Sneg pada u mnogim delovima naše zemlje, a posebno na planinama na kojima je pre nekoliko dana i zvanično počela zimska sezona. Dakle, sve je spremno za aktivan odmor na nekoj od naših planina.
Tim povodom smo razgovarali sa momcima iz Gorske službe spasavanja oko toga kako sebe, ali i svoj automobil pripremiti za planinu.
Pred polazak, vaš automobil je potrebno opremiti obaveznim zimskim gumama, kao i setom lanaca. Uz to, treba krenuti sa dovoljno goriva. Korisno je imati sprej za odleđivanje brava i stakala, kao i sklopivu lopatu.
Trebalo bi imati ćebad, obavezno dovoljno vode, kao i neke "energetske hrane", poput čokolada, energetskih štanglica ili suvog voća, koja će vam obezbediti energiju u toj potencijalno opasnoj situaciji, odnosno dok ne dođu spasioci i izvuku vas, savetuju iz GSS-a.
U vozilu bi trebalo imati sveću i upaljač ili šibice. U slučaju da vas mećava zatekne na putu, može se desiti da ostanete zavejani, i to bez obzira na to da li se nalazite na planinskim putevima ili ste u ravnici. Jedna jedina sveća može značajno podići temperaturu vazduha u kolima. U tom slučaju obavezno malo otvorite prozor na strani vozila, koja je u zavetrini.
Još jedna bitna stavka je mobilni telefon. Njegova baterija neka bude puna, a zgodno je imati i eksternu bateriju.
Hronični bolesnici trebalo bi da ponesu količine lekova za više dana jer je moguće da određenog leka nema u apoteci, a prilazni putevi zimskim centrima su baš tada zavejani.
Kada staviti lance?
Ako nema snega ili leda na putu, lanci nisu potrebni, šta više, vožnja sa lancima po suvom kolovozu je kažnjiva. Ako je put prekriven slojem snega i leda, lanci postaju obavezni.
Stavljanje lanaca nije preterano problematičan zahvat, ali ga treba naučiti, odnosno provežbati pre polaska na put. Jednostavno ne želite da prvi put stavljate lance po mećavi.
Na kraju krajeva, ako je na putu sneg ili led, bez lanaca vam neće dozvoliti da se popnete na planinu, a i verovatno nećete ni moći.
Zaglavili ste se u snegu?
Pre nego što pozovete pomoć, probajte sami da se "iščupate". Menjač treba ubaciti u drugu brzinu. Ako imate ESP (sistem za kontrolu proklizavanja), potrebno ga je isključiti, kako biste omogućili točkovima da malo proklizavaju. Onda polako krenuti napred nazad i iščupaćete se. Ako ne uspete, preporuka je da pozovete Auto-moto savez Srbije.
Vožnja po snegu i ledu
Vožnja u takvim uslovima je daleko složenija. Treba se kretati sporije nego po suvom, a skretanje treba obavljati daleko pažljivije. U takvim uslovima, najviše treba kočiti motorom, odnosno kočnicu treba koristiti minimalno. Ako se desi da se zadnji kraj zanese, probajte laganim pokretima volana da vratite auto na pravi put.
Pogon na svim točkovima je idealan za odlazak na planinu.
GSS već šest godina koristi "dačiju daster". Ovaj terenac ima pogon na sva četiri točka, kao i povišeni klirens, pa se odlično snalazi i po snegu.
Ipak, vožnja po ledu može biti veoma problematična bez obzira na pogon i tada je obavezna montaža lanaca, bez obzira na tip vozila i pogona.
Prema rečima ljudi iz GSS-a, "daster" se pokazao kao odlično terensko vozilo koje bez problema može da savlada uspone poput onog do Pančićevog vrha na Kopaoniku, kao i da se popne, po snegom i ledom prekrivenom putu od podnožja do centra planine vukući prikolicu s motornim sankama.
