Poraz koji je Partizan doživeo u nedelju u Kruševcu bio je četvrti uzastopni ovog proleća i peta utakmica bez pobede za "parni valjak".

Remi sa Crvenom zvezdom (1:1) početkom marta bio je uvod u katastrofalnu seriju započetu protiv niškog Radničkog u Beogradu (1:0), a nastavljenu u duelima sa Voždovcem (1:0) "na krovu", subotičkog Spartaka u Humskoj (3:1) i Napretka u Kruševcu (1:0).

"Crna serija", koja nije zaustavljena ni nakon odlaska Zorana Mirkovića sa klupe Partizana, ali ni po postavljanju Žarka Lazetića za vršioca dužnosti prvog trenera, odnosno nedavno Sava Miloševića za šefa stručnog štaba, nije najveća koja se Partizanu dogodila u nacionalnom šampionatu.

Partizan sličnih nije imao dok je postojala zajednica Srbije i Crne Gore, ali jeste u samostalnoj Srbiji i to pre 12 godina. Doduše, poslednja loša serija je gora, jer su crno-beli prvi put od raspada SFRJ pet utakmica bez trijumfa u "najjačem takmičenju".

U Prvoj saveznoj ligi velike Jugoslavije (sa kojom današnja Superliga po malo čemu može da se poredi), Partizan je s vremena na vreme upadao u velike krize. Najveći niz bez pobede bio je deset utakmica, a samo je jednom vezao pet poraza. Dogodilo se i to da "parni valjak" čak na sedam uzastopnih mečeva ne postigne gol...

Sezona 1950/1951 – PET PORAZA U NIZU

 Partizan je prvi put u prvenstvu vezao pet poraza. Ekipa koju je vodio Ilješ Špic - 17. juna 1951. pobedila je Crvenu zvezdu 6:1, a onda su kola krenula nizbrdo .

Spartak je u Subotici slavio 2:1, šabačka Mačva u Beogradu 3:0, zatim je Borac iz Zagreba kod kuće pobedio crno-bele 2:1, Sarajevo je glavnom gradu trijumfovalo 2:1, da bi neuspešna serija bila okončana porazom u Zagrebu od Dinama 2:0. Ni šesti uzastopni meč Partizan nije dobio, ali je protiv BSK-a kao domaćin osvojio bod.

Sezona 1956/1957 – ČETIRI PORAZA

Partizan je te godine završio kao četvrti tim na tabeli. Bolji rezultat nije ostvarenpre svega zbog velike krize od petog do osmog kola. Porazi od Budućnosti (2:1), Dinama iz Zagreba (4:3), Vardara (3:2) i Radničkog iz Beograda (3:1) ostavili su crno-bele iza Zvezde, Vojvodine i Hajduka. Pokušali su Beograđani i sa promenom trenera, jer je umesto Kirila Simonovskog postavljen Florijan Matekalo.

Smena trenera u prvenstvu nije donela mnogo, ali jeste u Kupu, koji pripao "parnom valjku".

Sezona 1965/1966 – DEVET U NIZU BEZ POBEDE

U najuspešnijoj Partizanovoj evropskoj sezoni, kada je igrao finale Kupa evropskih šampiona sa Real Madridom, u Prvoj saveznoj ligi je malo toga štimalo. "Valjak" je do sredine aprila igrao po principu toplo-hladno, a onda je usledio niz od čak devet utakmica bez pobede.

Veliki uticaj imao je i pad morala posle poraza od "kraljevskog kluba".

Upravo je ta kriza i bila osnovni razlog što je klub iz Humske završio na 11. mestu. Partizan su prvo pobedili Vojvodina (1:0), Velež u Beogradu (3:2), pa Željezničar u Sarajevu (3:1). Zatim su crno-beli odigrali dve nerešene utakmice, kod kuće sa Hajdukom (1:1), pa u Nišu (0:0), a onda su usledila još tri poraza – OFK Beograd u Humskoj (2:0), Crvena zvezda (2:1) i Olimpija (2:1). Sezona je završena remijem u Skoplju (2:2).

