Meštani Rakite, ali i ekološki aktivisti ne odustaju od namere da izdejstvuju zabranu gradnje mini-hidroelektrana u Srbiji, koje su mnogi stručnjaci ocenili kao štetne po prirodnu sredinu.

To mesto i gradnja MHE "Zvonce" je epicentar protesta, koji su organizovani i u drugim mestima u Srbiji, a danas su se, na poziv inicijative "Odbranimo reke Stare planine", građani okupili na protestu ispred zgrade Unikredit banke u Rajićevoj ulici, u centru Beograda.

Prema tvrdnjama organizatora protesta, ova banka je "dala kredit povlašćenom investitoru koji gradi MHE Zvonce", a reč je o Goranu Beliću.

Pored Unikredit banke, apel je upućen i Erste banci, Inteza banci i Socijete ženeral banci, koje takođe finansijski pomažu izgradnji MHE.

Aktivista pokreta Odrbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta je rekao da je samo Unikredit banka u MHE na Rakitskoj reci uložila 1,2 miliona evra što je, ocenio je, protiv zakona, prirode i ljudi.

Jovanović je rekao da bi obustavljanjem finansiranja banke pokazale da su društveno odgovorne, a u protivnom ozbiljno će ugroziti svoj kredibilitet i suočiće se sa protestima i nezadovoljnim građanima.

On je podsetio da je Evropski parlament upozorio Srbiju da mora da preduzme sve potrebne mere za zaštitu Stare planine.

Pošto su te mere izostale, Jovanović je poručio da će "reke Stare planine zaštiti aktivisti pokreta".

"Prema rešenju Ministarstva zaštite životne sredine investitor Goran Belić obavezan je da povadi cevi iz Rakitske reke, a ako on to ne bude uradio, uradićemo mi", izjavio je Jovanović, uz napomenu da je rok izvršnog rešenja istekao pre mesec dana.

"Priroda i ljubav prema prirodi teraju nas da preuzmemo u svoje ruke posao koji nije naš. Mi ga radimo bolje od onih koji bi to trebalo da rade", rekao je okupljenima ekološki aktivista sa Stare planine, Aleksandar Panić.

BRZI ODGOVOR NA PROTEST

Neposredno pred početak protesta oglasila se druga strana, tačnije, pravni savetnik u administrativnim procedurama koje uređuju oblast obnovljivih energija, advokat Mirko Brborić, koji je osudio ovaj skup.

"Ovaj protest pokazuje da njegovi organizatori izbegavaju raspravu na ovu temu u institucijama sistema koje su jedino mesto za sagledavanje uticaja obnovljive izvore energije na životnu sredinu. Nedopustivo je i neprihvatljivo da se vrše pritisci na privredne subjekte i institucije na način da se demonstrira ispred tih institucija, a na društvenim mrežama poziva na nasilje. Nejasno je da li hoće da uđu u upravni odbor banke, pa da odlučuju gde će banka plasirati svoja sredstva. Inače, poslovne banke daju podršku projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije tek u fazi kada je pribavljena građevinska dozvola, dakle - nakon što je ispoštovana kompletna zakonska procedura", naveo je Brborić.

On je naglasio da je Srbija još 2013. godine donela Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije kojim je ova oblast, odnosno izgradnja malih hidroelektrana, utvrđena kao jedan od prioritetnih nacionalnih interesa u oblasti energetike

"Sve lokacije na kojima je moguća izgradnja malih hidroelektrana su odavno uvrštene u prostorne planove i kao takve su temeljno sagledane od strane svih imalaca javnih ovlašćenja koji su u postupku usvajanja planova definisali stroge uslove i kriterijume za izgradnju ovakvih energetskih objekata. Postojeće procedure predviđene domaćim zakonodavstvom daju dovoljan pravni okvir da se ovakvi objekti grade i eksploatišu, uz mogućnost inspekcijskog nadzora u svim fazama", naveo je advokat Brborić.

Dodao je i da se ovi projekti izvode i u Evropskoj uniji i drugim najrazvijenijim državama sveta, i to u zaštićenim oblastima, a da "banke baš za ovakve projekte odobravaju najbolje kreditne linije".

FOTOGRAFIJE SA JANUARSKIH DEMONSTRACIJA PROTIV MHE

Januarski ekološki protest: Ne damo reke, STOP za MHE!

OVAKO JE U AUSTRIJI

Nedavno je objavljena i izjava Austrijanca Danila Frasa, konsultanta za menadžment u oblasti životne sredine i energetike, koji je rekao da u toj zemlji trenutno postoji oko 4.000 malih hidroelektrana, a da je plan da u narednih pet godina bude napravljeno još nekoliko stotina.

Glavni cilj je, tvrdi Fras, da do 2030. godine bude 100 odsto obnovljive energije.