U zimskim uslovima je bitno pridržavati se nekih pravila koji se tiču vožnje na planini. GSS savetuje da uvek vozite po tvrdoj podlozi, odnosno nikad po mekanom snegu. Takođe, bez obzira na tip vozila nikad ne treba samostalno prelaziti potok, jer se lako može desiti da loše procenimo njegovu širinu i dubinu, kao i brzinu vode.
Stigli ste na planinu…
Planina je, bez obzira na godišnje doba, prevrtljiva. Za samo deset minuta može u potpunosti da se promeni vreme. Zato pre svakog izlaska u prirodu na planini treba pogledati vremensku prognozu i nikada se nemojte kretati sami.
Za bilo kakvu zimsku aktivnost potrebno je i obući se adekvatno. Preporučuje se slojevito oblačenje, "aktivni veš", a dobro je imati i posebnu "šel" jaknu, koja ne propušta da spoljašnji vazduh i voda prođu ka unutra, a dozvoljava da vlaga iz tela izađe napolje.
Uvek treba imati ranac sa vodom, "energetskom" hranom (najbolje suvo voće) i preobukom.
Pripreme za skijanje
GSS savetuje skijaše da se fizički pripreme za skijanje. Dobro bi bilo da se mesec dana pre odlaska na planinu bude u laganom treningu. Da se naročito vežbaju noge i leđa, kako bi se pokrenuli ti mišići. Povrede se najčešće dešavaju kada čovek dođe na stazu "direktno iz kancelarije".
A pre izlaska na stazu, kao i na kraju skijanja, obavezno je istezanje. Uz to, pijte dosta tečnosti u vidu vode ili čaja, jer se zimi mnogo tečnosti gubi i samim disanjem. Jedan od pokazatelja dehidriranosti jeste osećaj hladnoće u prstima ruku i nogu, bez obzira na skijašku opremu. Naime, kada telo nema dovoljno vode, ona se iz perifernih organa povlači ka "sredini" tela.
Skijašima se preporučuje da naprave pauzu oko jedan sat popodne, jer se baš tada najčešće dešavaju povrede. Tokom tog "brejka", osim tečnosti, u organizam treba uneti nešto slatko.
Nikako se nemojte "grejati" konzumacijom alkohola. Alkohol širi krvne sudove i samo daje utisak da vam je toplije. Zbog pojačane periferne cirkulacije hladna krv iz ruku i nogu će pre ohladiti celo telo, pa smrzavanje može nastupiti mnogo ranije nego da se nije pio alkohol.
Smrznute ruke ili noge nemojte trljati snegom ili bilo čime drugim. Nemojte ih stavljati u vruću vodu ili na neko vruće mesto, jer tada lako može doći do povreda kože. Osobi, koja je "pothlađena", skinuti mokru i hladnu obuću, odeću i rukavice, i utopliti nečim suvim (ćebetom) i davati joj tople i zašećerene napitke.
Kako reagovati u slučaju skijaške povrede?
Na skijalištima svakome može da se desi da padne i da se povredi u manjoj ili većoj meri. U slučaju da vam se to desi, bitno je da se javite Gorskoj službi spasavanja, a zatim da se, uz pomoć nekog drugog skijaša, obezbedi mesto pada jaknom ili štapovima kako bi drugi skijaši bili upozoreni.
Ako se sumnja da neku težu povredu, povređeni skijaš ne bi trebalo da se pomera, već da sačeka GSS ekipu, kojoj, u proseku, treba samo pet minuta da stigne do povređene osobe.
Kako bi što pre bila pružena adekvatna pomoć, prilikom javljanja bitno je da se što tačnije odrediti mesto pada, odnosno da se kaže na kojoj stazi je došlo do incidenta.
Gorska služba spasavanja ima svoje ekipe koje su 24 časa na raspolaganju gostima Kopaonika, Zlatibora, Divčibara i Stare planine, od prvog do poslednje dana zimske sezone.
Brojevi telefona GSS-a se nalaze na ski-pasovima, a možete ih i umemorisati u telefone, bilo zbog vas ili nekog drugog:
Kopaonik: 063 466 466
Stara planina: 063 466 461
Zlatibor: 063 466 467
Divčibare: 063 466 427