Trener je bio Abdulah Gegić.

Sezona 1970/1971 – ČETIRI PORAZA I REMI

Partizan je ostao bez Evrope, jer je u prvenstvu bio tek peti, a takmičenje u Kupu završio je u prvom kolu, pošto je eliminisan nakon lošijeg izvođenja penala od Napretka iz Kruševca.

Ekipa koju je selektirao Gojko Zec bila je bolje plasirana od Crvene zvezde, ali lošija od OFK Beograda, koji je kao četvrti, sa istim brojem bodova kao "valjak" izborio nastup u Kup UEFA.

Partizan je bez Evrope, pa čak i titule ostao jer je od 24. pa do poslednjeg 34. kola osvojio svega šest bodova, a poslednjih pet utakmica nanizao je četiri poraza i remi. Redom je gubio od Borca u Banjaluci (1:0), Zvezde u Humskoj (2:0), Bora u gostima (2:0) i Hajudka u Beogradu (4:3). Partizan je vodio 3:0, golovima Živaljevića, Vukotića i Marića, ali su Splićani i pored toga osvojili dva boda i titulu posle 16 godina.

U poslednjem kolu Partizanu je za plsman u Kup UEFA bila potrebna pobeda u Novom Sadu, ali je duel sa Vojvodinom završen 3:3.

Sezona 1978/1979 – ČETIRI PORAZA, DVA REMIJA, PORAZ

Ante Mladinić, Florija Matekalo i Jovan Miladinović smenjivali su se redom na klupi Partizana, ali posrtanje velikana ništa nije moglo da zaustavi. Crno-beli su igrali definitivno najlošiju sezonu u istoriji, iako su u nju ušli kao branioci titule.

Partizan je imao solidan početak i sa 15 osvojenih bodova posle 14 kola bio u gornjem delu tabele. Međutim, od 26. novembra počinju problemi i sunovrat na tabeli. Ređaju su porazi, koje je s vremena ne vreme prekidala po koja pobeda i to po pravilu kod kuće. Najvažnija je ona protiv Budućnosti (4:2) u poslednjem kolu, kada je izboren opstanak u Prvoj ligi.

"Valjak" je bio 15. sa 29 bodova, a Zagreb, koji se preselio u Drugu ligu – 17. sa 28.

Partizan je te sezone, od 20. do 26 kola, od kraja marta do početka maja, odigrao sedam utakmica zaredom bez pobede, sa samo dva remija: Hajduk (2:0), Željezničar (2:0), Dinamo Zagreb (1:0), Radnički Niš (1:0), Borac Banjaluka (0:0), Osijek (0:0) i Velež (4:1). Izgubili su Beograđani ubedljivo u Mostaru, ali su konačno prekinuli niz od šest utakmica bez postignutog gola.

Zanimljivo da su crno-beli stigli do finala Kupa, gde su posle dve odigrane utakmice čestitali Rijeci.

Sezona 1979/1980 – SEDAM UTAKMICA BEZ DATOG GOLA

Na tabeli za nijansu bolja, ali po lošim nizovima još gora Partizan se opet mučio i jedva sačuvao prvoligaški status.

Već na početku se videlo da od titule i značajnije uloge neće biti ništa. Novi trener Josip Dubančić nije doneo poboljašanje u igri.

Dinamo je u Zagrebu u prbvom kolu napunio mrežu crno-belih (5:1). u narednom kolu remizirali su u Humskoj sa Radničkim iz Niša (1:1), zatim "petardu" bez datog gola dobili u Skoplju od Vardara, pa odigrali kod kuće 0:0 sa Čelikom iz Zenice i crnu seriju završili porazom u Kruševcu 1:0.

