Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj, izjavio je danas da Skupština Srbije ne bi smela da usvoji zakona o potvrđivanju Ugovora između Srbije i SAD o izručenju koji na dnevnom redu parlamenta.
Šešelj, inače osuđeni ratni zločinac, smatra da taj zakon može da ima katastrofalne posledice a "naknadna kuknjava će biti uzaludna".
Šešelj je u Skupštini kazao da taj sporazum predviđa izručenje ljudi iz Srbije koje se sumnjiče za krivična dela još od 1901. godine, odnosno "da ima retroaktivno značenje" što je, prema njegovim rečima, vrsta presedana u pravu.
Dodao je da je cilj sporazuma "potčinjavanje" američkim pravosudnim vlastima i da se nije vodilo računa o razlikama krivičnopravnog sistema dve zemlje.
Skot: Pravda za braću Bitići prioritet
"Prvo će uslediti zahtev za izručenje ubica braće Bitići, ali ne onih za koje srpski organi utvrde da su počinioci, već one za koje Amerikanci kažu da su osumnjičeni", kazao je Šešelj.
Dodao je da će se tražiti i izručenje osumnjičenih za paljenje američke ambasade u Beogradu, a da bi na takav zahtev trebalo odgovoriti da će se oni isporučiti kada SAD kazni one koji su odgovorni za bombardovanje kineske ambasade.
Šešelj je kritikovao to što je na dnevnom redu skupštine objedinjeno 40 tačaka dnevnog reda koji nemaju "veze jedna s drugom" i dodao da parlament "nema demokratski duh".
Tači braću Bitići proglasio herojima, a Vučić kaže...
Prema proceduri o izručenju koje su slične za sve razvijene zemlje, izručenju nije automatsko ni kada postoje međunarodni sporazumi, a još manje o tome "odlučuje" ona zemlja koja zahteva izručenje.
O pravnoj opravdanosti uvek odlučuje sud, a krajnja odluka je politička.
A što se tiče "slučaja Bitići" i brige da li će ubice stiči ruka pravde za nedelo učinkejno 1999. godine, čak i u ovom ugovoru, koji je pred ratifikacijom parlamenta, član 21. precizira da će izvršni organ zamoljene države imati diskreciono pravo da odbije izručenje za krivično delo izvršeno pre 1. januara 2005. godine.
S druge strane, i u našem Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji obrađuje i pitanje izručenja drugim državama, stoji da je jedan od razloga koji iskljuuje izručenje ako je delo povodom kojeg se zahteva izručenje izvršeno na teritoriji Republike Srbije, protiv nje ili njenog državljanina.
