Poljski predsednik Leh Kačinjski (60) i veliki broj zvaničnika te zemlje poginuli su u avionskoj nesreći jutros kod Smolenska. U Varšavi najavili prevremene predsedničke izbore. Prvi rezultati istrage: Pilot ignorisao preporuke ruske kontrole leta da ne sleti na aerodrom u Smolensku
Prema prvim informacijama uzrok nesreće je nepropisno letenje aviona i odbijanje posade da posluša instrukcije kontrole vazdušnog saobracaja na aerodromu u Smoljensku.
Šef istražnog komiteta pri Državnom tužilaštvu Rusije Aleksandar Bastrikin potvrdio je večeras da posada aviona poljskog predsednika Leha Kačinjskog nije poslušala preporuke kontrole leta da ne sleti na aerodrom u Smolensku.
"Bez obzira na preporuke ruske strane, posada aviona odlučila je da sleti, o čemu svedoči zapis razgovora", rekao je Bastrikin na mestu nesreće, na savetovanju sa premijerom Rusije Vladimirom Putinom koji je na čelu komisije za istragu.
Zbog loše vidljivosti i meteoroloških uslova, posadi je preporučeno da avion spusti na alternativne aerodrome u Minsku ili Vitebsku, rekao je predstavnik predsednika Rusije za centralni federalni okrug Georgij Poltavčenko. Ali, prema izjavi šefa uprave letenja, (smoljenskog aerodroma), posada je odlučila da sama donese dalju odluku", naveo je on.
Ministar saobraćaja Rusije Igor Levitin naveo je da je pilot aviona samostalno doneo odluku da spusti avion, iako je vidljivost bila svega 400 metara, a propisi zahtevaju da vidljivost bude 1.000 metara.
Prvi zamenik načelnika ruskih vazduhoplovnih snaga general potpukovnik Aleksandar Aljošin izjavio je danas da je posada aviona nekoliko puta ignorisala instrukcije glavnog kontrolora vazdušnog saobracaja na aerodromu u Smoljensku.
"Na udaljenosti od 1,5 kilometara grupa kontrolora vazdušnog saobraćaja je primetila da je posada povećala brzinu pada i počela da se spušta ispod dozvoljenog nivoa" rekao je general-potpukovnik Aljošin.
Glavni kontrolor aviosaobraćaja je, prema Aljošinu, naredio posadi da nastavi let na određenoj visini, ali kada je posada ignorisala naređenje, nekoliko puta je naredio da avion sleti na drugi aerodrom, prenela je agencija Itar-Tas s.
"I pored toga, završilo se tragično", dodao je Aljošin.
Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu izjavio je danas u Smolensku da putanja kojom je leteo avion, u kojem su se nalazili poljski predsednik Leh Kačinski i drugi zvaničnici, odstupala od predviđene po visini i drugim parametrima.
"Na mestu gde se dogodila katastrofa pronađene su obe crne kutije. Njihova analiza je već počela, a putanja leta poljskog aviona potvrduje da je postojalo odstupanje od predviđenog i po visini i po širini i to najmanje 150 metara. Avion je potpuno uništen", rekao je ministar Šojgu koji se nalazi na licu mesta, preneo je Itar-tas s.
U nesreći je osim Kačinjskog, poginulo 96 osoba, među njima sedam članova posade, saopštilo je večeras zvanični bilans tragedije poljsko Ministarstvo unutrašnjih poslova i administracije.
Avion "Tu-154"u kojem je bio poljski predsednik, kao i njegova supruga i još 88 članova državne delegacije, udario je u krošnje drveća prilikom sletanja, posle čega je pao i zapalio se.
Istragu o nesreći vodiće Istraživački komitet pod rukovodstvom Kancelarije državnog tužioca Rusije.
U međuvremenu je ruska agencija Interfaks, pozivajući se na poljsku TVN-24, objavila da će vlasti u Varšavi sprovesti nezavisnu istragu o okolnostima avionske nesreće.
