, odmah iza tadašnje atletske zvezde Nenada Stekića. Međutim, uskoro je shvatio da je ono što zaista želi muzika!
Iako decenijama više nije Sarajlija, ipak se rado vraća u rodni grad i dan danas je verni navijač sarajevskog "Želje"!
"Ja sam bio i ostao navijač Želje! Kasnije sam zavolio mnogo klubove, posebno Zvezdu početkom devedestih, ali sam oduvek veran sarajevskom Želji jer je to moja dečačaka ljubav. Kada su u pitnaju ove naše države onda, s obzirom da živom u Beogradu, uglavnom navijam za Srbiju, ali kada igraju BiH i Srbija tu nemam faviorita ne mogu da delim. Ja sam u BiH odrastao, sve je to nekako moje. Na evropskom prvenstvu sam navijao za Hrvatsku... Ma radujem se uvek uspehu neke od republika bivše Jugoslavije u bilo čemu", kaže za MONDO Zdravko Čolić.
Za sportskom karijerom kaže da ne žali, jer je uvek bio svestran, a voleo je i glumu, pa je primljen i u sarajevsko Pionirsko pozorište, gde je učestvovao u predstavama "Dječaci Pavlove ulice" i "Kekec i Mojca".
Muzika mu je bila hobi, učio je gitaru i išao u muzičku školu. Sa prijateljem Bracom Isovićem svirao je za društvo u parku, a u svom naselju su bili poznati kao duet Čola i Isa sa Grbavice.Na jednom takmičenju osvojio je drugo mesto, odmah iza tadašnje atletske zvezde Nenada Stekića. Međutim, uskoro je shvatio da je ono što zaista želi muzika!
Iako decenijama više nije Sarajlija, ipak se rado vraća u rodni grad i dan danas je verni navijač sarajevskog "Želje"!
"Ja sam bio i ostao navijač Želje! Kasnije sam zavolio mnogo klubove, posebno Zvezdu početkom devedestih, ali sam oduvek veran sarajevskom Želji jer je to moja dečačaka ljubav. Kada su u pitnaju ove naše države onda, s obzirom da živom u Beogradu, uglavnom navijam za Srbiju, ali kada igraju BiH i Srbija tu nemam faviorita ne mogu da delim. Ja sam u BiH odrastao, sve je to nekako moje. Na evropskom prvenstvu sam navijao za Hrvatsku... Ma radujem se uvek uspehu neke od republika bivše Jugoslavije u bilo čemu", kaže za MONDO Zdravko Čolić.
Za sportskom karijerom kaže da ne žali, jer je uvek bio svestran, a voleo je i glumu, pa je primljen i u sarajevsko Pionirsko pozorište, gde je učestvovao u predstavama "Dječaci Pavlove ulice" i "Kekec i Mojca".
"MUZIKA MI JE BILA SUĐENA"
"Muzika mi je, čini mi se, bila predodređena. Kao i većina muzičara iz Sarajeva, tako sam i ja želeo da radim u bendu, a ne da budem solo izvođač. Međutim, to je teško sve uskladiti i čovek sam jednom počne da gradi svoju karijeru i pravi kompromise. Nema neke posebne tajne mog uspeha, prosto je to ozbiljan pristup poslu i dobar odabir pesama i nepravljenje nepotrebnih pauza niti stalno pojavljivanje, već samo onda kada to publika traži", smatra Čola koji je "zvaničnu" karijeru započeo 1968. godine kada se kao sedamnaestogodišnjak u svom rodnom gradu priključuje grupi "Mladi i lijepi", a već godinu dana kasnije prelazi u afirmisane "Ambasadore".
Iako su ga često kritičari osuđivali zbog pesma koje su nazivali i "lakim notama", on se na to nije obazirao i svakim albumom je postizao neverovatne tiraže.
"Mogao bih ja da radim i teže pesme, ali ipak se bavim zabavnom muzikom za širu publiku. Mogu da izdam i album koji ne bi bio za širok spektar publike, ali bi onda izneverio većinu i zato je najbolji miks svega. Ne trudim se da moje pesme moraju po svaku cenu biti odmah hitovi, već želim da one traju i polako postaju hitovi. Prosto čovek treba da se bavi sobom i muzikom i da radi onako kako oseća, a to će onda i da oseti publika".
Iako je najveća pop zvezda Balkana, privatni život je oduvek vešto skrivao od javnosti, a skoro da nikada nije bilo novinskih natpisa u kojima se Čola pominje u negativnom kontekstu.
"Moj privatni život je vrlo jednostavan - imam ženu koja je normalna i prirodna i razume to što radim. Pored toga, često sam kući i nemam svakodnevne obaze kojima sam posvećen više nego porodici. Uspevam da sve izbalansiram, jer vodim jedan normalan život radeći posao koji volim".
"POLITIKA NIJE MOJ TIP"
Isto tako je, kaže, uvek bio i van politike i svega što se proteklih godina dešavalo na Balkanu.
"Sve me to, naravno, jako doticalo, ali nisam se mešao, jer ja tu ništa nisam mogao. Nisam želeo ni da budem deo političkih previranja jer ja tu nemam šta da tražim, moja posao je muzika. Pored toga, moj otac je bio oficir JNA i kod nas se država i vlast uvek poštovala i ja se i dan danas tako ponašam bez obzira na moje lično mišljenje. Nikad nisma učestvovao u političkim previranjima i davao svoja mišljenja jer ako si umetnik u politici onda ti se sve to posle izvjesnog vremena nekako obije o glavu".
Ako je neko i pomišljao da će Čola da se penzioniše, prevario se jer on i dalje neumorno radi, a novi album bi se mogao pojaviti već na proleće.
"Radim album i imam nekoliko završenih pesama. Biću i autor nekoliko, a većina saradnika biće ista - Brega, Bajaga, Balašević... Razmišljam i da uzmemo nekog dobrog DJ koji će nekoliko pesama da uradi u tom fazonu. Videćemo, ideja je mnogo i sve ćemo da ih objedinimo u jednu priču. Mislim da će to biti zanimljivo. Album ću da izdam možda na proleće, a možda sačekamo i jesen. Nemam nikada tačne datume, radim dok ne završimo sve i ne budem zadovoljan time", kaže Čola.
(Dado Popović, MONDO)
