Bes i očaj rastu među stanovnicima Port-o-Prensa koji provode treću noć u haosu, usred ruševina, leševa i nasilja, zbog sporosti s kojom pomoć stiže u taj zemljotresom razoren grad. U razornom zemljotresu je, prema procenama Crvenog krsta, poginulo između 45.000 i 50.000 osoba, a tri miliona je povređeno ili bez krova nad glavom.
Posle katastrofalnog zemljotresa koji je uništio Port-o-Prens, u glavnom gradu Haitija preživeli su proveli i treću noć pod vedrim nebom okruženi telima poginulih.
Haićanski predsednik Rene Perval, kako javlja AP, izjavio je da je sahranjeno oko 7.000 žrtava, a Crveni krst procenjuje da je poginulo do 50.000 hiljada ljudi. Premijer Žan-Maks Beleriv, međutim, strahuje da je zemljotres, inače najjači u poslednjih 200 godina, odneo do 100.000 ljudskih života.
Međunarodni humanitarni letovi počeli su da pristužu, mada s mukom, jer je aerodrom takođe oštećen, ali pomoć još nije počela da se deli građanima. Bi-Bi-Sijev izveštač u Port-o-Prensu javlja da ljudi umiru od gotovo banalnih povreda, jer im ne stiže ni osnovna medicinska pomoć.
Raspoloženje žitelja Port-o-Prensa se zato menja od strpljenja do besa zbog izostanka pomoći.
Oko trideset zemalja se već uključilo u spasilačke operacije, saopštio je američki Stejt department, ali se suočavaju sa ogromnim teškoćama na terenu.
Aerodrom u Port-o-Prensu koji ima samo jednu pistu je potpuno zagušen avionima koji donose humanitarnu pomoć i dovoze spasilačke ekipe.
Komunikacije su u očajnom stanju, a kretanje po razorenoj zemlji veoma otežano zbog uništenih ili zakrčenih puteva.
Uz ove logističke teškoće spasioci su takođe izloženi riziku od pljačke i kriminala bez mogućnosti da računaju na lokalne strukture koje su još i pre nesreće bile slabe.
Čeka se s nestrpljenjem da stigne američki nošac aviona na nuklearni pogon Ju-es-es Karl Vinson (USS Carl Vinson), koji bi trebalo da služi kao baza za prihvat helikoptera, što je neophodno za dostavljanje pomoći i rasterećenje aerodroma.
Taj brod još ima i sistem za prečišćavanje vode, desetine bolničkih kreveta i tri operacione sale. S njegovim dolaskom bi se omogućilo evakuisanje povređenih, prevoz lekova i velike količine pitke vode, rekla je poručnik američke vojske Nejt Kristensen.
Izraelska vojska danas je poslala dva aviona s materijalom i lekarskim timom od 220 osoba koji treba da postavi poljsku bolnicu. Na Haitiju već radi nekoliko spasilačkih ekipa iz SAD, Francuske, Dominikanske Republike i Venecuele.
Nedostatak bezbednosti je jedan od glavnih problema za spasilačke ekipe. "Ima pljački i naoružanih ljudi zato što je ovo vrlo siromašna zemlja i ljudi su očajni"", rekao je šef za operacije civilne zaštite iz Dominikanske Republike.
Gzavije Kastelanos, jedan od rukovodioca Međunarodne federacije Crvenog krsta (IFRC), procenio je da je u katastrofi poginulo između 40.000 i 50.000 ljudi.
"Tokom poslednjih nekoliko sati sahranjeno je 7.000 ljudi", rekao je sinoć peruanski premijer Velaskez Kesken sa aerodroma u Port-o-Prensu gde je došao da koordiniše pomoć svoje zemlje.
Ipak ulice su i dalje prepune leševa.
"Ceo dan smo proveli skupljajući leševe... Ima toliko tela na ulicama da su mrtvačnice pune, groblja su puna", rekao je američki pevač haićanskog porekla Vajklif Žan koji je tu da pomogne sunarodnicima.
Leševi su svuda rasuti i gradom se širi zadah tela u raspadanju, mada ekipe neprestano sakupljaju mrtve i tovare ih na kamione, koji ih prebacuju u gradske mrtvačnice i bolnice.
Crveni krst Haitija je saopštio da je ostao bez vreća za tela.