Katastrofalno stanje u Partizanu potvrđeno je i posle trijumfa nad Rijekom, jer je odmah usledila još jedna serija neuspeha – protiv Sarajeva na Koševu (2:2), poraz u Titogradu od Budućnosti (2:0), remi na "JNA" sa Osijekom 0:0 i "šamar" u Tuzli od Slobode (2:0) .

Nekako se Partizan stabilizovao i do 15. maja beležio promenljive rezultate, koji su ga i sačuvali u Prvoj ligi, jer ono što je usledilo u poslednjih osam kola bilo je senzacionalno loše. Nijedna pobeda i pet poraza!

Partizan je doživeo četiri poraza u nizu: u Osijeku 1:0, U Banjaluci 1:0, u Humskoj od Veleža 1:0 i u Ljubljani od Olimpije 2:0. Zatim tri remija – kod kuće sa Vojvodinom 0:0, na Grbavici protiv Želje 0:0, a bez golova je okončan i meč sa Crvenom zvezdom na "JNA". Jedna od najgorih sezona završena je ubedljivim porazom u Splitu od Hajduka 4:1.

Partizan NA SEDAM uzastopnih utakmica NIJE postigao gol. Završio je na 13. mestu sa 32 boda, tri više od Osijeka ispod crte.

Sezona 1980/1981 – DESET U NIZU BEZ POBEDE

Ekipu je trenirao Tomislav Kaloperović, a Partizan se posle dve turbulentne sezone polako stabilizovao. Štaviše, nakon 19 kola imao je odličnih 25 bodobva i borio se za vrh. Međutim, u narednih 15 crno-beli su ostvarili samo jednu pobedu, kojom je prekinut niz od deset zaredom bez trijumfa, što do danas predstavlja negativan rekored po broju uzastopnih utakmica u prvenstvima bez pobede.

Sezona 1988/1989 – PENALI KAO SPAS, DEVET U NIZU

Bila je to sezona kada je Partizan posle 32 godine osvojio Kup, ali ekipa koju su trenirali, prvo Fahrudin Jusufi, pa kasnije Momčilo Vukotić u prvenstvu nije blistala. Crno-beli devet utakmica u nizu nisu uspeli da pobede posle 90 minuta, ali su, ipak, protiv Rijeke i Sarajeva upisali po bod nakon boljeg izvođenja penala (tih godina su u slučaju remija ekipe šutirale penale. Pobednik je dobijao bod).

Sezona 1989/1990 – POSLEDNJA ČETIRI PORAZA U NIZU U SFRJ

Partizan je te sezone promenio trojicu trenera. Počeo je Vukotić, nasledio ga je Ivan Golac, a završio ju je Nenad Bjeković, koji je već obavljao funkciju sportskog direktora.

Poslednji veći niz poraza u ligi SFRJ dogodio se od 3. do 25 marta 1990. Nakon dve startne prolećne pobede protiv Budućnosti i Sarajeva, Partizan je poražen od Rada u Humskoj (2:0), pa Olimpije u Ljubljani (5:1), Crvene zvezde (2:0) i Dinama u Zagrebu (2:1).

Sezona 2006/2007 – PRVI "ŠAMAR" OD RASPADA

Raspadom SFRJ znatno je oslabljeno i najjače fudbalsko takmičenje u SR Jugoslaviji. Glavnu reč vodili su Partizan i Crvena zvezda, bili su dominantni, pa su i loši rezultati u nizovima izostali. Prvi put od 1990. godine Partizan je vezao četiri poraza u ligi samostalne Srbiji.

Miroslav Đukić je na polusezoni preuzeo već prežaljeni Partizan. Posle pobede u derbiju 4:2 činilo se da je čudo moguće, ali su "šamari" od Hajduka u Kuli (3:0), Zvezde (2:1), Bežanije (2:1) i Vojvodine (2:0) otreznili sve u Humskoj. Promene u vrhu kluba usledile su na kraju sezone, a novi sportski direktor je doveo igrače s kojim je "parni valjak" započeo dominaciju u srpskom fudbalu narednih šest godina.