Knjige „Družina sinji galeb“ Toneta Seliškara, „Beli očnjak“ Džeka Londona i delo „Srce“ Edmonda de Amičisa nisu više deo obavezne lektire naših osnovnoškolaca.

Umesto ovih dela, đaci će ubuduće imati mogućnost da na časovima srpskog jezika i književnosti analiziraju „Harija Potera“, „Gospodara prstenova“ ili neko drugo delo iz savremene književnosti shodno njihovom uzrastu i interesovanjima.

Novim nastavnim programom iz srpskog jezika i književnosti pojedina dela iz dosadašnje lektire za peti, šesti i sedmi razred zamenjena su novim ili, pak, drugim delima istog autora.

Ljubiša Jovanović, savetnik za srpski jezik i književnost Centra za nastavne planove, programe i udžbenike i glavni koordinator za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, za "Blic" kaže da će jedini kriterijum kojim se rukovodila komisija je estetski kriterijum.

"Unoseći ove novine veoma smo vodili računa i o uzrastu dece, njihovim preokupacijama, emocijama i posebno o njihovim interesovanjima. Tako će one teme i dela koja interesuju današnje đake moći da se obrađuju u dopunskom izboru. Nastavnici će sa spiska dopunskog izbora koji smo im predložili moći da izaberu najmanje tri, a najviše pet dela iz savremene književne produkcije. Takođe smo nastavnicima ostavili mogućnost da sami izaberu naslove koje smatraju kvalitetnim i da s decom na časovima analiziraju i ona dela koja su njima interesantna", objašnjava Jovanović.

Budući petaci tako neće više morati da čitaju pesmu „Moj otac tramvaj vozi“ Aleksandra Vuča , odlomak iz romana „Srce“ Edvarda de Amičisa, roman „Beli očnjak“ Džeka Londona i poemu „Kadinjača“ Slavka Vukosavljevića. Dela ostalih klasika poput Desanke Maksimović, Ive Andrića, Branislava Nušića i Branka Ćopića i dalje će se obrađivati u petom razredu.

Među dopunske tekstove u šestom razredu uvršten je roman „Zov divljine“ Džeka Londona, dok je „Družina Sinji galeb“ Toneta Seliškara izbačena iz programa. Kao obavezan deo lektire u šestom razredu, između ostalog, ostao je i roman Branka Ćopića „Doživljaji Nikoletine Bursaća“, a pesma „O klasje moje“ Alekse Šantića zamenjena je pesmom „Moja otadžbina“ istog autora.

Roman „Hajduk Stanko“ Janka Veselinovića više se neće čitati u šestom, već u sedmom razredu, a pripovetka „Kašika“ Antonija Isakovića, koja je bila deo obaveznog programa za sedmi razred, prebačena je u dopunski izbor. U programu za sedmi razred nema više ni Zmajeve pesme „Kaži mi, kaži“.

"Kada smo počeli da radimo na novom nastavnom programu imali smo koncept onoga šta nedostaje u našoj osnovnoškolskoj lektiri. Moram da naglasim da mi ništa ne izbacujemo, već zamenjujemo i inoviramo poštujući zahteve vremena u kome živimo i interesovanja učenika. Cilj nam je prvenstveno bio da učenicima ponudimo literaturu vrhunskog estetskog kvaliteta, a ne da im otežamo. Sve ono što je potvrđeno kao vredno ostalo je deo obaveznog programa i dopunskog izbora, a inovacije se tiču savremenih i aktuelnih dela koje će đaci i nastavnici sami birati", naglasio je Jovanović.

Na časovima srpskog jezika i književnosti više se neće obrađivati delo bugarskog književnika Elina Pelina „Na brazdi“, kao ni pesma Vesne Parun „Ruke domovine“. U širem izboru ostavljena je „Autobiografija“ Branislava Nušića i odlomci iz Tolkinovog „Gospodara prstenova“.

(MONDO)