Na ulicama grupe mladih pokušavaju kako mogu da pomognu retkim preživelima uzvikujući besne opaske kada prođu džipovi sa diplomatama ili humanitarnim radnicima bez zaustavljanja. "Nemamo vladu. Nemamo nikakve vlasti", rekla je jedna žena.
Bivši predsednik Haitija Žan Bertran Aristid, koji živi u izgnanstvu u Južnoj Africi, danas je rekao da je spreman da se vrati u svoju zemlju da pomogne. "Što se nas tiče, spremni smo da pođemo već danas, sutra, bilo kada, da se pridružimo narodu Haitija i podelimo sa njim patnju, pomognemo u izgradnji zemlje", rekao je Aristid novinarima, dok su mu niz lice tekle suze.Haićanski predsednik Rene Perval, kako javlja AP, izjavio je da je sahranjeno oko 7.000 žrtava, a Crveni krst procenjuje da je poginulo do 50.000 hiljada ljudi. Premijer Žan-Maks Beleriv, međutim, strahuje da je zemljotres, inače najjači u poslednjih 200 godina, odneo do 100.000 ljudskih života.
Međunarodni humanitarni letovi počeli su da pristužu, mada s mukom, jer je aerodrom takođe oštećen, ali pomoć još nije počela da se deli građanima. Bi-Bi-Sijev izveštač u Port-o-Prensu javlja da ljudi umiru od gotovo banalnih povreda, jer im ne stiže ni osnovna medicinska pomoć.
Raspoloženje žitelja Port-o-Prensa se zato menja od strpljenja do besa zbog izostanka pomoći.
Oko trideset zemalja se već uključilo u spasilačke operacije, saopštio je američki Stejt department, ali se suočavaju sa ogromnim teškoćama na terenu.
Aerodrom u Port-o-Prensu koji ima samo jednu pistu je potpuno zagušen avionima koji donose humanitarnu pomoć i dovoze spasilačke ekipe.
Komunikacije su u očajnom stanju, a kretanje po razorenoj zemlji veoma otežano zbog uništenih ili zakrčenih puteva.
Uz ove logističke teškoće spasioci su takođe izloženi riziku od pljačke i kriminala bez mogućnosti da računaju na lokalne strukture koje su još i pre nesreće bile slabe.
Čeka se s nestrpljenjem da stigne američki nošac aviona na nuklearni pogon Ju-es-es Karl Vinson (USS Carl Vinson), koji bi trebalo da služi kao baza za prihvat helikoptera, što je neophodno za dostavljanje pomoći i rasterećenje aerodroma.
Taj brod još ima i sistem za prečišćavanje vode, desetine bolničkih kreveta i tri operacione sale. S njegovim dolaskom bi se omogućilo evakuisanje povređenih, prevoz lekova i velike količine pitke vode, rekla je poručnik američke vojske Nejt Kristensen.
Izraelska vojska danas je poslala dva aviona s materijalom i lekarskim timom od 220 osoba koji treba da postavi poljsku bolnicu. Na Haitiju već radi nekoliko spasilačkih ekipa iz SAD, Francuske, Dominikanske Republike i Venecuele.
Nedostatak bezbednosti je jedan od glavnih problema za spasilačke ekipe. "Ima pljački i naoružanih ljudi zato što je ovo vrlo siromašna zemlja i ljudi su očajni"", rekao je šef za operacije civilne zaštite iz Dominikanske Republike.
Gzavije Kastelanos, jedan od rukovodioca Međunarodne federacije Crvenog krsta (IFRC), procenio je da je u katastrofi poginulo između 40.000 i 50.000 ljudi.
"Tokom poslednjih nekoliko sati sahranjeno je 7.000 ljudi", rekao je sinoć peruanski premijer Velaskez Kesken sa aerodroma u Port-o-Prensu gde je došao da koordiniše pomoć svoje zemlje.
Ipak ulice su i dalje prepune leševa.
"Ceo dan smo proveli skupljajući leševe... Ima toliko tela na ulicama da su mrtvačnice pune, groblja su puna", rekao je američki pevač haićanskog porekla Vajklif Žan koji je tu da pomogne sunarodnicima.
