Optuženi Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, izjavio je pred Okružnim sudom u Beogradu da nije kriv za podstrekavanje na ubistvo više ljudi i da nije izvršio to krivično delo za koje je optužen.
Optuženi Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, izjavio je pred Okružnim sudom u Beogradu da nije kriv za podstrekavanje na ubistvo više ljudi i da nije izvršio to krivično delo za koje je optužen.
"Nisam izvršio krivično delo i ne osećam se krivim. Nisam poznavao Gorana Marjanovića i Ducu i nikada nisam čuo za njih, niti sam sa njima bio u sukobu", rekao je Jocić u svojoj odbrani.
Jocić je optužen da je Miodragu Prodanoviću i Bojanu Milosavljeviću u julu 1995. godine platio 50.000 nemačkih maraka da ubiju Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš, i još jednog čoveka sa nadimkom Duca.
Milosavljević i Prodanović ranije su pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora zbog ubistva Marjanovića i njegove devojke Marije Đorđević u sportskom centru Olimp u Beogradu i ranjavanje više osoba koje su se tu slučajno zatekle.
Jocić je rekao da je ceo jul 1995. godine proveo na letovanju u Grčkoj, a da je Srbiju napustio krajem 1994. godine i preselio se u Bugarsku zbog sukoba sa tadašnjim načelnikom Javne bezbednosti MUP-a Srbije Radovanom Stojčićem Badžom.
Dodao je da ne zna ništa o automobilu "simka" sa italijanskim registarskim oznakama, koji je, prema optužnici, korišćen prilikom ubistva Marjanovića.
Jocić je ispričao da nije znao da je njegova bivša žena, Holanđanka, boravila u Srbiji u julu 1995. godine, i da je to od nje saznao tek 1996. godine, kada mu je rekla da je htela da ga iznenadi, jer je čula da ima drugu ženu, pa je htela da se uveri u to.
Jocić je odbranu iznosio dva sata, a na početku je rekao da nema imovinu na svoje ime, kao i da ostvaruje prihode od 600 evra mesečno i da je vlasnik preduzeća Hemisfera u Beogradu, dok je od škole završio osnovnu u Srbiji i koledž za drago kamenje u Belgiji, a koledž za obojeno kamenje u Bangkoku, glavnom gradu Tajlanda.
Dodao je da živi u Beogradu, u Tolstojevoj 33 i da iz dva braka ima petoro dece, kao i da ranije nije osuđivan.
Jocić je ispričao da se u Srbiju, posle 10 godina boravka u inostranstvu, vratio 1992. godine, pošto su uvedene sankcije, i da je za tih 10 godina bio samo jednom u zemlji, 1991. godine, na sahrani Đorđa Božovića Giške.
"Zvali su me da se vratim leta 1992. godine zbog određenih pozicija koje sam imao kod bezbednosno-diplomatskih organa SRJ. Na sastanku mi je rečeno da su uvedene užasne sankcije i da je dužnost svakog patriote da pomogne", rekao je Jocić.
Dodao je da je Vladi Srbije pomagao u nabavci tehnickcih sredstava, energenata i humanitarne pomoći, a da je u "socijalističkim zemljama" Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji lobirao da budu "malo fleksibilnije" po pitanju sankcija protiv SRJ.
"Tada je dogovoreno da niko od nas za taj patriotski čin ne treba da zaradi. Služio sam tom cilju, ali mi je 1994. godine postalo jasno da to nije više to i da se pojedinci iz partije bogate. Pobunio sam se protiv toga i rekao im 'ako to znam da radim bolje od vas, zašto bih ja radio za patriotizam, a vi da se bogatite'", rekao je Jocić.
Nastavio je da je tako došao u sukob sa Stojčićem, koga je nazvao vladarem "patriotskih poslova", i da mu je prećeno, pa je morao da se odseli u Bugarsku, pošto je procenio da mu telohranitelji ne bi pomogli u Srbiji.
"U Bugarskoj sam bio siguran, štitio me njihov obaveštajni sektor, Bojko Borisov, koji je kasnije postao gradonačelnik Sofije i Nikolaj Gigov, vlasnik fudbalskog kluba Lokomotiva, sa kojim sam bio vezan biznisom, on je bio legalni trgovac oružjem. Malo čudno, ali šta da radimo, takva je bila saradnja", rekao je Jocić.