Inače, predsednička letilica "Tu-154" bio je stara najmanje 20 godina i poljske vlasti su razmatrale mogućnost zamene starih aviona koji prevoze državne funkcionere, ali se od te zamisli odustalo zbog nedostatka novčanih sredstava.
Ruska vazduhoplovna kompanija "Aeroflot" nedavno je povukla "tupoljeve 154" iz upotrebe posle 66 udesa tih aviona, od kojih se šest dogodilo u proteklih pet godina.
Spasilačke ekipe su iz izgorelog aviona izvukle tela svih žrtava.
Noćas počinje prebacivanje posmrtnih ostataka u Moskvu na identifikaciju, saopštio je ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu.
On je zajedno sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom na licu mesta, gde im se pridružio i poljski premijer Donald Tusk, javljaju poljski mediji
U Poljskoj je proglašena sedmodnevna nacionalna žalost zbog pogibije predsednika, njegove supruge i članova državnog vrha, a knjiga žalosti biće otvorana u Ambasadi Poljske u Beogradu do 16. aprila, saopštila je danas Ambasada.
Na predsedničkoj palati u Varšavi zastava je spuštena na pola koplja, a pred sedištem poljskog predsednika okuplja se veliki broj Varšavljana i pali sveće.
Na ulicama gradova širom Poljske spontano se okupljaju mase Poljaka da budu zajedno u zalošti, molitvama za žrtve a vernici su ispunili crkve na misama.
I Evropska unija je odlučila da u ponedeljak bude dan žalosti u Briselu.
Foto galeriju odavanja pošte poginulom predsedniku pogledajte OVDE.
"Bez obzira na političke razlike izgubili smo intelektualnu elitu naroda", kazao je u prvom reagovanju nakon nesreće bivši poljski predsednik Leh Valensa koji je bio žestoki oponent Kačinjskom.
"Premijer Donald Tusk plakao je kada sam mu saopštio tu strašnu vest", kazao je šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.
Lideri Rusije, SAD, EU, a i balkanskih zemalja izrazili su saučešće povodom ove tragične pogibije političkog i vojnog vrha Poljske.
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je najdublje saučešće poljskom narodu i njegovoj vladi zbog današnje nesreće.
Srpski predsednik je naveo da je Kačinjski bio iskreni prijatelj Srbije, što Beograd nikad neće zaboraviti.
Saučešće su uputili: premijer Srbije Mirko Cvetković, ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić kao i predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović.
U Poljskoj su najavljeni prevremeni predsednički izbori, a do izbora novog predsednika, tu dužnost će obavljati predsednik donjeg doma parlamenta Bronislav Komorovski.
"U skladu sa ustavom, održaćemo prevremene predsedničke izbore", rekao je portparol vlade Pavel Gras Rojtersu.
Stručnjaci su naveli da, prema poljskom ustavu, datum izbora mora biti utvrđen u roku od dve sedmice i da izbori moraju biti održani u roku od dva meseca od odluke o sazivanju izbora.
Redovni izbori za šefa države koga Poljaci biraju direktno bili su planirani za jesen, a Leh Kačinjski je samo dan uoči pogibije najavio da će se ponovo kandidovati.
Predsednik Poljske Leh Kačinjski, koji je poginuo u avionskoj nesreći na zapadu Rusije, srpskoj javnosti poznat je kao jedan od doslednih protivnika nezavisnosti Kosova. Zbog toga je veoma oštro kritikovao poljsku vladu koja je imala suprotan stav.Šef istražnog komiteta pri Državnom tužilaštvu Rusije Aleksandar Bastrikin potvrdio je večeras da posada aviona poljskog predsednika Leha Kačinjskog nije poslušala preporuke kontrole leta da ne sleti na aerodrom u Smolensku.
