Kilogram će kao mera ove nedelje biti izmenjen jer će naučnici promeniti način na koji definišu masu jednog kilograma.
Ipak, vage u kupatilima ce i dalje pokazivati isto, a i kilo voca ce težiti koliko i pre.
Do sada je masu definisao "deda svih kilograma": metalni cilindar velicine loptice za golf, zakljucan u trezoru u Francuskoj. Vec više od jednog veka bio je jedini pravi kilogram na kojem su zasnovani svi ostali.
Ali više nece biti tako. Ocekuje de sa na sastanku u petak u Versaju, kod Pariza, vlade odobre planove da umesto toga koriste naucnu formulaciju za definisanje tacne mase jednog kilograma. Ocekuje se da ce ta promena imati prakticne posledice u industriji i nauci, kada su nužna ultra-precizna merenja mase.
U istoriju ce otici takozvano "Veliko K" - kilogram koji je glavni još do 1889. godine.
Izraden od legure otporne na koroziju: 90 odsto platine i 10 odsto iridijuma, medunarodni prototip kilograma je retko vidao svetlost dana. Ipak, njegova uloga je bila presudna kao osnove za opšteprihvac´en sistem merenja mase, od cega zavisi i sva medunarodna trgovina.
Tri kljuca koja se cuvaju na odvojenim mestima, potrebna su da se otkljuca trezor u kojem su "Veliko K" i njegovih šest zvanicnih kopija, zajedno nazvani "naslednik i rezervni delovi", pod staklenim zvonima u Medunarodnom birou za tegove i mere, u Sevru, na zapadnom obodu Pariza.
Osnivaca je 1875. godine bilo 17 država, a Biro je poznat po francuskoj skracenici BIPM, kao cuvar sedam glavnih jedinica koje covecanstvo koristi da izmeri svoj svet: metar za dužinu, kilogram za masu, sekunda za vreme, amper za elektricnu struju, kelvin za temperaturu, mol za kolicinu materije i luks za intenzitet svetlosti.
Od tih sedam jedinica, kilogram je poslednji zasnovan na fizickom, postojecem predmetu, "Velikom K".
Metar, na primer, nekada je bila štangla od metra, ali je sada definisan kao udaljenost koju svetlost prede u vakuumu za 1/299,792,458. deo sekunde.
"Ovo je trenutak slavlja jer ce poslednji standard preostao iz 1875. godine biti konacno zamenjen novim, inovacijom", rekao je Martin Milton, direktor BIPM za AP.
"Sve ostalo je reciklirano i zamenjeno i poboljšano. Ovo je poslednje poboljšanje rešenja koje datira još od prvobitne koncepcije iz 1875. godine. Dakle, time se onome što je ucinjeno 1875. godine, odaje priznanje da je trajalo toliko dugo".
Samo izuzetno retko, i izuzetno pažljivo, modeli kilograma BIPM se nežno vade da bi se drugi modeli kilograma, poslati u Sevr iz celog sveta, uporedili s njima, da bi se obezbedilo da su i dalje ispravno kalibrisani, s razlikom u masi od jedne ili dve cestice prašine.
Kilogram je zvaniclno postao opšta mera u svetu u 20. veku i ta mera je "potvrda sposobnosti ljudi da saraduju", kaže Milton.
"To je zapravo sjajno delo mira, jer je to jedna od oblasti u kojoj se sve države sveta slažu sa apsolutno istim ciljem".
Metalni prototip kilograma bice zamenjen definicijom, zasnovanoj na "Plankovoj konstanti", što je deo jedne od najslavnijih jednacina u fizici, ali ju je takode davolski teško objasniti.
Dovoljno je rec´i da bi ta novina trebalo da vremenom poštedi države potrebe da povremeno pošalju svoje kilograme nazad u Sevr za kalibraciju poredenjem s "Velikim K". Naucnici bi tako trebalo da ubuduce mogu da precizno izracunaju tacan kilogram, bez potrebe da fizicki porede jedan komad dragocenog metala s drugim.
Milton kaže da ce promena imati primene u racunarstvu, proizvodnji, farmaciji, proucavanju klimatskih promena i drugim naukama gde je potrebno precizno merenje.
"Sistem ce biti suštinski tacan zasnivajuci se zakonima nauke i zakonima prirode", rekao je on.
"Necemo morati da zavisimo od pretpostavke da se jedan odredeni predmet nikada ne menja".
