Uopšte nije sramota priznati da si imao sreće.

Najčešće pominjani termin u fudbalu, koji nikako nije direktno vezan za fudbal, izaziva gnušanje kod većine trenera koji smatraju da se njihovo taktičko umeće, kao i igra tima, ozbiljno nipodoštava ukoliko se istakne da je niz srećnih okolnosti uticao na rezultat.

Sreća postoji samo kod onog drugog, odnosno priznaje se samo njen nedostatak u preuveličanoj formi, iako to uopšte nije negativan aspekt igre.


Najbolji treneri današnjice će upravo iz "srećnih okolnosti" izvući najviše što je moguće i shvatiti da to nije nešto na šta mogu dugoročno da računaju, ali će prihvatiti i da taj faktor i te kako može da pomogne u sabiranju više pozitivnih rezultata, samopouzdanja i elana ekipe, odnosno da će proizvesti negativan efekat samo ako se prihvati zdravo za gotovo.

Ako uzmemo u obzir da su Nemačka i Portugal na naš gol u prethodne dva meča zbirno šutnuli 49 puta, a da su samo dve lopte završile iza Dmitrovića - da, imali smo sreće - ali, ako smo bar nešto pozitivno naučili iz grešaka koje nisu kažnjene - to je već veliki profit.

Najpogrešnija stvar koju reprezentativci i selektor nakon ovih utakmica mogu da pomisle je da su "i naši rivali imali sreće", pošto se ono najvažnije krije između redova.

Jedno je kada nemo gledate dok vaš rival ulazi u gol-šansu i ravnodušno nastavljate dalje posle promašaja, ali druga je stvar kada Nemanja Maksimović diže pesnicu i proslavlja spasavanje čistog gola i "uživo" postaje bolji fudbaler, kada Nikola Milenković mirno ispravlja Filipa Mladenovića posle greške i objašnjava mu gde sledeći put da se pozicionira kod prekida ili kada Marko Dmitrović dodaje adrenalin kod svakog saigrača bravuroznom intervencijom vrhovima prstiju.

Ne treba zaboraviti ni to da Simon Marčinjak nije tek tako poništio penal za Portugal, nego je uverljiv govor tela Rukavine i drugih "orlova" naterao sudiju da promeni odluku.

To je sreća, ali ona koju ste sami prouzrokovali.

ŠTA JE BILO DOBRO U IGRI "ORLOVA" PROTIV NEMAČKE I PORTUGALA?


Da krenemo od rezultata.

"Izvući" remi protiv novoformirane reprezentacije Nemačke (1:1) na njihovom terenu i bod protiv Portugala u Lisabonu (1:1) - nisu uopšte rezultati za bacanje, iako je opšti utisak javnosti "dokle ćemo se radovati nerešenom rezultatu".

Srbija nije "krem" svetskog fudbala i pobede u takvim susretima su češće "incident" nego pravilo, a o tome možda najbolje svedoči nezadovoljstvo rivala što nas nisu pobedili.

Ono što je takođe važno kod rezultata jeste da je Srbija produžila niz bez poraza na osam utakmica tako da su nas poslednji nadigrali Brazilci na Svetskom prvenstvu, što takođe znači da je ovo tek drugi put u ovoj deceniji da "orlovi" toliko dug period nisu izgubili meč. Poslednji put tako nešto viđeno je na početku mandata Slavoljuba Muslina.

U ove dve utakmice Srbija je definitivno dobila i "jedinicu" u vidu Marka Dmitrovića koji je u dva meča imao čak 12 velikih odbrana, tako da će ga teško ko pomeriti sa gola.

Ozbiljan zadatak u odbrani odradio je i Nikola Milenković, kome je partner sada bio Uroš Spajić i teško je još utvrditi da li mu bolje "leži" defanzivac Krasnodara ili Miloš Veljković, a kod "Blekija" vredi istaći i da je pokazao karakteristike lidera iako je odigrao tek 12 mečeva za "orlove".

Mladen Krstajić može da bude prezadovoljan i igrama Nemanje Maksimovića koji zrači borbenošću i svojim zalaganjem ne dozvoljava drugima da odigraju nonšalantno, a na selektoru će biti težak zadatak da ga ukomponuje u sastav kada se od povrede oporave Ljubomir Fejsa i Nemanja Matić, koji ovoga puta nisu bili na raspolaganju.

Velika dobit su i igre Darka Lazovića po desnom krilu i pravo je pitanje zašto se čekalo pet godina na "repoziv", dok raduje i energija Mijata Gaćinovića u oba meča.

Protiv Portugala je doduše odigrao tek dvadesetak minuta, i za to vreme uspeo da izbori jedanaesterac, dok je njegova uloga u presingu bila veoma važna protiv Nemačke kada je sarađivao i sa Lukom Jovićem, strelcem pogotka u Volfsburgu koji nije igrao u Lisabonu.

Za kraj, naravno - Dušan Tadić.


