Albanske vlasti su pre nekoliko godina pokrenule agresivnu akciju u nadi da će uništavanjem polja kanabisa i hapšenjem pojedinih uzgajivača umanjiti moć krijumčara droge i pomoći zemlji da se približi EU, ali su se dileri postepeno "prebacili na unosniji posao i smrtonosniju igru" trgovine kokainom i heroinom, piše Independent.
Britanski list u opširnom tekstu pod naslovom "'Evropska Kolumbija' - Kako je mala Albanija postala sedište krijumčarenja droge kontinenta", navodi da trgovci drogom sada koriste iste mreže koje su koristili za prevoz kanabisa za distribuciju kokaina iz Latinske Amerike i heroina iz centralne Azije preko Italije u ostale delove Evrope.
Albanski klanovi se svrstavaju među najveće trgovce kokainom, herionom i kanabisom u svetu, piše Indipendent, dodajući da su evropski i američki policijski zvaničnici opisivali Albaniju kao najvećeg dobavljača kanabisa za EU, kao i važnu tranzitnu tačku za heroin i kokain.
Na osnovu vrednosti zaplena droge, postoje procene da samo posao sa marihuanom vredi tri ili četiri milijarde dolara godišnje, što je polovina BDP Albanije.
"Jadransko more je sada autoput za krijumčarenje droge", izjavio je opozicioni poslanik u albanskom parlamentu i bivši vojni oficir Džemal Đunkši.
Eksperti Albaniju opisuju kao "evropsku Kolumbiju" navodeći da su narko-klanovi povezani sa policajcima i političarima.
Neimenovani zvaničnici obalske straže ističu da moraju uvek da budu na oprezu. Trgovci drogom često su naoružani puškama, iako ih još nisu koristili protiv obalske straže.
"Godine 2015. i 2016. su bile užasne. To je bila Kolumbija", rekao je jedan od zvaničnika obalske straže.
Ponekad, obalska straža koja često sarađuje sa Fronteksom, ima sreće što se tiče zaplene. Tako je u januaru prošle godine otkriveno 1,5 tona kanabisa ispod trapa jednog broda.
Prethodnih meseci, stotine kilograma kokaina je otkriveno među tovarom banana koje su bile uvezene iz Kolumbije.
Independent navodi da se, međutim, češće događa da se droga prokrijumčari.
Albanski zvaničnici navode da uspeju da presretnu samo oko 10 odsto isporuka droge iz zemlje i u zemlju.
Jedan zapadni diplomata, međutim, tvrdi da je tu pre reč o pet odsto, što krijumčarima ostavlja dovoljno bogatstva da potpkupe lučke vlasti od Roterdama do Izmira.
"Sofisticirane grupe krijumčara su postale toliko moćne da imaju mreže po celom svetu. Oni imaju dobru mrežu od Latinske Amerike do Zapadne Evrope. Jasno je da te kriminalne grupe operišu uz određen stepen političke i policijske zaštite i podrške", rekao je istraživač iz Tirane Alfonk Raka.
Za samo nekoliko godina, kažu diplomate i zvaničnici, Albanija je postala centar šverca droge u Evropi, a mnogi strahuju da je novac od toga "zarazio" političku elitu.
"To je evropska Kolumbija. Reč je o proizvođaču i distributeru droge u Evropi. To je narko-država i oni bi izgubili mnogo novca ako izašli iz posla (krijumčarenja) da bi ušli u EU", rekao je jedan zapadni diplomata.
Trgovina drogom je zastupljena u najvećim albanskim gradovima, uključujući i Tiranu i lučke gradove Drač i Floru.
Independent navodi da je "na papiru" Albanija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, a da "na terenu" albanski gradovi doživljavaju veliki građevinski bum jer niču poslovni i stambeni prostori, tržni centri i moderni autlet centri.
Britanski list piše i da se mladi "opasni momci" voze gradovima u najnovijim modelima "hamvija", slušajući albanski i američki rep, kao i da je poslednjih godina u Albaniji pesma "Kokaina" hit.
