Balkanska međa recenzija filma

Gledaoci u Srbiji od danas će moći da gledaju film "Balkanska međa" ("Balkanski rubež" - na ruskom jeziku) u kojem mladi ruski reditelj Andrej Volgin priča o napadima NATO na Srbiju i Crnu Goru od 24. marta 1999. godine.

O ovom filmu je svom komentar dao i kolumnista zagrebačkog "Jutarnjeg lista", čija je glavna ocena da je reč o ruskoj propagandi u koju je uloženo tri miliona evra i u kojem se glorifikuje ruska uloga u ratu na Kosovu, a Srbi se prikazuju kao jedine žrtve u borbi sa "albanskim banditima" (a to su pripadnici terorističke organizacije Oslobodilačke vojske Kosova).

"Film ima svoju političku svrhu, da se od jednog akcijskog filma napravi prihvatljiva istorija, što nama ovde u Hrvatskoj sa mnoštvom grotesknih zadiranja u činjenice, te mnogim tugaljivim filmovima o Domovinskom ratu nije ništa novo", piše Vlado Varušić za "Jutarnji list".

Autor teksta vidi i paradoks - reč je o tipično akcionom filmu, rađenom po uzoru na "Ramba", uz mnogo akcije, eksploziije, pucnjave i dima. Dakle, sve je rađeno po uzoru na holuvudske spektakle, a snimljen je "antiamerički film".

"Poruka nije - Albanci su loši, Srbi su dobri" (VIDEO)

"'Balkanska međa' sledi sva pravila 'Ramba' (od drugog do četvrtog), što samo po sebi nije sporno, ali uz sporni podatak da ima ambiciju - 'rekonstruirati istinite događaje' i 'prikazati istorijsku istinu'. U najavi filma stoji da se rekonstruiše događaj kada su ruske snage iz UN-ove mirovne misije u BiH zauzele prištinski aerodrom Slatina u noći sa 11. na 12. aprila 1999. godine, dan nakon prihvatanja Rezolucije 1244 Saveza bezbednosti UN-a kojom se aminuje ulazak NATO snaga na područje Kosova u misiji KFOR-a. No, već iz 'foršpana' jasno je da je temeljenje na istinitom događaju prilično rastezljiv, diskutabilan i, rekli bismo, uslovan pojam. Pristup je adekvatno benevolentan, uz mnoštvo očiglednih rupa u sećanju (recimo usputni podatak da je nešto manje od milion Albanaca tada bilo nasilno isterano sa Kosova... i prilično se slobodno interpretiraju 'činjenice' rata na Kosovu", piše Vlado Varušić za "Jutarnji list".

Autor recenzije ovako doživljava radnju filma:

"Šačica ruskih specijalca ("Stanje je kritično, nadam se da ćemo se svi vratiti kući", kaže ruski Čak Noris svojim saborcima dok mazi fotografiju svoje kćeri) u ljutom boju krvožednim i beskrupuloznim UČK-ovcima (zapovednik terorista Smuk drži aerodrom) uspešno zauzimaju ključnu stratešku pozicijom na Kosovu - aerodromom Slatina, uprkos "nadmoćnijem neprijatelju" (a kako drugačije). Ima i ljubavni zaplet. Glavni junak Andrej Šatalov (glumi ga Anton Pampušni) ima i lični motiv - njegova devojka (Srpkinja Jasna, koju glumi mlada srpska glumica Milena Radulović) u albanskim je rukama, zarobili su je zbog, da se cela stvar zaokruži - šverca organima. Kosovo, pak, glume obronci Zlatibora i prostranstva Krima, poluotoka na Crnom moru koji su Rusi anketirali od Ukrajine 2014. godine, što je iziskivalo od srpskog dela ekipe da se odredi prema tom problemu, pa je tako Biković govorio kako Rusi i Srbi imaju 'zajedničku istoriju i kulturu' koju opet zajednički moraju braniti od nasrtaja Zapada".

Inače, zbog snimanja filma na Krimu Ukrajinci su zabranili ulazak u Ukrajinu svim članovima srpske ekipe.

"Film je dobrim delom i neka vrsta srpsko-ruskog odgovora na film Anđeline Džoli - 'U zemlji krvi i meda'. Štaviše, sam kontroverzni događaj zauzimanja prištinskog aerodroma u Rusiji i Srbiji se predstavlja kao 'najdramatičniji događaj od Kubanske krize, kada je svet bio na rubu nuklearnog sukoba SAD-a i SSSR-a', te da je svet bio na ivici 'trećeg svetskog rata', što je svakako, najblaže rečeno - preterivanje radi dizanja vlastitog rejtinga", ocenjuje kolumnista "Jutarnjeg lista".