Krajem 60-tih godina godina prošlog veka, dok je na čelu Grčke bio Jorgos Papadopulos, postojala je namera da se od Svete Gore napravi "turistička atrakcija". U zemlji je bila teška politička situacija, a i priroda nije bila blagonaklona - zemljotresi i požari harali su Grčkom.

Tadašnji upravnici manastira Hilandara bili su zabrinuti za blago koje čuvaju.

Hilandarska biblioteka u Ohaju
1/17
Hilandarska biblioteka u Ohaju
Vidi galeriju
Mondo/J. Dojčinović Hilandar

Zbog toga su epitropi otac Mojsije i otac Nikanor izdejstvovali da prota Mateja Matejić u Hilandaru organizuje snimanje rukopisa, povelja, ikona i drugih znamenitosti koje se tamo čuvaju, u slučaju  nesreće - da blago ostane sačuvano za naredna pokolenja, manastir, narod i državu.

Mateja Matejić sveštenik, univerzitetski profesor, pesnik i prevodioc, godinama je bio profesor katedre za slavistiku na državnom univerzitetu u Ohaju.



Tako je 1970. godine, otvoren Hilandarski naučni projekat i tzv. Hilandarska sobu na univerziteta. Kasnije projekat dobija novo ime Hilandarska naučna biblioteka i arhivski centar za proučavanje slovenskog srednjovekovlja.

Prota Mateja je narednih pet godina sa svojim sinom Predragom Matejićem snimio i mikrofilmovao sve rukopise u Hilandaru i još tri svetogorska manastira, pisao je Hilandar Info. To je ogroman i veoma značajan materijal koji je sada na raspolaganju naučnicima iz celoga sveta.

Danas su u Hilandarskoj naučnoj biblioteci dostupne na mikrofilmovima sve povelje iz hilandarske biblioteke, kao i veći broj starih štampanih knjiga.

Hilandarska naučna biblioteka u Kolumbusu je danas najveća baza slovenskih rukopisa na mikrofilmu u svetu, a poseduje i stotine dijapozitiva na kojima su snimci ikona, fresaka, zgrada, monaha i drugih objekata.

Obnovljeno 70 odsto izgorelog dela Hilandara