Jedan zvaničnik EU je rekao da Albanija više nije "centar uzgajanja, već centar ulaganja, distribucije i regrutovanja".
Britanski list prenosi i da su tokom samo jedne godine 23 osobe koje se dovode u vezu sa trgovinom drogom nestale.
Istraživački novinar Artan Hodža smatra da je reč o rivalstvu između albanskih narko-klanova.
U decembru prošle godine Hodža je gostovao na jednoj televiziji, gde je pokazao fotografije osumnjičenog koji bi trebalo da je u kućnom pritvoru zbog droge, a zapravo je i dalje "vodio posao".
Tokom emisije, Hodža je primio telefonski poziv u kom mu je nepoznata osoba pretila smrću.
Narastajuće nasilje je takođe oteralo i neke krijumčare iz posla.
Prošlog leta, Gazmend Merkaj je otkrio bombu ispod svog automobila. Kada je shvatio da su pokušali da ga ubiju, predao se policiji. U zatvoru je, međutim, napadnut nožem i teško ranjen. Napao ga je drugi zatvorenik koji je navodno unajmljen da ga ubije.
Merkaj je sada u zatvorskoj bolnici u Tirani, daleko od drugih zatvorenika i, prema tvrdnjama Hodže, "propevao" je pred tužiocima.
Albanija je, kako navodi Independent, postala centar trgovine drogom kasnih devedesetih godina.
U periodu od 2011. do 2016. godine, u Albaniji je prema zvaničnim podacima, uništeno 2,5 miliona biljaka marihuane i 5.200 polja.
Ali, kao što je spaljivanje polja kanabisa u Meksiku nateralo kartele da se okrenu profitabilnijem poslu sa herionim i kokainom, i albanski krijumčari su prešli na taj nivo. Albaniju su pretvorili u tranzitnu zemlju.
Heroin se krijumčari u Albaniju kroz pošiljke obuće i odeće iz Turske, a kokain dolazi brodovima kojima se transportuju banane i palmino ulje iz Kolumbije.
Koristi i vazdušni transport, a neki zvaničnici procenjuju da dnevno pređe između pet i deset malih aviona preko Jadranskog mora za Italiju koristeći tajne putanje.
Albanska policija je 2017. godine pokrenula akciju tokom koje su privedeni zvaničnici iz raznih ministarstava i obaveštajnih službi i identifikovana je 41 mreža koja se bavi trgovinom narkoticima.
Među njima je i banda Bajri, koja se širila i po Holandiji, Belgiji i Španiji.
Prošle godine je od krijumčara zaplenjeno 34 miliona dolara.
Independent podseća i na slučaj bivšeg albanskog ministra unutrašnjih poslova Saimira Tahrija kog su krijumčari albanskog porekla u Italiji optužili da je umešan u poslove sa narkoticima.
Na iznenađenje mnogih, albanski premijer Edi Rama je podržao Tarhija, odbivši da mu se prošle godine oduzme imunitet.
Tahri je sada u kućnom pritvoru čekajući suđenje.
Iako vlada to negira, eksperti tvrde da su krijumčari u vezi da političarima i centrima moći.
Navodi se da su albanski zvaničnici, od gradonačelnika do ministara, umešani u trgovinu droge, pa čak i da je omogućavaju. Lokalni mediji pišu da je među njima i Keljmend Bailji, zvaničnik saobraćaja poznat kao "Balkanski Eskobar".
Kao ilustracija te povezanosti navodi se primer radara "Lokid Martin" koji su postavljeni duž albanske obale i koji bi trebalo da otkriju svako plovilo duže od 3,5 metara. Međutim, u praksi, prolazili su brodovi natovareni narkoticima duži od 15 metara.
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!
Određene sudije za večiti derbi: Srbin i Hrvati sude Crvena zvezda - Partizan!
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti