Siniša Mihajlović, jedan od najvećih srpskih fudbalera, proslavio je u sredu jubilarni, 50. rođendan.

Aktuelni trener Bolonje dao je tim povodom opširan intervju italijanskom listu "Gazeta delo sport" i u tom razgovoru govorio iskreno, emotivno, otkrivši i neke veoma bolne detalje svog privatnog života.

Na primer, da je njegova žena prošle godine još jednom ostala u drugom stanju i da nisu uspeli da dobiju šesto dete.

Pročitajte neke zanimljive detalje tog razgovora.

- "BRANIĆU KOSU KAO GOLMANE"

"Duga kosa i lokne iz vremena kada sam bio dečak ustupile su mesto sedama. Iako su utanjile, braniću ih kao što sam branio svoje golmane. Što se tiče energije i entuzijazma, osećam se kao 20 godina mlađi, mada nekad pomislim da imam 150 godina, s obzirom na sve što sam proživeo. Mladost u Srbiji, karijera, Italija i mnogih gradovi. Šestoro dece, siromaštvo, uspesi, bogatstvo. Ali i dva rata, rane, suze... Danas kad pogledam za sobom, mogu da se zapitam: 'Siniša, koliko si života proživeo?"

Siniša Mihajlović intervju za 50. rođendan, porodica, Vukovar, Arkan, majka Hrvatica i otac Srbin
MN Press 


- O OCU

"Otac je bio kamiondžija, koji je umro sa 69 godina, od raka pluća. Kada je otišao, nisam bio kraj njega. Mislim o tome svakog dana. Tokom rata sam ga molio da dođe u Italiju, ali on je hteo da ostane u svojoj zemlji. Voleo bih da vidi kako mu unučići odrastaju. Što se tiče snova, ne sanjam o osvajanju Lige šampiona ili Skudeta. Moj san je neostvariv - da mogu da zagrlim oca. Sa druge strane, majka me i dalje gleda istim pogledom kao i kad sam bio dete. Ona ne priča italijanski, a moja deca malo govore srpski, ali svaki put kada nas poseti u Rimu vidim kako iz gleda i shvatam da su reči nepotrebne za ljubav".

- O SIROMAŠTVU I BANANAMA IZ DETINJSTVA

"Danas živim dobro, ali znam kako je kada imate malo da jedete. Kao dete sam voleo banane, ali nismo imali novca. Majka mi je kupila jednu i morao sam da je podelim sa bratom. Jednom sam joj rekao da ću da kupim kamion banana kada se obogatim i da ću sve da ih pojedem. Danas idem u restorane i biram najbolja jela. Pijem dobra vina, ali ništa nikad neće nadmašiti ukus tih zalogaja banane. Zato mi ništa nije nedostajalo kod roditelja, a bogatstvo koje ću ostaviti svojoj deci nije ekonomsko, već su u pitanju vrednosti i učenja. Iskrenost, odanost, požrtvovanost... Moraće da se oznoje i prezime im neće biti dovoljno".

Siniša Mihajlović i Dejan Savićević na svečanom defileu na satadionu "Rajko Mitić" pred utakmicu Lige Šampiona Crvena zvezda - Napoli
MONDO/Stefan Stojanović Siniša Mihajlović i Dejan Savićević na svečanom defileu na satadionu "Rajko Mitić" pred utakmicu Lige Šampiona Crvena zvezda - Napoli



- O SUPRUZI ARIJANI I DECI - VIKTORIJI, VIRDŽINIJI, MIROSLAVU, DUŠANU I NIKOLASU

"Supruga i deca su moja snaga, moj smisao svega. Karijera me je sprečila da u potpunosti uživam u njihovom odrastanju kao što bih voleo. Najmlađem sinu sam dao najviše pažnje jer sam bio stariji i više nisam bio fudbaler. Ali, vreme prolazi brzo... Kada odem kod njega u školu, više ne trči da me pozdravi, već ga postaje sramota"

"Pre malo više od godinu dana, Arijana i ja smo čekali još jedno dete. Nažalost, trudnoća je bila prekinuta. Imati dete sa 50 godina je na neki način kao da je prvi put. Moja žena pati zbog toga, znam i vidim to. U bolu, mislim da smo već imali sve kao roditelji. Možda bi još jedno dete bilo izazov, protiv zakona vremena. Noću, pre spavanja, ta misao se uvek pojavi".

O RATU, UJAKU, ARKANU...

"Svi ratovi su užasni. Ali bratoubistvo rat koje smo doživeli u bivšoj Jugoslaviji je najteže što može da se dogodi. Prijatelji pucaju jedni u druge, porodice se raspadaju. Video sam kako moji ljudi padaju, kako nestaju gradovi. Kako sve postaje izbrisano. Moj najbolji prijatelj je uništio moju kuću. Moj ujak, Hrvat i rođeni brat moje majke, govorio je da je hteo da zakolje mog oca kao svinju. Našli su ga Arkanovi 'Tigrovi' i umalo nije bio ubijen. Pozvali su moj broj telefona i spasao sam mu život. Mnogo sam puta govorio o mojoj oproštajnoj poruci Arkanu, koga sam znao i pre rata, kao i o mojoj osudi njegovih zločina, o tome što je on tada predstavljao za Srbe... Biće potrebno da prođu još dve generacije da bismo shvatili šta se dogodilo".

- O VUKOVARU

"Rođen sam u Vukovaru, za mene je to bio najlepši grad na svetu. A, onda je postao simbol rata. Vratio sam se tamo pre dve godine, posle 25 godina... Poslednji put bio sam tako tokom sukoba, 1991. Sve je bilo sravnjeno sa zemljom, nisam mogao ni da se orijentišem... Pamtim ruševine zgrada i mašine koje su pravile rovove. Ptica nije letela, nije bilo ni pasa. Pamtim pogled dva desetogodišnjaka, dok su nosili puške. Imali su oči muškaraca u telu dece. Tužne oči, koje su videle sve osim detinjstva. Jedan od njih mi je prišao i pitao me je ko sam. Često pomislim na to dete, voleo bih da znam šta mu se dogodilo. Ako ga rat nije uzeo, onda je danas muškarac. Možda ima ženu i decu. Nadam se da su ta deca postala odrasli koji su ponovo otkrili malo svetlosti".

- "SRBIN OD GLAVE DO PETE"

"Imam snažan karakter. Srbin sam od glave do pete, sa svim vrlinama i manama mog ponosnog naroda. Znam priznati i svoje greške, znam dati i primiti izvinjenje i uvek sam spreman za dijalog. Smatraju da sam tvrd čovek. To je istina. I bolje da me ne provociraju. Ali i čovek s mudima može biti dirnut. Kad sam prvi put došao u Međugorje, plakao sam kao dete, nisam mogao zaustaviti suze. Osetio sam se jačim. Više sam bio taj dan čovek nego ikada u životu", ispričao je Mihajlović.