Prema studiji, proteže se na dužini od oko dva i po kilometra.

Međutim, njegove boje nisu onako raznolike kao po tropskim morima Maldiva ili Australije, puno su suptilnije.

To je zbog toga što je reč o koralnom grebenu koji se nalazi na dubinama od 35 do 50 metara, do kojeg prodire vrlo malo sunčevog svetla nužnog za fotosintezu raznobojnih algi koje u plitkim vodama žive u simbiozi s koralima, prenosi Index.hr.

Takvi mezofotični korali, koji mogu da prežive na dubinama do 200 metara vrlo su retki.

Italijanski naučnici oduševljeni su otkrićem jer je to prva poznata grupa korala uz italijanske obale koja može da se nazove grebenom.

"Ranih 1990-ih radio sam s morskim biolozima na Maldivima", rekao je za Guardian voditelj istraživanja Giuseppe Corriero, sa Univerziteta Aldo Moro u Bariju.

"Međutim, nikada nisam očekivao da ću 30 godina kasnije otkriti koralni greben nadomak svoje kuće", dodao je.

Većina koralnih grebena u svetu mlađa je od 10.000 godina.

Svi zajedno pokrivaju manje od 0,1 odsto okeanskih površina, međutim staništa su više od 25 odsto svih morskih vrsta, među ostalim, riba, mekušaca i sunđera.

U Jadranu našli anakondu od dva i po metra

Klimatske promene koje rezultiraju podizanjem temperatura, kiselosti i nivoa mora, poslednjih godina ugrožavaju brojne grebene, pogotovo one koji žive u plitkim vodama.

Oni uglavnom nisu navikli na nagle promene, sporo se oporavljaju i retko uspevaju da uhvate korak s globalnim zagrevanjem.

Koralni grebeni nekada su davno, pre više od 10.000 godina, bili puno učestaliji u Mediteranu, ali su vremenom izumrli.

Njihovi ostaci danas se još uvek mogu videti, između ostalog, i u Velikom jezeru na ostrvu Mljetu.