Naveo je da se na letovanju u Grčkoj sastao sa ljudima iz bezbednosnih službi Srbije i da je čuo kako Stojčić namerava da mu "montira krivično delo", a tada se pominjao izvesni Goran.
"Mislio sam da je to Goran Vuković, Goran Majmun, to mu je nadimak, nisam mu ga ja dao, ubijen u decembru 1994. godine, a potrefilo se da sam ja tada napustio zemlju. Mislio sam da je to u pitanju, a za ovog Marjanovića nikada nisam ni čuo, niti ga je iko pominjao", rekao je Jocić.
Dodao je da je tokom boravka u Srbiji od 1993. godine do kraja 1994.
godine bio prijavljen na adresi u Ulici Augusta Cesarca, gde se nalazila kuća njegovog prijatelja, kasnije ubijenog Branislava Trojanovića Trojketa.
"Trojke je bio opsednut tim okršajima, stalno je imao čarke, mene to nije zanimalo. Znam da je bio sukob Zvezdara - Novi Beograd, stvarno me to nije zanimalo. Obojica smo poznavali gospodina Ražnatovića (Željka, Arakana), ali je Trojke bio bolji sa njim", rekao je Jocić.
Jocić je, na pitanje sudije Mirjane Popović, odgovorio da mu Ražnatović nije pričao da je bio u sukobu sa Marjanovićem oko lokala u Čumićevom sokačetu, jer je "gospodin Ražnatović veoma držao do sebe i bio je ponosan", pa mu je bilo ispod časti da priča o sukobima.
"Gospodin Ražnatović je često sedeo u kafeu Trozubac, koji je u blizini Čumićevog sokačeta, i kada sam prolazio tuda seo bih sa njim i on je tada sam govorio o ratu, patriotizmu, izdaji, sukobu sa
(Vojislavom) Šešeljem. Gospodin Ražnatović je tada bio političar, i nije hteo da se piše o njegovim sukobima", rekao je Jocić.
Današnjem suđenju prisustvovao je Jocićev prijatelj, nekadašnji direktor Politike Hadži Dragan Antić, koga je sudija Mirjana Popović udaljila sa suđenja jer mu je bio uključen mobilni telefon, a kasnije je zvonio njen mobilni telefon.
(Beta)
"Nisam izvršio krivično delo i ne osećam se krivim. Nisam poznavao Gorana Marjanovića i Ducu i nikada nisam čuo za njih, niti sam sa njima bio u sukobu", rekao je Jocić u svojoj odbrani.
Jocić je optužen da je Miodragu Prodanoviću i Bojanu Milosavljeviću u julu 1995. godine platio 50.000 nemačkih maraka da ubiju Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš, i još jednog čoveka sa nadimkom Duca.
Milosavljević i Prodanović ranije su pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora zbog ubistva Marjanovića i njegove devojke Marije Đorđević u sportskom centru Olimp u Beogradu i ranjavanje više osoba koje su se tu slučajno zatekle.
Jocić je rekao da je ceo jul 1995. godine proveo na letovanju u Grčkoj, a da je Srbiju napustio krajem 1994. godine i preselio se u Bugarsku zbog sukoba sa tadašnjim načelnikom Javne bezbednosti MUP-a Srbije Radovanom Stojčićem Badžom.
Dodao je da ne zna ništa o automobilu "simka" sa italijanskim registarskim oznakama, koji je, prema optužnici, korišćen prilikom ubistva Marjanovića.
Jocić je ispričao da nije znao da je njegova bivša žena, Holanđanka, boravila u Srbiji u julu 1995. godine, i da je to od nje saznao tek 1996. godine, kada mu je rekla da je htela da ga iznenadi, jer je čula da ima drugu ženu, pa je htela da se uveri u to.
Jocić je odbranu iznosio dva sata, a na početku je rekao da nema imovinu na svoje ime, kao i da ostvaruje prihode od 600 evra mesečno i da je vlasnik preduzeća Hemisfera u Beogradu, dok je od škole završio osnovnu u Srbiji i koledž za drago kamenje u Belgiji, a koledž za obojeno kamenje u Bangkoku, glavnom gradu Tajlanda.
