Posledice NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine osećaće se još dugo vremena, izjavio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. Povodom godišnjice bombardovanja SR Jugoslavije oglasio se i bivši ruski premijer Jevgenij Primakov.
Posledice NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine osećaće se još dugo vremena, izjavio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.
"Naš odnos prema tim događajima nije se izmenio", rekao je Lavrov povodom desetogodišnjice bombardovanja, dodajući da su te aktivnosti "bile izvan međunarodno-pravnog terena" i da su se sprovodile uz kršenje Povelje UN.
Lavrov ke kazao da to nije doprinelo stabilnosti u Evropi, "da ne govorimo o mnogobrojnim patnjama koje su donele srpskom narodu", preneo je Itar-Tas.
Prema njegovim rečima, ogromna većina Srba koji su živeli na Kosovu ne mogu tamo da se vrate, a oni koji su sve vreme ostajali tamo "počinju da razmišljaju o tome da napuste region".
"Kao konačan rezultat dobili smo dopunsku iritaciju na Balkanu", istakao je Lavrov.
"Posledice akcija, koje su se nastavile preko jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova, protivnog Rezoluciji SB UN, osećaćemo još dugo vremena", rekao je ruski ministar.
Povodom godišnjice bombardovanja SR Jugoslavije oglasio se i bivši ruski premijer Jevgenij Primakov.
On je izjavio da je bombardovanje bilo moguće i potrebno sprečiti, a Rusija je činila sve što je moguće da se takav razvoj događaja spreči, izjavio je Primakov koji je sada predsednik Privredne komore Rusije, a koji je 1998. i 1999. godine bio ruski premijer.
Primakov - koji će ostati poznat i po tome što je uoči početka bombardovanja, na 2,5 sata od američke teritorije, vratio za Moskvu avion kojim je leteo u posetu SAD, rekao je da to "nije nikakvo herojstvo", već normalno ponašanje čoveka koji se ponosi svojom zemljom i kojem nije potrebno da "podstiče agresiju svojom posetom".
Primakov je u intervjuu povodom 10. godišnjice NATO bombardovanja za ruski TV kanal "Vesti" rekao da je američkom potpredsedniku Albertu Goru, sa kojim je trebalo da se sastane, rekao da će to biti istorijska greška, da će SAD "veoma žaliti zbog toga" i da se ne može postupati mimo UN.
Gor je, prema svedočenju Primakova, rekao da je ta mera iznuđena a da je poslednja šansa da se tadašnji američki posrednik Ričard Holbruk dogovori sa predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem o mogućnosti izbegavanja upotrebe sile.
U avionu sa njim su, kako je rekao, tada bili i brojni biznismeni (među kojima je bili čelnici naftnih kompanija Vagit Alekperov i Mihail Hodorkovski) i gubernatori.
"Saopštio sam im svoju odluku a oni su se saglasili", rekao je Primakov, dodajući da je tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin u telefonskom razgovoru sa njim pitao da li imaju dovoljno goriva da se vrate u Moskvu.
Tadašnji premijer Rusije je podsetio da je 16. marta 1999. godine razgovarao sa šefom italijanske diplomatije Lambertom Dinijem, sa kojim je bio u prijateljskim odnosima, koji mu je rekao da "SAD žele da kazne Jugoslaviju" i da treba obavezno težiti da se "Jugoslavija saglasi sa političkim rešenjem koje se tada razmatralo".
Primakov je rekao da je tada bio spreman da odleti kod Miloševića, ali da ga je on obavestio da je skupština SRJ donela negativnu odluku o rešenjima iz Rambujea.
Kada je bombardovanje bilo u toku, Primakova je, prema njegovom svedočenju, pozvao predsednik Francuske Žak Širak i tražio od njega da vidi da li je Milošević spreman da učini "makar neki korak u susret" radi prekida bombardovanja.
Širak je potvrdno odgovorio na pitanje Primakova da li bi bilo dovoljno stvaranje Kontakt-grupe, nakon čega je Primakov odleteo u Beograd sa ministrom odbrane, šefom diploamtije i načelnicima Spoljne obaveštajne službe i Glavne obaveštajne uprave Generalštaba ruske vojske.
Za razgovor je Primakov rekao da je bio veoma "dug i oštar" a da je tadašnji predsednik SRJ izrazio spremnost da počne razgovor sa liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom, da rešava pitanje albanskih izbeglica, ali da je "jedino odbijao da povuče specijalne snage" zbog bojazni od "genocida nad srpskim narodom".
Potom je Primakov posetio nemačkog kancelara Gerharda Šredera - čija je zemlja predsedavala Evropskom unijom, koji je, međutim, rekao da "to nije dovoljno" i da će bombardovanje biti nastavljeno.
Primakov je rekao da je bombardovanje SRJ položilo put ulasku SAD u Irak, takođe bez odobrenja UN.
"Tako da je sve povezano. Da je tada izbegnuto bombardovanje, svet bi možda bio drugačiji", rekao je tadašnji ruski premijer.
Govoreći o Miloševiću, Primakov je ocenio da on nije bio potreban Haškom tribunalu i da su "oni hteli da on završi svoj život u zatočeništvu".
O perspektivama Kosova Primakov je rekao da se "danas čvrsto može reći" da je Rusija zauzela ispravnu poziciju kada je istupala protiv jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova i da su "svi događaji su pokazali da smo bili u pravu u svojim upozorenjima na moguće negativne posledice tih događaja".
Primakov, pritom, nije isključio mogućnost da se "pre ili kasnije severni deo Kosova sa srpskim stanovništvom prisajedini Srbiji", i da će "stabilizacija biti veoma otežana".
