Diplomata i stručnjak za Balkan ser Ajvor Roberts smatra da bi u eventualnoj razmeni teritorija između Beograda i Prištine Srbija trebalo da dobije sever Kosova sve do Ibra, dok bi Kosovo dobilo Preševsku dolinu.
On takode smatra da je razmena teritorija prihvatljiva za ceo Balkan.
"Primetio sam da tu opciju sada podržavaju i predsednici Srbije i Kosova. Mislim da niko u medunarodnoj zajednici nije u poziciji da stoji na putu dogovora Beograda i Prištine. Ako te dve strane mogu da se dogovore o rešenju, onda to niko ne treba da sprecava, a primetio sam i da je to pozicija koju trenutno zastupa americka vlada", rekao je Roberts u intervjuu za nedeljnik "Ekspres".
Uveren je da bi "neki novi Berlinski kongres" mogao da se bavi svim otvorenim pitanjima na Balkanu.
"To nije idealno rešenje, ali ništa nije savršeno. Ponekad su i nesavršena rešenja bolja od nepostojecih", ocenio je Roberts i dodao da bi "cena koju bi Srbija trebalo da plati je priznavanja nezavisnosti Kosova".
Hejl - Vucic: SAD pozivaju na nastavak dijaloga
Britanski ambasador u Jugoslaviji od 1994. do 1997. godine, koji je vodio mirovne pregovore za prekid rata u Bosni, konstatovao je da je vrlo razocaravajuce što je Bosna 25 godina posle Dejtona i dalje problematicna država, nestabilna, sa izraženim nacionalistickim tenzijama.
"Poslednjih 25-30 godina u Bosni je katastrofalno. Sve strane treba ponovo da sednu za sto i da vide šta mogu da ucine kako bi stabilizovale situaciju. Ako Bosna želi da ima evropsku buducnost, onda mora da promeni nacin razmišljanja. Treba postici dogovor koji ce biti prihvatljiv za sve strane, i za Bosance, i za Hrvate, i naravno za Srbe",rekao je Roberts.
S druge strane primetio je da su dešavanja u Makedoniji u poslednje vreme vrlo pozitivna i ocenio da je premijer Zoran Zaev uradio odlicnu stvar kada je rešio problem naziva, dodavši da nam treba više tako hrabrih ljudi.
Osvrnuvši se na situaciju u Crnoj Gori, naglasio je da ako ona želi da napreduje kroz zapadne institucije, mora da ispuni visoke strandarde vladavine prava, nekoruptivnosti, nezavisnosti pravosuda i medija, jer se "trenutno ništa od toga ne poštuje".
Roberts je rekao i da je Velika Britanije trenutno potpuno okrenuta sebi, "opsednuta sobom, Bregzitom i odnosima sa Evropskom unijom" i da ce morati da prode dosta vremena pre nego što budu mogli operativno da se ukljuce u globalne probleme.
"Kosovo nije na listi prioriteta. Ljudi su ovde i dalje zabrinuti zbog situacije na Bliskom istoku i Korejskom poluostrvu. Posle Bregzita verujem da ce se Britanija ukljuciti u medunarodna pitanja i da ce demonstrirati svoj globalni uticaj. Ipak, verujem da ce kao rezultat Bregzita, oslabiti njen medunarodni uticaj, tako da ideja o ponovnom vracanju uticaja na Balkan deluje kao nemoguca misija", ocenio je Roberts.
Što se tice uticaja Rusije na Balkanu, britanski diplomata primecuje da da su Rusi vrlo posveceni tome da umanje prisustvo Zapada u balkanskim zemljama i da su bili vrlo razocarani ulaskom Crne Gore u NATO, jer su se "nadali da ce od nje napraviti vazalsku državu".
"Rusija ima legitimne interese na Balkanu, kao najveca slovenska zemlja na svetu. Potpuno je prirodan njihov interes na ovim prostorima. Uprkos tome, Rusija bi trebalo da poštuje volju naroda Balkana, a ne da namece svoju, tacnije Putinovu. Ljudi na Balkanu treba sami da odlucuju o svojoj buducnosti i svojoj orjentaciji, o tome da li ce biti prozapadna, proruska ili balansirana izmedu te dve opcije", ocenio je Roberts.
