Ako bi svih 7,6 milijardi ljudi (možda i više), koliko danas živi na Zemlji, nestali u jednom danu, naša planeta bi za nekoliko stotina godina "živnula".
To što je covek ucinio i cini Zemlji ravno je ubistvu. Svakog dana naša planeta bori se sa raznim izazovima i problema ciji je uzrok jedino i iskljucivo covek, tj. mi.
Zemlju gušimo smecem, otpadom, raznim vrstama zagadenja, životinjske vrste dramaticno nestaju, nuklearne elektrane i radioaktivna emisija prete, menjamo ekosistem kako nam pada na pamet... Recju, ubijamo planetu koja nam je dom svakodnevno.
Šta bi bilo ako bi smo svi mi ljudi u jednom danu nestali?
Odgovor na ovo pitanje dao je sajt What.if, koji je slikovito prikazao koliko covek, zapravo, nije potreban Zemlji.
DAN NESTANKA LJUDI i DAN POSLE
Svet bi odmah ostao bez elektricne energije. Stale bi sve elektrane, vetroparkovi, nuklearna postrojenja bez nadzora ljudi. Narednog dana kompjuteri bi automatski iskljucili pogone u nuklearnim elektranama. Ali, nuklearna katastrofa bi tek bila malo odložena...
POSLE TRI DANA
Londonski Big Ben, bi poslednji put otkucao i zazvonio, jer je programiran na tri dana. Ulice bi bile pune životinja, a one koje su zatocene bi probale da se izbave ili bi umrle od gladi.
POSLE 10 DANA
Za deset dana popustili bi sigurnosni sistemi u nuklearnim elektranama i pokrenule bi se lancane eksplozije, oslobadala bi se toksicna radijacija širom planete. Životinje koje žive u pogodenim zonama bi uginule. Ali, druge životinje bi preživele. Stoka i domace životinje bi se povukle u planine, pacovi, miševi i drugi glodari bi zagospodarili gradovima.
POSLE NEKOLIKO GODINA
Za nekoliko godina gradovi kakve danas poznajemo poceli bi da lice na napuštene lokacije iz horor filmova ili one koji su pretrpeli katastrofu. Ali, radijacija bi se rašcistila, a vegetacija bi pocela da raste po ulicama i zgradama. Na napuštenim zgradama i neboderima, pocelo bi da raste cvece i druge biljke. Mnogo toga bi bilo prekriveno mahovinom.
POSLE 30 GODINA
Za 30 godina sateliti koje smo lansirali da istražuju svemir vratili bi se na Zemlju. Ali, ne bi bilo nikoga da pokupi podatke sa njih. Kuce i soliteri bi se urušavali, a pojedine priobalne gradove, prekrila bi mora i okeani. Napušteni, potonuli brodovi, postali bi koralni grebeni i dom za morski svet.
POSLE 40 GODINA
I bez nas, globalno zagrevanje nastavilo bi se još 40 godina. Temperatura bi rasla. Ali, priroda bi se oporavljala.
POSLE 60 GODINA
Za 60 godina morski život bi se oporavio.
POSLE 150 GODINA
Priroda bi se vratila u prirodno stanje, pre ljudi. London bi postao mocvara, u Vankuveru bi se iz snega i leda izdizali kosturi visokih zgrada, Las Vegas bi bio poput ogromnog pešcanog zamka. Jedini dokaz da su ljudi nekada naseljavali Zemlju bio bi plasticni otpad, ili neki drugi, gvoždurija i slicno.
POSLE 500 GODINA
Nakon pet vekova godina šume bi postale zdravije nego što su bile u poslednjih 10.000 godina, a priroda bi izbrisala svaki trag ljudskog postojanja. Doduše, još bi postojali tragovi da su ljudi nekada bili na Zemlji, sve zbog plasticnog otpada, bilo bi potrebnio oko 25.000 godina da potpuno nestane bilo kakav dokaz da smo bili tu. Priroda bi, u svakom slucaju, pobedila.
Procitajte: Za spas planete - PROTIV plastike! (GRAFIKA)
POGLEDAJTE JOŠ:
ISTORIJA ZEMLJE u 5 MINUTA
DA LI SMO SAMI U VASIONI?
