Unakrsno ispitujući zaštićenog svedoka optužbe VS-037, Šešelj je sugerisao da su pripadnici Ražnatovićeve formacije počinili i druge zločine koji su optužnicom na teret stavljeni lideru Srpske radikalne stranke.

"Znate li da je grupa 'arkanovaca' na čelu sa samim Arkanom u naselju Hrid u Zvorniku u aprilu 1992. iz podruma izvela 20 muslimanskih civila, muškaraca, i streljala ih pred ženama i decom", pitao je Šešelj svedoka.

Napomenuo je da je o tom zločinu ranije tokom suđenja svedočila žena kojoj su tada ubijeni muž i dva sina.

"Verujem joj, ali ja tada nisam bio u gradu", odgovorio je VS-037, koji je u to vreme bio komandir stanice policije u Zvorniku.

Pozivajući se na iskaz iste svedokinje, Šešelj je tvrdio i da su "šešeljevci" žene i decu zatim "tešili" u zgradi Skupštine opštine Zvornik, govoreći im da "se ne plaše", zato što "šešeljevci nisu kao arkanovci".

Tvrdnja optuženog bila je i da "šešeljevci" i "arkanovci" nisu trpeli jedni druge u vreme napada na Zvornik. "Arkan nigde besplatno nije ratovao", kazao je Šešelj.

Ponavljajući da je optužnica protiv njega "lažna" i "politička", Šešelj je negirao da su dobrovoljci SRS odgovorni za ubistvo nekoliko stotina Muslimana u tehničkoj školi u Karakaju kod Zvornika.

Potvrdio je da je "mnogo" Muslimana ubijeno u toj školi, dovodeći u pitanje da je broj žrtava bio 750, kako je navedeno u optužnici.

Svedok VS-037 je, na Šešeljevu sugestiju, rekao i da dobrovoljci SRS "nisu bili pominjani" u vezi sa višestrukim ubistvima i zlostavljanjem Muslimana pritvorenih u domu kulture u Čelopeku kraj Zvornika, a koji se optužnicom takođe stavljaju na teret lideru radikala.

Svedok je rekao da "ne zna" da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke počinili zločine u Zvorniku s proleća 1992.

Šešelj je svedoka pitao može li navesti ime ijednog dobrovoljca SRS koji je u Zvorniku u aprilu 1992. "bio nedisciplinovan, nekoga opljačkao ili ubio nekog civila ili zarobljenika".

"Ne znam za takav slučaj, ne mogu reći", odgovorio je VS-037.

Svedok je prethodno kazao da dobrovoljci SRS nisu dolazili u Zvornik organizovano, nego da je za pojedince, koji su u grad pristizali u civilu i koje je uniformisala i naoružavala lokalna Teritorijalna odbrana, kasnije saznao da su radikali.

VS-037 je "netačnim" nazvao navod iz izjave koju je ranije dao haškom tužilaštvu da su većinu dobrovoljaca "organizovali i u Zvornik poslali SRS i Šešelj".

Unakrsno ispitujući svedoka, optuženi Šešelj je, nasuprot tome, potvrdio da je u Zvornik u aprilu 1992. uputio grupu od "stotinak dobrovoljaca SRS", ali da su oni bili u sastavu i u uniformama JNA koja ih je prethodno obučila i naoružala u bazi u Bubanj Potoku kraj Beograda.

Na Šešeljevu sugestiju, svedok je potvrdio da u Zvorniku nije mogao da razlikuje dobrovoljce SRS od drugih pripadnika JNA.

Šešelj je u sudnici pročitao i izjavu tadašnjeg pukovnika JNA Radovana Tačića, komandanta brigade koja je delovala u Zvorniku, koji je tvrdio da su dobrovoljci SRS pod njegovom komandom bili primerni u svom ponašanju.

"Ja za to ne znam, ali znam da je većina dobrovoljaca koje smo mi prihvatili bila primerna, iako je među njima bio i poneki kriminalac", rekao je na to svedok.

Suđenje Šešelju biće nastavljeno iduće nedelje, kada će, kako se očekuje, tužioci izvesti svog poslednjeg svedoka.

Šešelj je optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.

(Beta, arhivska fotografija)