Leševi su svuda rasuti i gradom se širi zadah tela u raspadanju, mada ekipe neprestano sakupljaju mrtve i tovare ih na kamione, koji ih prebacuju u gradske mrtvačnice i bolnice.
Crveni krst Haitija je saopštio da je ostao bez vreća za tela.
Na ulicama grupe mladih pokušavaju kako mogu da pomognu retkim preživelima uzvikujući besne opaske kada prođu džipovi sa diplomatama ili humanitarnim radnicima bez zaustavljanja. "Nemamo vladu. Nemamo nikakve vlasti", rekla je jedna žena.
Aristid bivši katolički sveštenik, bio je prvi izabrani predsednik Haitija, posle decenija diktature. Na vlast je došao 1990. godine, ali je već posle nekoliko meseci svrgnut u državnom udaru. Ponovo je izabran za predsednika 2000, ali je posle četiri godine bio primoran da ode u egzil zbog rastućeg nasilja u zemlji.
Ujedinjene nacije do sada su od vlada i kompanija dobile obećanja za pomoć vrednu 268,5 miliona dolara za zemljotresom razoren Haiti, saopštila je svetska organizacija. Ova obećanja stigla su pre hitnog poziva za prikupljanje finansijskih sredstava za pomoć toj zemlji, koji će UN objaviti danas, rekla je portparol Biroa za koordinaciju humanitarnih pitanja UN Elizabet Birs.
Među ovim donatorima su, po veličini obećane pomoći izražene u dolarima - SAD (100 miliona dolara), Svetska banka (100 miliona), Britanija (10 miliona), Australija (9,3 miliona dolara), Brazil (pet miliona ), Kanada (4,8 miliona), Evropska unija (4,37 miliona), Španija (4,37 miliona), Holandija (2,91 miliona ), Nemačka (2,17 miliona), Švajcarska (1,9 miliona), Danska (1,9 miliona), Finska (1,8 miliona), Italija (1,46 miliona), Kina (jedan milion), Švedska (850.000), Belgija (650.000).
UN je pored ovoga danas saopštio da je prema prvim procenama 300.000 ljudi izgubilo krov nad glavom u glavnom gradu Haitija, Port-o-Prensu, u zemljotresu jačine sedam stepeni po Rihteru koji je u utorak pogodio tu siromašnu karipsku državu.
Svetska organizacija ocenjuje da je 10 odsto zgrada u Port-o-Prensu uništeno.
Ujedinjene nacije saopštile su u Njujorku da je najmanje 36 članova svetske organizacije, poginulo u razornom zemljotresu koji je pogodio Haiti.
Predsednik SAD Barak Obama je poručio stradalim Haićanima da se "jedna od najvećih spasilačkih operacija u modernoj istoriji kreće prema Haitiju".
Šef Bele kuće razgovarao je kasno sinoć o Haitiju i sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem, a saglasili su se da je neophodna koordinacija međunarodne pomoći.
Sarkozi je ranije pozvao SAD, Brazil i Kanadu da zajedno s Francuskom organizuju međunarodnu konferenciju o obnovi i razvoju Haitija, razorenog zemljotresom.
Nikola Sarkozi istakao je da bi svi trebalo da se postaraju da se sa Haitija "otkloni prokletstvo" koje ga već duže vreme prati. "Posle ove katastrofe, koja je usledila nakon mnogih drugih, moramo da se postaramo da ovo bude šansa da Haiti jednom zauvek izvučemo iz prokletstva koje već duže vreme prati tu zemlju."
Sarkozi je naglasio da bi ova tragedija mogla biti i poslednja ukoliko se međunarodna zajednica mobiliše u pomoći Haitiju.
Prema rečima Sarkozija, Francuska će blisko sarađivati sa Evropskom unijom po pitanju slanja neophodnih sredstava za obnovu Haitija. On, međutim, nije precizirao o kojoj je sumi reč.
Razorni zemljotres, jačine sedam stepeni Rihterove skale, pogodio je Haiti u utorak, oko pet sati popodne po lokalnom vremenu. To je najjači zemljotres u toj zemlji u poslednjih 200 godina.
Epicentar potresa bio je petnaestak kilometara zapadno od Port-o-Prensa, a podrhtavanje tla se osetilo u susednoj Dominikanskoj Republici, na ostrvu Hispanioli i u istočnim delovima Kube.
(MONDO)