(Tanjug/MONDO)
"Naš odnos prema tim događajima nije se izmenio", rekao je Lavrov povodom desetogodišnjice bombardovanja, dodajući da su te aktivnosti "bile izvan međunarodno-pravnog terena" i da su se sprovodile uz kršenje Povelje UN.
Lavrov ke kazao da to nije doprinelo stabilnosti u Evropi, "da ne govorimo o mnogobrojnim patnjama koje su donele srpskom narodu", preneo je Itar-Tas.
Prema njegovim rečima, ogromna većina Srba koji su živeli na Kosovu ne mogu tamo da se vrate, a oni koji su sve vreme ostajali tamo "počinju da razmišljaju o tome da napuste region".
"Kao konačan rezultat dobili smo dopunsku iritaciju na Balkanu", istakao je Lavrov.
"Posledice akcija, koje su se nastavile preko jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova, protivnog Rezoluciji SB UN, osećaćemo još dugo vremena", rekao je ruski ministar.
Povodom godišnjice bombardovanja SR Jugoslavije oglasio se i bivši ruski premijer Jevgenij Primakov.
On je izjavio da je bombardovanje bilo moguće i potrebno sprečiti, a Rusija je činila sve što je moguće da se takav razvoj događaja spreči, izjavio je Primakov koji je sada predsednik Privredne komore Rusije, a koji je 1998. i 1999. godine bio ruski premijer.
Primakov - koji će ostati poznat i po tome što je uoči početka bombardovanja, na 2,5 sata od američke teritorije, vratio za Moskvu avion kojim je leteo u posetu SAD, rekao je da to "nije nikakvo herojstvo", već normalno ponašanje čoveka koji se ponosi svojom zemljom i kojem nije potrebno da "podstiče agresiju svojom posetom".
Primakov je u intervjuu povodom 10. godišnjice NATO bombardovanja za ruski TV kanal "Vesti" rekao da je američkom potpredsedniku Albertu Goru, sa kojim je trebalo da se sastane, rekao da će to biti istorijska greška, da će SAD "veoma žaliti zbog toga" i da se ne može postupati mimo UN.
Gor je, prema svedočenju Primakova, rekao da je ta mera iznuđena a da je poslednja šansa da se tadašnji američki posrednik Ričard Holbruk dogovori sa predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem o mogućnosti izbegavanja upotrebe sile.
U avionu sa njim su, kako je rekao, tada bili i brojni biznismeni (među kojima je bili čelnici naftnih kompanija Vagit Alekperov i Mihail Hodorkovski) i gubernatori.
"Saopštio sam im svoju odluku a oni su se saglasili", rekao je Primakov, dodajući da je tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin u telefonskom razgovoru sa njim pitao da li imaju dovoljno goriva da se vrate u Moskvu.
Tadašnji premijer Rusije je podsetio da je 16. marta 1999. godine razgovarao sa šefom italijanske diplomatije Lambertom Dinijem, sa kojim je bio u prijateljskim odnosima, koji mu je rekao da "SAD žele da kazne Jugoslaviju" i da treba obavezno težiti da se "Jugoslavija saglasi sa političkim rešenjem koje se tada razmatralo".
Primakov je rekao da je tada bio spreman da odleti kod Miloševića, ali da ga je on obavestio da je skupština SRJ donela negativnu odluku o rešenjima iz Rambujea.
Kada je bombardovanje bilo u toku, Primakova je, prema njegovom svedočenju, pozvao predsednik Francuske Žak Širak i tražio od njega da vidi da li je Milošević spreman da učini "makar neki korak u susret" radi prekida bombardovanja.
Širak je potvrdno odgovorio na pitanje Primakova da li bi bilo dovoljno stvaranje Kontakt-grupe, nakon čega je Primakov odleteo u Beograd sa ministrom odbrane, šefom diploamtije i načelnicima Spoljne obaveštajne službe i Glavne obaveštajne uprave Generalštaba ruske vojske.
Za razgovor je Primakov rekao da je bio veoma "dug i oštar" a da je tadašnji predsednik SRJ izrazio spremnost da počne razgovor sa liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom, da rešava pitanje albanskih izbeglica, ali da je "jedino odbijao da povuče specijalne snage" zbog bojazni od "genocida nad srpskim narodom".
Potom je Primakov posetio nemačkog kancelara Gerharda Šredera - čija je zemlja predsedavala Evropskom unijom, koji je, međutim, rekao da "to nije dovoljno" i da će bombardovanje biti nastavljeno.
Primakov je rekao da je bombardovanje SRJ položilo put ulasku SAD u Irak, takođe bez odobrenja UN.
"Tako da je sve povezano. Da je tada izbegnuto bombardovanje, svet bi možda bio drugačiji", rekao je tadašnji ruski premijer.
Govoreći o Miloševiću, Primakov je ocenio da on nije bio potreban Haškom tribunalu i da su "oni hteli da on završi svoj život u zatočeništvu".
O perspektivama Kosova Primakov je rekao da se "danas čvrsto može reći" da je Rusija zauzela ispravnu poziciju kada je istupala protiv jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova i da su "svi događaji su pokazali da smo bili u pravu u svojim upozorenjima na moguće negativne posledice tih događaja".
Primakov, pritom, nije isključio mogućnost da se "pre ili kasnije severni deo Kosova sa srpskim stanovništvom prisajedini Srbiji", i da će "stabilizacija biti veoma otežana".
(Tanjug/MONDO)