"Bez obzira na preporuke ruske strane, posada aviona odlučila je da sleti, o čemu svedoči zapis razgovora", rekao je Bastrikin na mestu nesreće, na savetovanju sa premijerom Rusije Vladimirom Putinom koji je na čelu komisije za istragu.
Zbog loše vidljivosti i meteoroloških uslova, posadi je preporučeno da avion spusti na alternativne aerodrome u Minsku ili Vitebsku, rekao je predstavnik predsednika Rusije za centralni federalni okrug Georgij Poltavčenko. Ali, prema izjavi šefa uprave letenja, (smoljenskog aerodroma), posada je odlučila da sama donese dalju odluku", naveo je on.
Ministar saobraćaja Rusije Igor Levitin naveo je da je pilot aviona samostalno doneo odluku da spusti avion, iako je vidljivost bila svega 400 metara, a propisi zahtevaju da vidljivost bude 1.000 metara.
Prvi zamenik načelnika ruskih vazduhoplovnih snaga general potpukovnik Aleksandar Aljošin izjavio je danas da je posada aviona nekoliko puta ignorisala instrukcije glavnog kontrolora vazdušnog saobracaja na aerodromu u Smoljensku.
"Na udaljenosti od 1,5 kilometara grupa kontrolora vazdušnog saobraćaja je primetila da je posada povećala brzinu pada i počela da se spušta ispod dozvoljenog nivoa" rekao je general-potpukovnik Aljošin.
Glavni kontrolor aviosaobraćaja je, prema Aljošinu, naredio posadi da nastavi let na određenoj visini, ali kada je posada ignorisala naređenje, nekoliko puta je naredio da avion sleti na drugi aerodrom, prenela je agencija Itar-Tas s.
"I pored toga, završilo se tragično", dodao je Aljošin.
Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu izjavio je danas u Smolensku da putanja kojom je leteo avion, u kojem su se nalazili poljski predsednik Leh Kačinski i drugi zvaničnici, odstupala od predviđene po visini i drugim parametrima.
"Na mestu gde se dogodila katastrofa pronađene su obe crne kutije. Njihova analiza je već počela, a putanja leta poljskog aviona potvrduje da je postojalo odstupanje od predviđenog i po visini i po širini i to najmanje 150 metara. Avion je potpuno uništen", rekao je ministar Šojgu koji se nalazi na licu mesta, preneo je Itar-tas s.
U nesreći je osim Kačinjskog, poginulo 96 osoba, među njima sedam članova posade, saopštilo je večeras zvanični bilans tragedije poljsko Ministarstvo unutrašnjih poslova i administracije.
Avion "Tu-154"u kojem je bio poljski predsednik, kao i njegova supruga i još 88 članova državne delegacije, udario je u krošnje drveća prilikom sletanja, posle čega je pao i zapalio se.
Istragu o nesreći vodiće Istraživački komitet pod rukovodstvom Kancelarije državnog tužioca Rusije.
U međuvremenu je ruska agencija Interfaks, pozivajući se na poljsku TVN-24, objavila da će vlasti u Varšavi sprovesti nezavisnu istragu o okolnostima avionske nesreće.
Inače, predsednička letilica "Tu-154" bio je stara najmanje 20 godina i poljske vlasti su razmatrale mogućnost zamene starih aviona koji prevoze državne funkcionere, ali se od te zamisli odustalo zbog nedostatka novčanih sredstava.
Ruska vazduhoplovna kompanija "Aeroflot" nedavno je povukla "tupoljeve 154" iz upotrebe posle 66 udesa tih aviona, od kojih se šest dogodilo u proteklih pet godina.
Spasilačke ekipe su iz izgorelog aviona izvukle tela svih žrtava.
Noćas počinje prebacivanje posmrtnih ostataka u Moskvu na identifikaciju, saopštio je ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu.
