Kao nekad: Barselona, Milan, Real, Bajern... LIVERPUL!

Generacije zvezdaša odrasle su slaveći pobede fudbalera nad velikanima evropskog fudbala, dok se o podvizima crveno-belih u nezaboravnim noćima na "Marakani" i zlokobnom tunelu koji vodi "u rupu" govorilo se širom planete.

Planete, čiji se šampion 1991. godine zvao upravo Crvena zvezda.

Ispostaviće se mnogo godina kasnije da su Bari i Tokio ostali kao spomenici vremenu u kom su postojali klubovi istočno od Minhena, poput Steaue i Crvene zvezde, dovoljno veliki da pobeđuju najveće - koji su u međuvremenu postajali samo još bogatiji i moćniji.

Generacije zvezdaša odrasle su tugujući zbog ranih eliminacija fudbalera od mediokriteta evropskog fudbala, dok se o podvizima crveno-belih u nezaboravnim noćima na "Marakani" i zlokobnom tunelu koji vodi u "rupu" učilo od starijih.

Starijih, koji nisu čekali godinama da se dogode Kajserslautern ili Roma. 

Kako je vreme prolazilo, menjale su se i pesme, pa je onu euforičnu "jedite g*vna mi smo šampioni" zamenila kafanska balada "nek se 'Marakani' vrate slavni dani".

I, ove 2018. godine, vratili su se. Makar na jednu jesen. Makar na jedno veče.

U nezaboravnoj utakmici pred preko 50.000 navijača dva šampiona Evrope, fudbaleri Crvene zvezde napravili su veliki podvig i (ponovo) srušili Liverpul, koji je u "ona" vremena gubio i na "Marakani" i na "Enfildu".

Ovog puta, na stadionu koji je promenio ime, ali ne i "narav": Liga šampiona upoznala je Milana Pavkova, strelca oba gola za najveću pobedu u "novoj eri", započetoj baš 1991. godine - 2:0 (2:0).