Dačić u UN: Da li je stabilna situacija napadati Srbe?!

 Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić na početku je izrazio žaljenje što za vreme predsedavanja Velike Britanije nije održana sednica SB UN o Kosovu.

Srbija je pokušala na konstruktivan način doprinese rešenju za KiM, ali se ništa suštinski nije pozitivno dogodilo u poslednjih devet meseci,ZSO nije formirana, nije formiran Specijalni sud, nije razrešeno ubistvo Olivera Ivanovića, naglasio je Dačić.

Ukazao je i na nove incidente - pre svega na činjenicu da je usvojen zakon o transformaciji bezbednosnih snaga u oružane snage.  Naveo je i primere upada ROSU na Gazivode, onemogućavanje predsednika Vučića da poseti selo Banje...I ovde se radi o kršenju Rezolucije 1244 i Briselskog sporazuma, rekao je Dačić.

O kakvom dijalogu govorimo kada 2.000 dana od potpisivanje Prištine u prisustvu EU nije formirana ZSO, zapitao je Dačić.

Rekao je i da je Priština odlučila da napravi put kroz oblast u kojoj je manastir Dečani i da je poslala buldožere u portu manastira. Predstavnici međunarodne zajednice osujetili su taj potez, naglasio je on.

Ukazao i na napade na Srbe koji su krenuli da posete svoja imanja na Kosovu.

Ukupno 173 incidenta na pripadnike nealbanskih zajednica, bilo je od januara do juna ove godine, što je povećanje od skoro 20 odsto, rekao je Dačić.

Kaže i da je nejasno kako neko može ovakvu situaciju da okarakteriše kao stabilnu ili ona podrazumeva da su napadi na Srbe  - stabilna stvar.

Govorio je i o velikom broju napada na interna lica i povratnike, i zapitao kako da se očekuje napredak u povratku raseljenih.

Kao konstantne je naveo i hapšenja povratnika po lažnim prijavama, kamenovanje vernika, napade na sveštenike, uništavanje imovine, rušenje grobova i spomen ploča, nacionalnu i versku mržnju, nedostatak vladavine prava... Naglasio je i da nisu kažnjeni seksualni napadi na pripadnike srpske nacije na Kosovu.

Zapitao je i šta je sa sudbinom 1.500 nestalih Srba na Kosovu.

"Mnogi od vas smatraju da je status Kosova završena priča, ali i mnogi da nije, deset država je povuklo odluku o priznanju", rekao je Dačić.

Zapitao je i zemlje koje su priznale Kosovo kako one mogu da lobiraju za prizanje, a Srbija to ne sme da radi.

Ukazao je i na uvođenje carina i kršenje pravila CEFTA od strane Prištine. "To su osudili svi, i EU, a sa tom odlukom ne slaže se ni Hašim Tači. Pa nije jasno kakva je politika, imamo dobre i loše policajce na Kosovu?"

O zahtevu Kosova za prijem u Interpol i činjenicu da pojedine države lobiraju za prijem Kosova u međunarodne organizacije, pokušavajući da to prikažu kao pitanje bezbednosti, Dačić je ocenio kao jasnu - da je reč o političkim aspiracijaama. "Neće kosovo u Interpol da se bori protiv kriminala, već da bi se predstavila kao nezavisna država".

Ukazao je i da moraju da prestanu dalje podele u SB UN na temu treba li nam UNMIK ili ne, jer one ne doprinose rešenju.

Dok se to rešenje ne postigne, kako je rekao, ostaje nam Rezolucija 1244 i ostaje nam da je poštujemo. "Srbija će učiniti sve da se dođe do rešenja i trajnog mira i prosperiteta i Srba i Albanaca. Nakon toga, neće nam biti potreban ni UNMIK ni sednice SB UN", poručio je Dačić.

Ukazao je i da se ovih dana obeležava 100 godina od završetka Prvog svetskog rata.

Srbija je, kaže Dačić, u tom ratu izgubila 28 procenata celokupnoog broja stanovništa i 62 odsto muškog stanovništva.

"Skoro svaki deseti poginuli u ratu bio je Srbin", rekao je on.

"Vudro Vilson doneo je odluku da se srpska zastava postavi na Belu kuću - to se u istoriji SAD desilo samo sa francuskom zastavom nešto kasnije, zato je Srbiji prioritetno stalo do mira u regionu da se žrtve ne zaborave, ali da se rat više nikada ne desi".

U izveštaju o radu Misije UN na Kosovu za period od 16. jula do 15. oktobra, Gutereš je pozdravio nastavak angažovanja lidera u Beogradu i Prištini u dijalogu za normalizaciju odnosa pod okriljem EU.

Gutereš je u izveštaju naveo da su predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, u obuhvaćenom periodu predstavili ideju razgraničenja u okviru napora da se postigne sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa.

On je pozdravio i napore UNIMIK-a na izgradnji poverenja na Kosovu, navodeći da je društveno poverenje ključno za stabilnost na Kosovu.

Šef Unmika Zahir Tanin rekao je  pred Savetom bezbednosti UN da, iako se ne sme zanemariti napredak u pregovorima postignut od 2013, ključna stvar za napredak na terenu je primena dogovorenog, a među centralnim tačkama je osnivanje Zajednice srpskih opština.

"Uz sveukupnu pažnju usmerenu ka mogućnostima za postizanje novog političkog kompromisa, da ne bismo trebali da ne uzmemo u obzir napredak ostvaren od aprila 2013. godine i osnovna načela Prvog sporazuma koji je tada potpisan, a koji je uključivao osnivanje Asocijacije ili zajednice većinski srpskih opština. Pomenuta načela i njihova puna implementacija su sastavni deo svakog novog sporazuma, kao i napretka na terenu", naveo je Tanin.

Kao poteze koji su dodatno podigli tenzije oko Kosova, Tanin je izdvojio zakone o stvaranju vojske Kosova i kosovske carine na robu iz Srbije i BiH.

"Postupci kojima se pokušava prejudiciranje dogovora ne doprinose postizanju političkog kompromisa. Bilo da se radi o bitnijim ili manjim pitanjima, jednostrani postupci nose stalni potencijal da zapale stanje na terenu", rekao je Tanin.

Šef Unmika je ipak pozdravio želju za nastavkom dijaloga koju su izrazili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači.

Ipak, kako je rekao, svaki politički proces traži i saglasnost društava na koja se odnosi.

"Dogovori na najvišem nivou koji mogu biti postignuti kroz političke pregovore, bez obzira na snagu međunarodne i regionalne podrške, neće uspeti osim ako naiđu na podršku i puno razumevanje i poverenje među zajednicama i pojedincima širom društva. Uveren sam da će lideri obeju strana, kao i činioci koji posreduju u dijalogu, ovo imati čvrsto na umu", naveo je Tanin.

On je naveo da je za Unmik prioritet izgradnja poverenja među ljudima i zajednicama na Kosovu.