O Milanu Pavkovu se priča.

Centarfor Crvene zvezde srušio je Liverpul sa dva lopte u mreži Alisona Bekera, a njegovi udarci glavom i nogom zauvek će ostati upamćeni među navijačima crveno-belih.

Dan posle utakmice, 193 centimetara visoki centarfor iz Begeča kod Novog Sada govorio je u intervjuu za klupski sajt o svojoj karijeri, uzorima, stasavanju...

Špic koji je nagovestio visok domet u ČSK Čelarevu (2013-15) nije potom dobio šansu u Vojvodini, ali je propušteno nadoknadio u Radničkom iz Niša, gde je obezbedio transfer u Zvezdu, a zatim i povratak na "Marakanu" sa pozajmice, takođe na Čairu.

Iako je bilo nagoveštaja da će minulog leta otići iz Zvezde, Pavkov je ostao i u utorak odigrao meč za pamćenje. Sada budan sanja.

"Dok počinjao na popularnoj Detelinari, u dresu Novog Sada, sanjao sam ovakve stvari. Svi smo mi kao klinci priželjkivali ovakve utakmice i nadali smo se da jednog dana možemo da se takmičimo u Ligi šampiona sa najboljim evropskim klubovima. To su tada bili naivni dečački snovi i u njima sam video sebe u istom izdanju kao što je to bilo na utakmici sa Liverpulom", rekao je centarfor crveno-belih u razgovoru za klupski sajt.



Pavkov je priznao da i pored velike vere nije smatrao realnim da se dogodi sve što ove sezone prolazi.

"Sada se to ostvarilo i dobio sam potvrdu da treba verovati u snove. Da biste došli do ovog što smo mi uradili morate da verujete u sebe. Težak je bio moj put do ovog sada, ali takav put i treba da bude. Ne može da se ostvari uspeh bez muke, za sve u životu se treba boriti i naporno raditi. Čime god da se bavite, put do uspeha ne može da bude jednostavan, zato je najvažnije da znate svoju vrednost, da imate jasan cilj i da izdržati sve".

"Lično sam uvek verovao u sebe, mnogo više nego što su drugi to radili. Meni su porodica i prijatelji mnogo pomogli da istrajem i da svakog dana radim sve bolje i zato je ovo i njihov veliki uspeh. I posle utakmice sa Liverpulom prvo su mi čestitali devojka, sestra, najbolji prijatelj i roditelji", rekao je Pavkov.

Heroj trijumfa protiv Liverpula otkrio je na kojoj poziciji je igrao kada je počeo da trenira fudbal.

"Počeo sam da igram kao zadnji vezni, sve dok nisam došao do omladinaca. Dobro sam se snalazio na toj poziciji, zato mi danas dobro idu šutevi sa distance. Mislim da upravo iz tog iskustva proističe moja sposobnost da postižem golove i nogom, a ne samo glavom, kao što bi mnogi zbog moje građe pomislili. Mislim da je to moja velika snaga. Sada se sve više i u medijima priča o tome da nogom igram podjednako dobro kao glavom. Samo mi je ostalo još levom nogom da dam gol".



S obzirom na svoju visinu i stil, nije teško pogodili ko mu je bio idol u detinjstvu. 

"Uglavnom sam voleo da gledam igrače koji su slični meni po građi i po stilu igre, jer sam od njih mogao najviše da naučim. Kasnije sam uživao u igrama Zlatana Ibrahimovića, a kao dečak od naših igrača najviše sam voleo da gledam Nikolu Žigića".

Njegov drugi gol protiv Liverpula podsetio je mnoge na Žigićev hitac protiv Rome...

"Podseća mnogo i zato mi je još draži pošto mi je on bio uzor. Drago mi je što sam zvezdaše podsetio na veliku pobedu nad Romom".

Navijači su mu, kao i nekad Mihajlu Pjanoviću, pevali "Skoči, daj gol glavom".

"Nisam mogao da očekujem, ma čak ni da sanjam da ću to doživeti. Ni danas ne mogu da verujem da mi je cela Marakana pevala. Posle utakmice sam bio na severu, zaista neopisivo. Čarobno. Koliku energiju nam daju navjači se jasno videlo juče na terenu. Toliko sam uživao da sam posle gola samo stao i uživao u ambijentu koji su navijači napravili", dodao je napadač koji je ušao srca svim navijačima Zvezde.