Ako je bilo straha da će zbog pritiska javnosti pružiti lošiju igru protiv Portugala - on je definitivno odbačen već na startu duela na "Da Lužu". Desetka srpske reprezentacije uživa u fudbalu i iz toga "orlovi" profitiraju pošto prosto puca od samopouzdanja…

Forma u kojoj je došao na okupljanje reprezentacije, i to povređen, potvrđena je protiv Portugalaca koji nisu imali rešenja za njegove majstorije.

Srbija ima igrača u kog može da pogleda kada ne ide, samo još da bolje rešavamo situacije koje "izmisli" za velike šanse i rezultati će biti još bolji. Takođe, sada je jasno da više nema potrebe da igra po krilu nego samo iza napadača, čak i uz njega.

Srbija ima fudbalskog genijalca i mora da mu omogući da ode na EURO2020.

ŠTA NIJE VALJALO U IGRI "ORLOVA" PROTIV NEMAČKE I PORTUGALA?

U suštini najviše taktička nedisciplina.

U više nego nekoliko navrata videlo se da Srbija ne može taktički da odgovori na izuzetno "školovane" Nemce i Portugalce koji su pokazali veće strpljenje u poslednjoj trećini terena i ugrozili nas najpre po bokovima - centaršutevima i povratnim loptama, što je unosilo kolektivnu paniku u naše redove, dok su je individualci (Nikola Milenković) probali da umanje.

Nije bila naročita tajna da će bočne pozicije biti najslabija karika Srbije s obzirom na brojne povrede tako da je Mladen Krstajić prilagodio defanzivnu postavku "orlova".

Odlučio se da se Srbija brani u 4-4-2 gde bi se krilni igrači spuštali na poziciju beka čija je strana napadnuta, dok bi to značilo da se bočni fudbaler pomera ka sredini terena i postaje neka vrsta dodatnog štopera.

Darko Lazović to često radi u Đenovi, čak i u formaciji sa tri pozadi, dok je Nemanja Radonjić identične obaveze imao kod Vladana Milojevića u Crvenoj zvezdi.

Njihova izdanja protiv Portugala nisu bila sporna i odlično je što na taj način nismo trošili Dušana Tadića, kako je to slučaj bio na Svetskom prvenstvu gde nakon pomoći Antoniju Rukavini nije imao dovoljno snage da pomogne u napadu.


Ipak, uigranost Portugala koji poseduje i jedan od boljih "parova bekova" nije mogla biti tek tako neutralisana, tako da smo često morali da se oslonimo na to da povratne lopte Rafaela Gereira i Žoaa Kansela neće biti idealne, odnosno da će štoperi i centralni vezni red uspeti da otklone opasnost pre nego što do nje dođe.

S obzirom na nadmoć Portugala i na sredini terena, gde su fizički dominirali Danilo i Karvaljo, pomalo je bilo čudno bilo što Srbija nije pokušala da im parira makar brojčano, pošto Nemanja Maksimović nije mogao da preuzme čitav teret na sebe.

Fudbaler Hetafea je u oba meča igrao klasičnog defanzivnog veznog, iako najviše voli kada uz sebe ima igrača koji će mu dozvoliti da "iskoči iz šablona" i presretne pas rivala, dok je ovoga puta pored sebe dvadesetak minuta imao Mijata Gaćinovića, kome to nije primarna pozicija, a potom i Adema Ljajića koji tek nije igrao na tom delu terena.

Nenaviknut na obaveze centralnog veziste Ljajić se mučio na terenu i upravo je nerazumevanje "šta i ko je čija obaveza" razlog što je i Danilo Pereira postigao strašan gol.

Prepoznao je "rupu" u sredini terena, napravio potez više i pretvorio ga u 1:1.

Zanimljivo je bilo i da Mladen Krstajić nije želeo da se "zatvori" i čuva bod koji je bio veliki za Srbiju, nego je uvodio brza krila koja bi vrebala u kontrama, s tim da se ovoga puta taj rizik nije isplatio, makar rezultatski.


Mnogi će kao "minus" iz ove utakmice upisati i to što Luka Jović nije zabeležio ni minut, ali ne možemo znati kakvi su planovi selektora bili s njim pre povrede Gaćinovića.

Nema sumnje i da je Aleksandar Mitrović odigrao odličan meč i "rasteretio" svoju odbranu duelima sa štoperima Portugala, ali se definitivno mora razmišljati i u pravcu s dva napadača i tu opciju nikako ne treba otpisati, bar dok je ne vidimo na delu.

Kao standardna loša sekvenca iz ovog "prozora" ostaje atmosfera oko tima i novo odbijanje reprezentativaca, sada Ivana Obradovića, da igra za Mladena Krstajića.

Bez obzira na sve dobre navedene stvari koje su "orlovi" uradili protiv Nemačke i Portugala, ostaje gorčina zbog sve duže liste "precrtanih" na koju ne može da se zažmuri, s tim da je malo manje u fokusu javnosti kada rezultati nisu tako loši.

Baš sada je idealan trenutak za smirivanje strasti i pomirenje.