Kod nekako cvetaju ruze a kod nas Kriminal

Hodam gradom. Pogledam ponekad narmurena, tužna, očajna lica ljudi. Ali kada sretnem i pogledam lica tinejdžera ili kojekakvih faca, kada čujem i vidim njihovo ponašanje, u meni se probudi ljutnja, gorčina i bes! Ko i u šta nama raste u ovoj zemlji! Omašili su roditelji, mediji, celo društvo! Vaspitne mere su ukinute, zabrenjene - a tako slatko bih IH podelio ovim "frejerima"!!! I uvek u gtupi takvih, neko guranje, udaranje i maltretiranje one, vidi se, mirnije i vidi se, skromnije, bolje dece! Mani zakon, vaspitavaj to od malena, inače će oni tući tebe roditelju i druge, kada porastu! Ovde se više ne zna ko su roditelji, a ko deca! Roditelji ne smeju ništa, a deca mogu sve! Tako u vrtićima, školi - svuda!!! Moja koleginica vaspitačica je dobila udarce po licu i glavi, pljunuta u lice, a zatim išutirana od strane jednog takvog derleta!!! I ne sme mu ništa! Roditelji kuliraju, briga ih! Stanje je jezivo, gde god se okreneš!!!!

Naša deca su naše ogledalo... Pa vi sada vidite kakvi smo mi...pišem na ovaj način jer ovo nije usamljen slučaj ubadanja ovo je epidemija među omladinom, a sve su to naša deca!