On je zajedno sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom na licu mesta, gde im se pridružio i poljski premijer Donald Tusk, javljaju poljski mediji
U Poljskoj je proglašena sedmodnevna nacionalna žalost zbog pogibije predsednika, njegove supruge i članova državnog vrha, a knjiga žalosti biće otvorana u Ambasadi Poljske u Beogradu do 16. aprila, saopštila je danas Ambasada.
Na predsedničkoj palati u Varšavi zastava je spuštena na pola koplja, a pred sedištem poljskog predsednika okuplja se veliki broj Varšavljana i pali sveće.
Na ulicama gradova širom Poljske spontano se okupljaju mase Poljaka da budu zajedno u zalošti, molitvama za žrtve a vernici su ispunili crkve na misama.
I Evropska unija je odlučila da u ponedeljak bude dan žalosti u Briselu.
Foto galeriju odavanja pošte poginulom predsedniku pogledajte OVDE.
"Bez obzira na političke razlike izgubili smo intelektualnu elitu naroda", kazao je u prvom reagovanju nakon nesreće bivši poljski predsednik Leh Valensa koji je bio žestoki oponent Kačinjskom.
"Premijer Donald Tusk plakao je kada sam mu saopštio tu strašnu vest", kazao je šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.
Lideri Rusije, SAD, EU, a i balkanskih zemalja izrazili su saučešće povodom ove tragične pogibije političkog i vojnog vrha Poljske.
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je najdublje saučešće poljskom narodu i njegovoj vladi zbog današnje nesreće.
Srpski predsednik je naveo da je Kačinjski bio iskreni prijatelj Srbije, što Beograd nikad neće zaboraviti.
Saučešće su uputili: premijer Srbije Mirko Cvetković, ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić kao i predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović.
U Poljskoj su najavljeni prevremeni predsednički izbori, a do izbora novog predsednika, tu dužnost će obavljati predsednik donjeg doma parlamenta Bronislav Komorovski.
"U skladu sa ustavom, održaćemo prevremene predsedničke izbore", rekao je portparol vlade Pavel Gras Rojtersu.
Stručnjaci su naveli da, prema poljskom ustavu, datum izbora mora biti utvrđen u roku od dve sedmice i da izbori moraju biti održani u roku od dva meseca od odluke o sazivanju izbora.
Redovni izbori za šefa države koga Poljaci biraju direktno bili su planirani za jesen, a Leh Kačinjski je samo dan uoči pogibije najavio da će se ponovo kandidovati.
Veliki protivnik nezavisnosti Kosova
Kačinjski je i inače bio poznat po osobenom nastupu i britkom jeziku, zbog čega je izazivao pažnju javnosti, i van granica svoje zemlje, a u Poljskoj je ne retko bio inspiracija satiričnim komentarima.
Tako je svojevremeno novinar Jerži Pilčje Kačinjskog u svojim tekstovima nazivao "kačka", što znači "patka", a predsednik je pokrenuo parnicu protiv njega. Sud je doduše ocenio da poređenje s tim pernatim životinjima nije protivzakonito i uvredljivo, ali je slučaj ostao zabeležen u hornologiji političkog života Poljske.
Kačinjski je politikom počeo da se bavi kao student prava na Univerzitetu u Varšavi, krajem šezdesetih godina, kao otvoreni protivnik komunističkog režima i aktivista Komiteta za odbranu prava radnika i Nezavisnog sindikata.
Godine 1980. pridružuje se sindikatu Solidarnost koji je predvodio Leh Valensa. Deceniju kasnije, nakon pada komunističkog režima i Valensinog stupanja na vlast, postaje član parlamenta.
Valensa i Kačinjski okončali su saradnju 1992. zbog suprotnih stavova o pojedinim pitanjima.
U vladi premijera Jiržija Buseka obavljao je dužnosti ministra pravde. Godine 2001. zajedno s bratom blizancem Jaroslavom osniva konzervativnu stranku Pravo i pravda i na njenom kormilu ostaje do 2003.
Za gradonačelnika Varšave izabran je 2002.