Dodao je da živi u Beogradu, u Tolstojevoj 33 i da iz dva braka ima petoro dece, kao i da ranije nije osuđivan.
Jocić je ispričao da se u Srbiju, posle 10 godina boravka u inostranstvu, vratio 1992. godine, pošto su uvedene sankcije, i da je za tih 10 godina bio samo jednom u zemlji, 1991. godine, na sahrani Đorđa Božovića Giške.
"Zvali su me da se vratim leta 1992. godine zbog određenih pozicija koje sam imao kod bezbednosno-diplomatskih organa SRJ. Na sastanku mi je rečeno da su uvedene užasne sankcije i da je dužnost svakog patriote da pomogne", rekao je Jocić.
Dodao je da je Vladi Srbije pomagao u nabavci tehnickcih sredstava, energenata i humanitarne pomoći, a da je u "socijalističkim zemljama" Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji lobirao da budu "malo fleksibilnije" po pitanju sankcija protiv SRJ.
"Tada je dogovoreno da niko od nas za taj patriotski čin ne treba da zaradi. Služio sam tom cilju, ali mi je 1994. godine postalo jasno da to nije više to i da se pojedinci iz partije bogate. Pobunio sam se protiv toga i rekao im 'ako to znam da radim bolje od vas, zašto bih ja radio za patriotizam, a vi da se bogatite'", rekao je Jocić.
Nastavio je da je tako došao u sukob sa Stojčićem, koga je nazvao vladarem "patriotskih poslova", i da mu je prećeno, pa je morao da se odseli u Bugarsku, pošto je procenio da mu telohranitelji ne bi pomogli u Srbiji.
"U Bugarskoj sam bio siguran, štitio me njihov obaveštajni sektor, Bojko Borisov, koji je kasnije postao gradonačelnik Sofije i Nikolaj Gigov, vlasnik fudbalskog kluba Lokomotiva, sa kojim sam bio vezan biznisom, on je bio legalni trgovac oružjem. Malo čudno, ali šta da radimo, takva je bila saradnja", rekao je Jocić.
Naveo je da se na letovanju u Grčkoj sastao sa ljudima iz bezbednosnih službi Srbije i da je čuo kako Stojčić namerava da mu "montira krivično delo", a tada se pominjao izvesni Goran.
"Mislio sam da je to Goran Vuković, Goran Majmun, to mu je nadimak, nisam mu ga ja dao, ubijen u decembru 1994. godine, a potrefilo se da sam ja tada napustio zemlju. Mislio sam da je to u pitanju, a za ovog Marjanovića nikada nisam ni čuo, niti ga je iko pominjao", rekao je Jocić.
Dodao je da je tokom boravka u Srbiji od 1993. godine do kraja 1994.
godine bio prijavljen na adresi u Ulici Augusta Cesarca, gde se nalazila kuća njegovog prijatelja, kasnije ubijenog Branislava Trojanovića Trojketa.
"Trojke je bio opsednut tim okršajima, stalno je imao čarke, mene to nije zanimalo. Znam da je bio sukob Zvezdara - Novi Beograd, stvarno me to nije zanimalo. Obojica smo poznavali gospodina Ražnatovića (Željka, Arakana), ali je Trojke bio bolji sa njim", rekao je Jocić.
Jocić je, na pitanje sudije Mirjane Popović, odgovorio da mu Ražnatović nije pričao da je bio u sukobu sa Marjanovićem oko lokala u Čumićevom sokačetu, jer je "gospodin Ražnatović veoma držao do sebe i bio je ponosan", pa mu je bilo ispod časti da priča o sukobima.
"Gospodin Ražnatović je često sedeo u kafeu Trozubac, koji je u blizini Čumićevog sokačeta, i kada sam prolazio tuda seo bih sa njim i on je tada sam govorio o ratu, patriotizmu, izdaji, sukobu sa
(Vojislavom) Šešeljem. Gospodin Ražnatović je tada bio političar, i nije hteo da se piše o njegovim sukobima", rekao je Jocić.
Današnjem suđenju prisustvovao je Jocićev prijatelj, nekadašnji direktor Politike Hadži Dragan Antić, koga je sudija Mirjana Popović udaljila sa suđenja jer mu je bio uključen mobilni telefon, a kasnije je zvonio njen mobilni telefon.
(Beta)
