Počelo je: Velika matura umesto prijemnog za faks

Šta to novo donosi velika matura?

Za sada postoji Predlog nacrta koji predviđa da se državna matura, koju će polagati maturanti srednjih škola u Srbiji od 2020. godine za trogodišnje smerove i 2021. godine za četvorogodišnje, odvija u tri modela.

Tako će posle četvorogodišnjeg školovanja u gimnaziji učenici polagati opštu maturu, posle tri ili četiri razreda srednjih stručnih školi polagaće se stručna matura, a posle školovanja u umetničkim školama – biće umetnička matura.

U sva tri oblika mature učenici bi polagali tri obavezna predmeta i izborni predmet.

Nešto drugačiji završetak srednjoškolskog obrazovanja imali bi učenici trogodišnjih smerova srednjih stručnih škola koji bi radili praktičan rad propraćen pisanim teorijskim pripremama za njegovu izradu, a ukoliko bi želeli da nastave školovanje – dokvalifikacijom bi mogli steći pravo polaganja maturskog ispita

KAKO ĆE BIRATI GIMNAZIJALCI

Maturanti gimnazija bi nakon četvrtog razreda polagali opštu maturu koja bi predstavljala završetak srednjoškolskog obrazovanja, ali i svojevrsnu ulaznicu za fakultet.

Opšta matura bi se sastojala od srpskog/maternjeg jezika i matematike, dok bi treći obavezan predmet bio izabran sa liste na kojoj će se nalaziti fizika, biologija, hemija, geografija, istorija, strani jezik i srpski kao nematernji.

Pored tri obavezna predmeta, maturanti gimnazija bi mogli da biraju jedan predmet u skladu sa zahtevima fakulteta koji žele da upišu, a maturski rad više ne bi postojao.

STRUČNA I UMETNIČKA MATURA

Učenici koji završavaju četvorogodišnje smerove srednjih stručnih škola polagali bi stručnu maturu koja bi se, kao i opšta, ali i umetnička, sastojala od polaganja maternjeg jezika i matematike (osim za one koji nisu imali matematikuu poslednja dva razreda srednje škole).

U stručnjim srednjim školama treći deo mature bio bi interno-eksterni i proveravao bi stečena stručno-teorijska znanja, kako na ispitu, tako i kroz stručni maturski rad.

Učenici umetničkih škola bi takođe kao treći deo velike mature imali praktični deo. Svi koji nakon srednjih stručnih i umetničkih škola ne žele da nastave školovanje – ovim ispitom bi zvanično završili srednjoškolsko obrazovanje. Oni koji žele dalje da se školuju mogu da izaberu da polažu još jedan predmet koji je u skladu sa zahtevima fakulteta koji žele da upišu.

DEO MATURE U ŠKOLI, DEO NA FAKULTETU

Predlog nacrta kojim će se uvesti državna matura sastoji se i od predloga da se obavezni deo mature polaže u srednjim školama koje učenici pohađaju, a izborni deo – na fakultetima.

Fakulteti bi mogli da traže da učenici, pored izbornih predmeta sa velike mature, polažu i još ispita kojima će se proveravati sklonosti i sposobnosti kandidata za upis. Takođe, fakulteti bi sami određivali koliko koji ispit nosi bodova prilikom upisa – kako oni koji su deo mature, tako i oni koji se polažu samo za određeni fakultet.

Detalji načina polaganja i bodovanja ispita još uvek nisu poznati.

Prema aktuelnom modelu, opšti uspeh iz srednjeg obrazovanja se boduje sa maksimalno 40 poena, dok prijemni ispit donosi maksimalno 60 bodova.

Ukoliko bi ispiti sa opšte mature zamenili prijemni ispit, onda bi oni donosili ukupno 60, a visokoškolske ustanove bi određivale koje ispite sa opšte mature bi uzimali kao zamenu za prijemni, uslove za konkurisanje, kao i da li će kandidati biti u obavezi da polažu dodatni ispit za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti.

Ministarstvo prosvete ističe da bi nov koncept državne mature trebalo da unapredi kvalitet srednjeg obrazovanja i omogući prohodnost učenicima na sledeće nivoe obrazovanja.