Srbija na putu ka EU menja Zakon o bezbednosti hrane, tako da će umesto "upotrebljivo do" na deklaracijama proizvoda stajati "najbolje upotrebiti do". Naizgled mala izmena znači mnogo za gladne u Srbiji, biče više donacija hrane.
Izmene zakona, koji sadrže sve tekovine Evropske unije, trebalo bi da budu usvojene na proleće u Skupštini Srbije, kada počne redovno zasedanje, izjavio je juče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
On je na panelu "Put ka evropskoj budućnosti Srbije - izmene zakona kao uslov transformacije društva" na beogradskoj konferenciji "Lideri transformacije društva" kazao da je Vlada Srbije usvojila izmene zakona o bezbednosti hrane.
"Ministarstvo je prihvatilo skoro sve sugestije o izmenama zakona koje je dobilo tokom javne rasprave, a deo onih koje nismo, prihvatićemo najverovatnije preko amandmana u skupštinskoj raspravi", rekao je Nedimović.
On je najavio da će se od 2019. govoriti o bezbednosti hrane i dodao da su neke stvari spremne, ali da što se tiče pregovora sa EU, odnosno poglavlja 12, Srbiju "čeka pakao".
"Sve što znamo moraćemo da promenimo, to će boleti i koštati, ali ako je na kraju cilj koji će se isplatiti, onda je sve to isplativo", istikao je Nedimović.
Najbitnija izmena Zakona je promena izričite odrednice "upotrebljivo do" u fleksibilniju "najbolje upotrebi ti do", čime se otvara mogućnost velikim trgovinskim lancima i drugim donatorima hrane da veliki deo hrane za koju se dosad (pogrešno) smatralo da joj je istekao rok - stigne do one kojima je neophodna.
"U Srbiji se no što se ne upotrebi doživljava kao da nije bitno, da je višak. Ovde sve, pa i hrana, završi u kanti, u najboljem slučaju, jer često završe na kantama ili nekom trećem mestu, u kanalu ili slično, počevši od hrane, do otpadaka hrane, pa do životinja", naveo je ministar.
Hrana koju ne bi trebalo jesti kad joj istekne rok
Nedimović kaže da se ovom izmenom prilagođavamo EU, ali da treba biti oprezan, jer ipak se radi o hrani i tu svaka zloupotreba ili greška može dovesti do ozbiljnih posledica po ljude.
"Lako je sa velikim proizvođačima ili trgovcima koji imaju svoje procedure, ali treba imati u vidu da u Srbiji ima veliki broj malih trgovaca i proizvođača, te je kontrola komplikovana", upozorava ministar.
Sa izmenama zakona mnogi veliki trgovci moći će a budu i veliki donatori, čak se može pojaviti i problem ko će tolike donacije primiti i razdeliti kome je potrebno.
Novi hit: Prodavnice hrane kojoj je istekao rok!
To potvrđuje i Radmila Ivetić iz Udruženja Banka hrane Beograd. Ta organizacija je samo u ovoj godini primila, i to uglavnom od kompanije Delez Srbija - 105 donacija i 1.200 tona (to je 60 šlepera) hrane koja mesečno stiže do 9.000 gladnih korisnika.
"Mi nemamo kapacitet za više. Nismo odbili niti jednu donaciju dosad, ali sada s izmenama zakona moramo da vidimo šta ćemo ako se to bude značajno povećalo", kaže Ivetić.
PDV SE PLAČA I NA POKLONJENU HRANU
Nedimović je dodao da će Ministarstvo poljoprivrede u Savetu zauzimati stanovište da je na poklanjanje hrane nepotrebno oporezivanje PDV-om i dodaje da se na neki način to mora podstaknuti, da li poreskim olakšicama ili na neki drugi način.
Načelnica Odeljenja za indirektne poreze u Sektoru za fiskalni sistem u Ministarstvu finansija Irena Stevanović Gavrović navela je da je tačno da se na doniranje hrane u Srbiji plaća PDV, te da svaka izmena propisa mora da bude u skladu s propisima Evropske unije.
Kako je navela, ima zemalja koje nemaju PDV na doniranje hrane, a među njima je i Hrvatska, ali da prilikom donošenja odluka i promene zakona moraju se analizirati svi aspekti, jer i u Hrvatskoj nije lako doći od oslobođena od PDV-a.
Predsedica Odbora za zaštitu životne sredine Američke privredne komore Andrea Radonjić kazala je da u Belgiji postoji lista namirnica koje su bezbedne, a koje nisu i preporučila da bi tako trebalo uraditi i u Srbiji.
Ona je podsetila da je u Francuskoj zakonom propisano da maloprodaja, odnosno trgovinski lanci, obavezno daju sve namirnica posle roka najbolje do" u dobrotvorne svrhe.
