Pašalić je za RTS, povodom podatka da su prošle godine zabeležena 102 napada na novinare i 72 slučaja pritisaka, rekao da Zaštitnik građana i tu hoće i može da pomogne.

"U saradnji sa novinarskim udruženjima treba napraviti platformu – tačno precizirati šta je pritisak, šta vređanje a šta prekršaj i krivična dela. Pritisak na novinare je postao nepodnošljiv, i nije samo verbalan, već i fizički i ekonomski. Tako se vrši indirekttan pritisak", kazao je Pašalić.

On je istakao da su vređanja i fizički napadi na novinare ne samo zabrinjavajući, već i opasni.

Upitan o žalbama građana na rad sudova, ombudsman je rekao da u rad sudstva niko neće i ne treba da se meša, ali da to ne važi za administrativni deo.

"Mnogi su mi spočitavali da Zaštitnik hoće da se meša u rad suda. Niko neće da se meša... Ali, uređenje same administracije, kontrolu administracije, organizaciju i raspodelu predmeta u velikom broju zemalja kontroliše Zaštitnik građana. Mi ćemo to tražiti i vrlo dobro obrazložiti koji su razlozi", naveo je Pašalić.

Povodom Izveštaj Zaštitnika građana u kojem je navedeno da se tom nezavisnom organu prošle godine za pomoć obratilo oko 10.000 ljudi, Pašalić je rekao da je služba Zaštitnika rešila gotovo četvrtinu problema, ali da nisu zadovoljni i da često rešavanje tih slučajeva zavisi od institucija kojima se obraća službe zaštitnika.

Najviše žalbi odnosi se na imovinsko-pravne probleme, rekao je Pašalić i dodao da se nada da će novim zakonom biti određeni kraći rokovi u kojima će institucije biti dužne da odgovore na upit Zaštitnika.