Uz ovakav podatak o životu na granici bede, Republički zavod za statistiku je dao i pojašnjenje da to ne znači da je svaki četvrti stanovnik Srbije nužno siromašan, "već samo ima veći rizik da to bude".

U 2014. je stopa rizika od siromaštva iznosila 25 odsto, naredne godine 26,7 odsto, a 2016. godine 25,9 odsto.

Anketa Zavoda o prihodima i uslovima života je pokazala da je u 2017. godini stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti (ova lica su u riziku od siromaštva ili su izrazito materijalno uskraćena ili žive u domaćinstvima veoma niskog inteziteta rada) iznosila 36,7 odsto.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2014. je bila 42,6 odsto, 2015. je iznosila 41,7 odsto, a 2016. godine 38,5 odsto.

Posmatrano prema starosti, lica mlađa od 18 godina najviše su bila izložena riziku od siromaštva (30,5 odsto), kao i lica od 18 do 24 godine (29,7 odsto). Najnižu stopu rizika od siromaštva imale su osobe starije od 65 godina (21,3 odsto), pošto se radi o grupi koju čine mahom penzioneri koji su svoje prihode obezbedili u nekom drugačijem društvu i privredi.

Najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece (55,8 odsto), zatim lica mlađa od 65 godina koja žive u jednočlanim domaćinstvima (39,6 odsto).

ISTORIJSKI MINIMUM: U svetu je manje siromašnih

U zavisnosti od radnog statusa, kod lica starih 18 i više godina najizloženija riziku od siromaštva bili su nezaposleni (50,7 odsto)), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (6,8 odsto). Kod samozaposlenih lica ta stopa iznosila je 35,5 odsto, a kod penzionera 17,5 odsto.

UŽAS: 10% dece u Srbiji živi u potpunom siromaštvu!

Anketa o prihodima i uslovima života u 2017. godini sprovedena je peti put na teritoriji Republike Srbije, s ciljem da se prikupe podaci na osnovu kojih se izračunavaju indikatori siromaštva, socijalne isključenosti i uslova života.

Rizik da živimo bedno nam duplo veći nego u EU


Istraživanje se sprovodi jednom godišnje, po standardizovanoj metodologiji, koja se primenjuje u svim državama članicama Evropske unije, poručuju iz RZS.