Agencije za zapošljavanje su u protekloj godini posredovale u angažovanju preko 6.500 naših građana u inostranstvu, dok se u prvoj polovini ove godine na taj način zaposlilo 3.000 njih, pokazuju podaci Ministarstva rada.

Navode da iako postoji 123 agencija koje imaju licencu Ministarstva za obavljanje tih poslova, precizan podatak o broju radnika u inostranstvu ipak ne može znati obzirom na to da mnogi samoinicijativno pronalaze posao.

Najčešće žalbe su da ono što su doživeli "na terenu" nije bilo onako kako im je rečeno ni u pogledu plate, a ni uslova, ukazuju nadležni i stručnjaci i skreću pažnju da treba sačekati najpre usvajanje, a onda i primenu zakona kako bi se zaključilo da li je došlo do pomaka u zaštiti prava radnika.

Inače, Vlada Srbije usvojila je na sednici održanoj prošle nedelje Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju koji ima za cilj da se uredi ova oblast i maksimalno zaštitite tzv. agencijski zaposleni.

U resornom ministarstvu kažu da zakon predviđa da ustupljeni radnici u potpunosti budu izjednačeni sa zaposlenima koje poslodavac korisnik neposredno zapošljava u pogledu osnovnih uslova rada (zarada, radno vreme, odsustva...).

Ističu i da se na osnovu prijava nezadovoljnih građana, pokreće postupak kontrole nad radom agencija i ako se utvrdi da agencija obavlja poslove zapošljavanja suprotno odredbama zakona, oduzima joj se dozvola.

Zakonom o agencijskom zapošljavanju propisano je da poslodavac ne može angažovati više od 10 odsto agencijski zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme u odnosu na ukupan broj zaposlenih na dan zaključenja ugovora o ustupanju zaposlenih.

Izuzetni poslodavac korisnik koji ima manje od 50 zaposlenih na dan zaključenja ugovora o ustupanju zaposlenih može da angažuje jednog ustupljenog zaposlenog ako ima od dva do devet zaposlenih, dva zaposlena ako ima od 10 do 19 zaposlenih, tri ustupljena zaposlena ako ima od 20 do 29 zaposlenih,cetiri ustupljena zaposlena ako ima od 30 do 39 zaposlenih ,pet ustupljenih ako ima od 40 do 49 zaposlenih.

To je ujedno i bio najveći predmet sporenja socijalnih aktera u toku rasprave o nacrtu zakona budući da socijalni partneri nisu međusobno postigli saglasnost oko pojedinih zakonskih odredbi.

Takođe, izuzetno zaposleni koji sa agencijom imaju zaključen ugovor o radu na neodredeno vreme ne ulaze u ogranicenje od 10 odsto.      

U Savezu samostalnih sindikata Srbije za Tanjug kažu da iako je "kvota" postavljena na 10 odsto, predviđene su i alternative i ustupci.

"Po njima ispada da može da ih bude znatno više i smatramo da to nije prihvatljivo", kaže Zoran Mihajlović iz tog sindikata.

Sindikati su kaže tražili i bankarske garancije za osnivanje agencije jer, ističe, samo velike agencije mogu biti "ozbiljni igrači" i garantovati osvarivanje svih prava radnicima jer je bilo brojnih zloupotreba.

Takođe, važno je da se omogući da posle dve godine radnici angažovani ovako mogu da pređu iz odredenog u neodređeni radni odnos jer ako se to ne desi izgubiće se institut zaposlenih na neodređeno vreme, kaže Mihajlović I dodaje da je važno da se ova oblast uredi.

Iako nije postignut dogovor o Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju, i sindikati nisu dali "zeleno svetlo" zajednički stav je bio da taj zakon treba što pre doneti.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić ističe da je stav te institicije da se moraju štiti prava radnika kako imajući u vidu postojeće zakone, tako i one koji će tek početi da se primenju.

Zakon o agencijskom zapošljavanju još nije usvojen i nije počeo da se primenjuje i tek kada se to dogoditi moći će konkretnije da se iznese stav o odredbama, kaže on za Tanjug.

Ističe i da su se radnici koji su otišli da rade u inostranstvo, najčešće u toku letnje sezone, žalili na odnos poslodavca, odnosno na to da ono što im je obećano od onih koji su ih anagazovali i ono što su doživeli "na terenu" nije bilo kako im je rečeno.

"Taj broj se povećava iz godine u godinu, kako se sve veći broj naših radnika angažuje u inostranstvu", kaže Pašalić.

Kada je reč o povredama radnih prava kaže da se najčešće opšte pritužbe na povrede prava iz radnih odnosa odnose na uplate doprinosa za penziono i socijalno osiguranje.

Pašalić napominje i slučaj porodilje koji se u javnosti pojavio prethodnih dana ističući da ovakva sitiucija nije zabeležena u instituciji Zaštitnika građana ali da to ne znači da sličnih ili takvih situacija nije bilo.

"Sigurno je da postoje slični primeri, Zaštitnik građana kontrolise rad institucija koje se moraju baviti zaštitom radnika, a primetno je da je jako mali broj krivičnih prijava iz oblasti radnih odnosa", rekao je Pašalić.

Naucni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu dr Nada Novaković kaže da predloženi zakon štiti prava radnika angažovanih na ovaj način, ali samo donekle.

Pojašanjava da ovako zaposleni radnici samo naizgled imaju ista prava kao i radnici u preduzeću u kojoj su angažovani.

"Radno vreme, odsustva i odmori odnose se, pre svega, na radni dan i uslove rada. Takav zaposleni nema ugovor sa tim preduzećem, već agencija koja ga iznajmljuje. Predlog Zakona o agencijama nudi rešenje da najvažnija prava iz radnog odnosa takav radnik ostvaruje u agenciji, sa kojom sklapa ugovor na odredeno i neodređeno radno vreme" ,rekla je ona za Tanjug.

Navodi da od agencije zavisi i visina njegove zarade, pravo na bolovanje, godišnji odmor, plaćen prevoz, regres.

"Najčešće je to radni odnos na određeno radno vreme, pa nestaju sva pomenuta prava", smatra ona.

Sagovornica Tanjuga ističe da se na takozvani "lizing" ne angažuju samo portiri, čistacice, poštari, čitaci vodomera i strujomera, nego i službenici i stručnjači u državnim službama i organima, novinari, reditelji, glumci i dirigenti.

"To znači da postojeće radno zakonodavstvo omogućava brojne zloupotrebe eksploatacije zaposlenih svih profila i da je to postalo masovno", navodi Novaković.

Takođe i ona ukazuje da odredbama predloženog zakona, novi poslodavac nije ograničen na 10 odsto od svih zaposlenih kod sebe, već može skoro sve radnike u svom preduzeću da zaposli preko agencije.

"Formalno ograničavanje broja iznajmljenih radnika se zakonski i stvarno na taj način dezavuiše i izbegava", navodi.

Ističe i da je kontrola rada agencija i njihova materijalna i druga odgovornost "najslabija tačka" srpskog radnog zakonodavstva.

Uloga agencija najbolje se pokazala u ekonomijama koje imaju nisku nezaposlenost jer pa je samim tim i lakše nalaženje posla, kaže.

U Nemačkoj, na primer, procenat zaposlenih preko agencija ne prelazi tri odsto od svih zaposlenih.