Predstavnica Društva za zaštitu i proučavanje ptica Milica Mišković pojasnila je da u periodu dok su mladunci u gnezdu i dok se razvijaju teško definisati njihov pol, a naročito, kaže, jer je gnezdo skriveno u krošnji i ptići se ne mogu jasno videti.

"Nadam se da ćemo kada oni budu počeli da lete moći bolje da ih vidimo pa da utvrdimo kog su pola, a onda ćemo im dati i imena", rekla je Mišković za Tanjug.

Da li ima nade za orlove krstaše? (FOTO) 

Izletanje, kaže, očekuju najkasnije za dve nedelje.

"Mladunci se polako spremaju za izletanje, već su dovoljno veliki, samo treba da se osamostale zbog čega će ostati sa roditeljima još najmanje dva ili tri meseca", navela je Mišković.

Za to vreme, ističe ona, oni će naučiti da pravilno lete, love, upoznaju teritoriju, a onda će, kaže, biti spremni da se otisnu u samostalan život.

Mišković navodi da su uspeli da ih sačuvaju od raznih vidova uznemiravanja ljudske prirode, ali, kaže, plašili su se da ih neće sačuvati od elementarnih nepogoda.

Međutim, navodi Mišković, ove godine imali su sreću da velike oluje i grad nisu pogodile gnezdo i da su mladunci ostali živi.

Upitana da li ostali mladunci, Duško, Lilika i Nada, svraćaju do starog gnezda, Mišković je kazala da oni nemaju tehnologiju za praćanje ptica koja su se izlegla ranijih godina, ali je, ističe, sigurna da lutaju i istražuju nove teritorije.

Optimistična je da su uspeli da prežive, kao i da će se posle lutanja vratiti na mesto gde su se izlegli.

Naime, do pre 20 godina srpsko nebo krasilo je oko 10 parova orlova krstaša, ptice se nalazi na srpskom grbu, a danas je taj broj spao na jedan par.

Poslednji par orla krstaša u Srpskom Krsturu čuvaju članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u okviru međunarodnog projekta "Panon igl lajf", koji naša zemlja sprovodi u saradnji sa Češkom, Slovačkom, Austrijom i Mađarskom.

Reč je o projektu koji je započet pre tri godine uz finansijska sredstva Evropske unije, a u cilju zaštite te globalno ugrožene vrste.

SUDBINA SIMBOLA SRBIJE I DALJE NEIZVESNA

Orao krstaš dobio je ime prema mestu gde su ove ptice nekada pravile gnezda, na stoletnim hrastovima koji su na sebi imali krst i koje je naš narod smatrao za svetinju i bio očaran njima. U našoj istoriji se pojavljuju kao simbol snage i moći, a o njima je pisano i u mnogim epovima i
basnama.

Ipak, uprkos činjenici da se nalaze na grbu Republike Srbije, orlovi krstaši trenutno su jedna od najugroženijih ptica grabljivica u Srbiji, kojoj preti neposredna opasnost od nestanka. Iako izgledaju moćno i neustrašivo, ove ptice je jako lako uznemiriti i prekinuti funkcije kao što su razmnožavanje i odgoj mladih, za što im je neophodan dug i izdvojen proces, daleko od ljudi i buke civilizacije. S

amim tim, mesta gde mogu da naprave gnezdo su retka, a da bi se smestili, krstašima je potrebno veliko otvoreno stanište sa visokim i izolovanim stablima, daleko od ljudi i buke, što je u današnje vreme u našim krajevima izuzetno teško pronaći.

Pored toga, glavni negativni faktori za ovu vrstu su nestanak otvorenih staništa za ishranu, poljoprivredna delatnost, kao i proganjanje, uznemiravanje i trovanje hemijskim preparatima koji se koriste u poljoprivredi. Zbog svega navedenog sve je manje dostupnog plena kojim se krstaši najčešće hrane; tekunice, zeca, fazana i gačaca.

Iako su u prošlosti u velikom broju naseljavali Frušku goru i Deliblatsku peščaru, jedini preostali
par ove fascinantne ptice trenutno se gnezdi u selu Srpski Krstur, na severu Banata, gde stručnjaci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije brinu o održavanju odgovarajućih uslova za njihov život. Bora i Eržika, kako je lokalno stanovništvo od milošte nazvalo ovaj par orlova, trenutno ima dvoje mladih, za koje se očekuje da bi baš ovih dana trebalo prvi puta da izlete iz gnezda i počnu sa pripremama za samostalni život.

Uprkos mnogim teškoćama, Bora i Eržika već godinama pokazuju snažnu volju da ostanu u našim krajevima. Tako je, pre nekoliko godina, tokom oluje grom udario u njihovo stablo, srušivši ga i zarobivši mlade iz tadašnjeg legla. Ipak, zahvaljujući brzom reagovanju čuvara gnezda i stručnjaka iz Društva koji rade na projektu "PannonEagle LIFE", mladunci su izvučeni iz krošnje i spaseni.

Verujući da će se ova božanstvena grabljivica, koju već vekovima vezujemo za našu istoriju i naciju, u mnogo većem broju vratiti u naše krajeve, lokalno stanovništvo je svojevremeno jednom od mladunaca dalo ime Nada. Nažalost, situacija se u međuvremenu nije promenila, a sudbina orla krstaša, koji celu istoriju predstavlja deo našeg identiteta, i dalje ostaje neizvesna.