Bez obzira na to što će danas u Berlinu predstavnici svih zemalja zapadnog Balkana plus Slovenije i Hrvatske biti neformalno i što će, pored Angele Merkel sedeti i Emanuel Makron, jasno je da će sve oči biti uprte u predsednika Srbije.
Istorija poseta srpskog predsednika Aleksandra Vučića Nemačkoj od onda, kada je posle pada demokrata kao prvi član nove vlade ''probio led'' i došao na razgovore, pa do današnjeg samita, pokazuje uvek isti karakter - sagovornici su teški, teme razgovora još teže, a Berlin moćan - i formalno i neformalno.
Bez obzira na to što će danas u Berlinu predstavnici svih zemalja zapadnog Balkana plus Slovenije i Hrvatske biti neformalno i što će, pored nemačkog kancelara Angele Merkel sedeti i francuski predsednik Emanuel Makron, jasno je da će sve oči biti uprte u Vučića, jer je pitanje kako će dalje Beograd i Priština, najteža i dominantna tema.
Iako je zvanični Berlin najavio da večeras nije predviđeno potpisivanje nikakvih obavezujućih dokumenata, bilo bi naivno verovati, da su Makron, kome kod kuće gori pod nogama i Merkelova, na kraju svoje političke karijere, pozvali lidere zapadnog Balkana, okupirane takođe svojim mukama, samo na večeru i razmenu mišljenja.
Sudeći prema nemačkim medijima, Berlin od ovog skupa, ipak, nešto očekuje i to, pre svega, od Beograda i Prištine.
Šta su očekivanja Berlina - da li je to samo da se sa svim učesnicima politike na zapadnom Balkanu stupi u dijalog i dođe do razmene mišljenja ili nešto konkretnije?
To bi, uz prizvuk nemačkog upozorenja o ''ad acta'' evropskoj perspektivi, ukoliko i Beograd i Priština ne pokažu ozbiljnu volju za normalizacijom, moglo biti u zoni političkih špekulacija, dok je u zoni političke realnosti činjenica da je Nemačka jasno protiv ideja o razmeni teritorija i pomeranju granica i da njene diplomate, upravo na tu temu, ''opipavaju puls'' u regionu.
Na ''južnom krilu'' Evropske unije (EU), odnosno Evrope, politička situacija je rovita- od nacionalizma, preko korupcije i demonstracija do taksi Prištine na srpsku robu i zato bi, prema ocenama nemačkih medija, susret večeras trebalo u najmanju ruku da ponovo za isti sto dovede sve balkanske aktere, pre svega, predstavnike Beograda i Prištine.
Iz Berlina se jasno kaže da odnos Beograda i Prištine otežava razvoj celog regiona i uvek iznova naglašava da je to region koji teži EU i istovremeno stoji pod uticajem Rusije, Kine, Turske, Saudijske Arabije i Amerike.
I večerašnji samit bi se zato smeo, bar delimično, tumačiti i kao deo borbe EU u utakmici sa Amerikom, Rusijom, Kinom, Turskom ili Sadijskom Arabijom za uticaj u tom istom regionu, a onda očekivati, ne samo upozorenja sa ''ad acta'' EU-perspektivi, već i neka obećanja i veći finansijski i svaki drugi angažman EU za razvoj, sigurnost i stabilnost regiona.
SIGNAL VAŠINGTONU
Da se večeras u Berlinu neće raditi samo o Balkanu i Balkancima, govore i procene analitičara da ovim susretom i Merkel i Makron žele da pošalju jasan signal Vašingtonu o debeti o promeni granica i da EU hoće da sedi za pregovaračkim stolom.
Osim signala Vašingtonu, Merkelova i Makron žele, veruje se, da pošalju poruku i samom Briselu, odnosno, visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini, kojoj se na nemačkoj i političkoj i politikološkoj sceni prebacuje da je ne samo tolerisala, već i podsticala pregovore Vučić-Tači za šta, kako se kaže, nije imala ni mandat, a ni podršku svih članica EU.
Nemački zvaničnici ne kriju nezadovoljstvo činjenjem, odnosno, nečinjenjem EU-Komisije i ističu da je inicijativa Merkelove i Makrona o večerašnjem samitu došla pravovremeno, jer regionu, kako se upozorava, preti da ponovo padne u klopku starog konflikta.
Pokret Samoopredejenje najavio je za danas u Berlin protest protiv, kako je saopšteno, "nagodbe (Hašima) Tačija i (Aleksandra) Vučića", prenela je prištinska Gazeta Expres. Protest je najavljen za 18 sati ispred sedišta kancelarke Angele Merkel.
Merkelova i Makron večeras, po pedagoškom principu, žele možda da Balkancima pokažu kako su oni od krvnih neprijatelja, preko potpisivanja Jelisejskih Sporazuma 1963. godine, postali ponosni prijatelji i pokretačka snaga razvoja EU, sa više od 2.200 zbratimljenih gradova.
Ili bi se večeras možda, moglo konkretno čuti da je dijalogu koji je do sada vođen u Briselu, a sada je u ''ćorsokaku'', potreban novi impuls, format i jasan cilj-a to je srpsko priznanje Kosova, kao preduslov stabilnost i mira balkanskog?
Sve je to neformalno moguće da lideri Balkana i EU čuju dok, verovatno, budu jeli čuvene nemačke špargle i uživali u voćnim dezertima severnjačke kuhinje na samitu, formalno jedinoj najavljenoj današnjoj obavezi Merkelove, koja bi večeras mogla da utvrdi i koliko joj je međunarodnog autoriteta ostalo u svojoj poslednjoj kancelarskoj rundi.