On kaže da danas mini hidroelektrane u Austriji proizvode oko 10 odsto potreba za strujom u Austriji, to jest oko 6,2 - 6,4 TWh godišnje.

On je naveo da je tačna tvrdnja da male hidroelektrane utiču na prirodu i ekosisteme. Ali, da je njihov uticaj, za razliku od velikih hidroelektrana, "veoma ograničen na lokalnom nivou" i da je rad mini hidroelektrana u skladu sa ostvarivanjem takozvanog dobrog rečnog standarda prema okvirnoj direktivi EU o rekama.

"Rezultati nedavne studije pokazuju da mala hidroelektrana čak može da ima pozitivan uticaj na već regulisane vodene tokove. Na kvalitet vode u rekama često ne utiče mala hidroelektrana i mnogo negativniji uticaj imaju naseljena mesta duž reka, putevi, poljoprivredne oblasti, kao i postupci poljoprivrede, industrije i stanovništva", rekao je Fras.

I u Austriji je bilo protesta povodom gradnje malih hidroelektrana, a Fras je rekao još jednu zanimljivu stvar.

"U takvim slučajevima (gde postoje protesti), obično počinje veoma ozbiljna rasprava sa nadležnim organima, investitorom i lokalnom zajednicom - da bi se ustanovilo da li ima primedbi i razloga u vezi sa poštovanjem zakona i regulativa za izgradnju takve elektrane. U gotovo svim slučajevima su izvršene male izmene koje su tražili lokalni stanovnici, tako da elektrana može uspešno da se realizuje", rekao je Fras.

DEKAN ŠUMARSKOG FAKULTETA RATKO RISTIĆ: "Velike hidroelektrane donose korist, MHE samo štetu"

Ristić je na protestu u januaru naveo sve razloge zbog kojih su MHE štetne za čoveka i životnu sredinu. Sve to sublimirao je u ovoj oceni: "Ne postoji autodestruktivniji primer od ovoga!".

Ristić je naveo primere Kine i Indije koje do sada nisu bile prepoznate kao zemlje koje ne poklanjaju mnogo pažnje na zaštitu životne sredine. Ali i tamo se stvari menjaju. U Kini je napravljeno 77.000 MHE, ali su i ova zemlja i Indija uvele MORATORIJUM na izgradnju novih MHE i ujedno su počele da ruše one koje su do sada izgrađene. Isti proces dešava se i u SAD, gde je do sada porušeno više od 1.200 takvih postrojenja. U Evropi je do sada uklonjeno 400 takvih objekata...

Podvlačeći da je Srbija potpisnica tri konvencije UN koje za cilj imaju zaštitu životne sredine, biodiverziteta, dekan Šumarskog fakulteta je istakao da Srbiju niko nije primoravao da obezbedi nove količine energine kroz obnovljive izvore građenjem malih hidroelektrana. Postoje i drugi načini, naveo je, poput hidroelektrana, geotermalnih izvora, sunca, vetra, biomase, koja kod nas ima najveći potencijal. Slikovito je dočarao šta će se desiti ako u Srbiji zaista bude izgrađeno svih 856 MHE koliko je planirano.

"Ako bi se to dogodilo, imali bismo 2.200 kilometara vodotoka u cevima. To je maloumni naum!".

Istakao je i da korist od gradnje MHE imaju samo pojedinci, jer mi kroz račune za utrošenu električnu energiju, kroz stavku zelena energija, subvencionišemo gradnju malih hidroelektrana, a uz to ih i EPS dotira. Izneo je podatak da je do sada više od 20 miliona uplaćeno investitorima MHE kroz račune za EP, kao i više od 20 miliona evra od EPS-a.

Procenat električne energije koja se dobija kroz ovakva postrojenja je mizeran - 2-3% ukupne električne energije Srbije, ukazao je Ristić i odgovorio zagovornicima gradnje ovih postrojenja ovako:

"Kažu da su veliki hidroenergetski sistemi, poput Đerdapa 1 i 2 ili drinske HE, veliki uništivači prirode. Tačno je, ali od ovih hidroelektrana koristi imaju milioni ljudi. Kada se izučava ekološka etičnost za jedan od osnovnih principa za prihvatljvost određenih intervencija u prirodi jeste da li ona donosi korist za većinu. Ako donosi, onda je to prihvatljivo. Male hidroelektrane su izučavane godinama u svetu i jedan od zaključaka je da su one dva do ŠEST PUTA VEĆI razarači životne sredine nego velike hidroelektrane. Kažu i da su termoleketrane veliki zagađivači vazduha. I to je tačno, ali nećemo prečišćavati vazduh tako što ćemo uništavati reke izgradnjom malih hidroelektrana".