Ustavne žalbe Mišković je podneo preko punomoćnika tokom 2014. i 2015. godine, a Ustavni sud ih je spojio u jedan predmet i uz suprotno mišljenje, 1 naspram 13 sudija, doneo odluku na sednici Veća 4. aprila ove godine.

Odluka je u celosti, sa izdvojenim mišljenjem sudije Tomislava Stojkovića, objavljena u "Službenom glasniku" od 3. maja.

Mišković je 5. marta, nakon ponovljenog suđenja, u Specijalnom sudu u Beogradu prvostepenom presudom osuđen na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara zbog pomaganja sinu da utaji porez po odbitku od kapitalnog dobitka iz poslovanja putarskih preduzeća, od 320,3 miliona dinara.

Miškoviću zbog poreza dve i po godine zatvora

Istog dana sud mu je ukinuo meru zabrane napuštanja boravišta uz oduzimanje pasoša, koju je osporavao ustavnim žalbama.

U obrazloženju odluke Ustavnog suda navodi se da je taj sud u decembru 2018. odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Mila Đuraškovića (koji je u optužen u istom postupku s Miškovićem), kao i da je iz spisa predmeta utvrdio da su obojica bila u "bitno sličnoj činjenicnoj i pravnoj situaciji".

Mišković: To nema nigde, možda u Severnoj Koreji

Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, Miškoviću "nisu povređena Ustavom zajemčena prava na koja se pozvao" (pravo na slobodu kretanja, pravo na rad, pravo na pravično suđenje, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo...).

Ustavni sud je za razloge ovakve odluke uputio na prethodno obrazloženje iz odluke u Đuraškovićevom predmetu.

ŠTA KAŽE SUDIJA STOJKOVIĆ

U izdvojenom mišljenju sudije Stojkovića, koji smatra da je Miškoviću pravo na slobodno kretanje bilo neopravdano ograničeno (merom zabrane napuštanja boravišta i oduzimanja putne isprave), pored ostalog se navodi da je u obrazloženju odluke navedena samo jedna "lapidarna konstatacija da se radi o osporenim rešenjima koja su prethodila ovoj odluci i da su podnosioci bili u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji".

To, kako je naveo, ne može predstavljati ustavnopravne razloge odbijajuće odluke bez analize činjenica i okolnosti koje su suprotne onome što se pravnim zaključkom Ustavnog suda konstatuje.

Stojković je podsetio da je Mišković dva puta uz odobrenje suda putovao u London i Crnu Goru, kao i da je položio jemstvo od 12.000.000 evra koje, kako kaže, premašuje eventualnu naknadu u smislu finansijske obaveze prema Republici Srbiji.

Zbog toga smatra da ne postoje indicije koje ukazuju da postoji stvarna opasnost od bekstva i da krivični postupak neće biti nesmetano vođen.

Stojković smatra da je u ovom konkretnom predmetu došlo do ograničenja slobode kretanja podnosioca ustavne žalbe, jer nije uspostavljena pravična ravnoteža između suprotstavljenih interesa, opšteg interesa - na jednoj strani da se krivični postupak nesmetano vodi, i na drugoj strani ličnog interesa Miškovića da se slobodno kreće.