Kruna njegove političke karijere bio je trijumf na izborima 2005. i izbor za šefa države.
Neki analitičari su to doživeli kao nepotizam, budući da je njegov brat Jaroslav postao premijer i predvodio vladu sve do poraza na izborima 2007.
Leh Kačinjski rođen je 18. juna 1949. Njegov otac Rejmund bio je inženjer, a majka Jadviga filolog.
Od brata blizanca razlikovao ga je jedino mladež na levom obrazu. Braća Kačinjski su 1962. glumila u filmu "Dvojac koji je ukrao mesec".
Supruga Kačinskog Marija poginula je zajedno sa njim. Iza njih je ostala ćerka Marta.
Nesreće odnele 11 državnika
Poljski predsednik Leh Kačinjski koji je poginuo u blizini Smolenska u Rusiji, jedanaesti je šef države koji je u poslednjih 50 godina izgubio život u avionskoj nesreći.
- U februaru 2004. u avionskoj nesreći na jugu Bosne i Hercegovine, stradao je makedonski predsednik Boris Trajkovski.
- 29. marta 1959. godine Bartelemi Boganda, predsednik vlade Centralnoafričke republike i junak borbe za nezavisnost te zemlje, poginuo je u nesreći na 90 kilometara zapadno od Bangija.
- Predsednik vlade SFR Jugoslavije Džemal Bjedić poginuo je u avionskoj nesreći 18. januara 1977. godine, kada se letelica u kojoj se nalazio srušila u blizini Sarajeva.
- 27. maja 1979. godine, avion kojim se premijer Mauritanije, potpukovnik Ahmed Uld Buseif vraćao sa međuafričkog samita u Dakaru srušio se u more.
- 4. decembra 1980. godine, avion u kome su bili portugalski premijer Fransisko sa Karneiro i ministar odbrane Amaro da Košta srušio se ubrzo po uzletanju sa aerodroma na zgrade obližnjeg predgrađa Lisabona.
- 24. maja 1981. godine, ekvatorski predsednik Haime Roldos Agilera i ministar odbrane, general Marko Aurelio bili su među desetak osoba koje su stradale prilikom pada aviona u blizini ekvatorsko-peruanske granice.
- 1. avgusta 1981. godine, najuticajniji čovek u Panami, general Omar Torihos poginuo je kada se njegov avion srušio u džungli.
- 19. oktobra 1986. godine, predsednik Mozambika Samora Mašel i nekoliko njegovih ministara izgubili su život kada se mlaznjak "tupoljev 134-A" srušio na severoistoku Južne Afrike.
- 17. avgusta 1988. godine, pakistanski predsednik Zia ul Hak i nekoliko visokih pakistanskih vojnih funkcionera i još 30 putnika stradali su u avionskoj nesreći u blizini Bahavalpura. Pakistanski istražni organi su tvrdili da je reč o sabotaži.
- 6. aprila 1994. godine predsednici Burundija Siprijan Ntarjamira i Ruande Huvenal Habijarimana stradali su kada je njihov avion oboren kod Kigalija.
I mnogi drugi političari stradali su u avionskim nesrećama, među njima i Dag Hamaršeld, generalni sekretar Ujedinjenih nacija (1961. godine u Zambiji), kineski ministar odbrane maršal Lin Bijao (1971. u Mongoliji), alžirski ministar inostranih poslova Mohamed Benjahja (1982. u Iranu), američki sekretar za privredu Ron Braun (1996. godine kod Dubrovnika).
Tokom protekle godine dogodilo se nekoliko teških avionskih nesreća. Avion kompanije "Er Frans" sa 228 putnika i članova posade, nestao je iznad Atlantika na letu od Ria de Žaneira ka Parizu, dok je u udesu aviona kompanije "Jemenija er" sa 142 putnika i 11 članova posade, koji se srušio u Indijski okean, preživela samo jedna osoba, četrnaestogodišnja devojčica.
(agencije/MONDO)
