Povratak porodičnog lekara u zdravstveni sistem u Srbiji doneo bi efikasnije i jeftinije lečenje, jer budžet trpi najveće izdatke kada pacijenti prvo zakucaju na vrata lekara specijaliste, kažu predstavnici Udruženja sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva.

Iz Ministarstva zdravlja odgovaraju da ovo jeste predlog koji se razmatra, ali je potrebno uraditi detaljnu analizu i razradu ideje, kako bi promena u praksi bila što efikasnija, saznaju "Novosti".

Da moramo da nađemo način da se vratimo na nivo porodičnog lekara, rekla je i prof. dr Danica Grujičić, nakon nedavnog imenovanja za v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

"Lekari opšte prakse u domovima zdravlja znaju mnogo, ali su potpuno neiskorišćeni. Moraju da ispunjavaju norme od 30 pacijenata dnevno, kucaju izveštaje i paze da ne pogreše prilikom unosa šifre. To treba da se promeni. Doktor mora da uđe u kuću pacijenta, da poznaje zdravstvenu istoriju porodice i celokupnu situaciju, uključujući socijalnu", rekla je prof. dr Danica Grujičić.

"Porodični lekar treba da bude upoznat sa svim naslednim bolestima, predispozicijama i načinom života koji vode svi članovi porodice o kojoj brine, što nije slučaj u trenutnom sistemu izabranog lekara", rekla je za ovaj list prim. dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine Doma zdravlja "Voždovac" i predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva.

"Broj pacijenata u domovima zdravlja trenutno je iznad svih kapaciteta i lekari imaju sve manje vremena za preglede. Mnogi pacijenti dolaze teško bolesni, i dobijaju upute za specijaliste, ali nema nikakve povratne informacije o tome da li je na kraju obavio pregled, niti kakvi su rezultati. Za razliku od toga, porodični lekar ima spisak kolega specijalista sa kojima sarađuje i kojima direktno upućuje svog pacijenta, kada bolest prevazilazi njegovo znanje i iskustvo. Tako se smanjuju gužve u domovima zdravlja i 'šetanje' od jednog do drugog šaltera," kaže prim. dr Dimitrijević.

Za godinu ili dve, svaki porodični lekar poznaje pacijente "u dušu", što mu omogućava da prepozna svaki zdravstveni problem na vreme, tvrdi prof. dr Miljko Ristić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

"To je idealan sistem, koji je već uspostavljen u Francuskoj, Belgiji i drugim razvijenim zemljama. Funkcioniše tako što je porodični lekar zaposlen u sistemu primarne zdravstvene zaštite, u državnoj ili privatnoj medicinskoj ustanovi," objašnjava on i dodaje da se troškovi refundiraju kroz redovno zdravstveno osiguranje.

Veća ulaganja, pojašnjava prof. Ristić, nisu potrebna, i dovoljna je samo jedna ambulanta, jedan sanitet i lekari, koji imaju tačno određeni broj svojih pacijenata. Odmah po pozivu, lekar dolazi u dom svog pacijenta, pregleda ga na licu mesta i, ukoliko proceni da je to potrebno, poziva vozilo i odvozi ga u ambulantu na detaljniji pregled.

Hroničnim pacijentima najvažnije je da imaju lekara koji bi mogao da ih pregleda u svako doba dana ili noći, za slučaj da im se stanje pogorša.

"Ukoliko neko dobije bolove u trbuhu, porodični lekar može odmah da reaguje i po potrebi prebaci pacijenta u hitnu službu. Nije retkost da, nakon operacije, lekar posećuje pacijenta i prati njegovo stanje, kako bi imao kompletan uvid u situaciju," dodaje prof. Ristić.