Osam firmi poznatog biznismena u stečaju zbog blokada veće od milijardu dinara - ostali dužni milione evra partnerima, radnicima i državi, piše “Politika”.
Privredni sud u Subotici doneo je rešenje o otvaranju stečaja nad osam preduzeća koja se sva vezuju za kompaniju „Si end Si”, proizvođača napitka „sinalko“, u vlasništvu Vojina Đorđevića, piše "Politika".
Stečaj je odlukom Privrednog suda otvoren nad preduzećima „ĐS promet“, „Arteska”, „Si end Si špedicija”, „Đorđević brend menadžment”, „Eko trejd”, „Si end Si distribucija”, „Si end Si servis” i „Ekstraktol”.
Sve ove firme, osim „Ekstraktola”, imaju sedište u ulici Ivana Gorana Kovačića 3, u poslovnoj zgradi bivšeg propalog građevinskog preduzeća „Integral” gde su braća Živojin i Vojin Đorđević od početka devedesetih godina prošlog veka smestili sedišta svojih preduzeća.
Osim ovih osam firmi nad kojima je Privredni sud otvorio postupak stečaja, prema podacima Narodne banke Srbije, bar još četiri firme Vojina Đorđevića i njegovog brata Živojina su u blokadi, odnosno u poslednje dve do tri godine sa njihovih računa obustavljeno je plaćanje.
Na sajtu Agencije za privredne registre stoji zabeleška da je kod preduzeća „Fajndrinks” pokrenut stečaj 15. aprila ove godine takođe kod Privrednog suda u Subotici, a ista je situacija i kod preduzeća „Softdrink” i „Braća Đorđević”.
Podaci NBS da su na teritoriji Privrednog suda u Subotici u blokadi već duže vreme 384 preduzeća, a da među njima najmanje 12 pripada poslovnom imenu „Si end Si“ i drugim srodnim kompanijama Vojina Đorđevića, za Subotičane nisu iznenađenje.
Dugo se u javnosti spekulisalo sa podacima da zaposleni u ovim kompanijama ne primaju redovno zarade, da su dugovanja firmi različitim poveriocima veoma visoka, te da postoji i neizmiren dug prema državi, ali nikada nije i zvanično potvrđeno da ove firme nisu uplaćivale poreze i doprinose za svoje zaposlene. Jedini slučaj kada je o tome bilo reči jeste onaj kada je Poreska uprava „oterala“ u stečaj preduzeće „Fajndrinks” zbog neizmirenih dugovanja.
Dugovanja osam preduzeća za koja je sada Privredni sud pokrenuo stečaj, a prema podacima dostupnim na sajtu NBS, posredstvom službe prinudne naplate iznose preko milijardu dinara (tačnije 1.077.306.378 dinara) ili 10 miliona evra.
U svim slučajevima račune preduzeća blokirale su banke, pa je tako, primera radi, firma „Si end Si špedicija” pod blokadom zbog prinudne naplate koju je tražilo deset banaka. Najveće pojedinačno dugovanje ima firma „Si end Si servis“ a iznosi 549.166.574 dinara.
Milan Popović, predsednik subotičkog Samostalnog sindikata, kaže za „Politiku” da nikada u ovim firmama nije postojao organizovani sindikat, te da nisu upoznati da li su i u kojoj meri bila ugrožena prava radnika na zaradu i penziono i zdravstveno osiguranje. Ipak, u jednom slučaju sindikatu su se obratili zaposleni u „Si end Si servisu”, a to je bila firma koja je radila na održavanju čistoće u pogonima i zapošljavala je 15 radnica.
– One su nam rekle da nemaju uplaćene doprinose, da nisu dobile zaradu i na kraju su sve otišle iz firme kao tehnološki višak da bi bar na Tržištu rada mogle da ostvare neku nadoknadu – kaže nam Popović.
Sudeći po blokadama računa, dugovanja ovih preduzeća, za koja mnogi smatraju da su bila samo fiktivna i „paravan” za ,kako se tvrdilo, uspešno poslovanje izuzetno su velika i tek će u stečajnom postupku biti jasno da li ova preduzeća raspolažu imovinom, ili nenovčanim kapitalom kojim će moći da se namire dužnici.
Preduzeće „Si end Si” je gotovo u potpunosti izmestilo proizvodnju iz Subotice. Pri zatvaranju „Fajndrinksa” moglo se čuti da je proizvodnja „pelinkovca”, čija receptura je inače zaštićena, premeštena u Sloveniju, a nezvanično se navodi da je Vojin Đorđević orijentisan na razvoj flaširane vode „voda voda“ u Vrujcima. Ipak, nad preduzećem koje je počelo da se bavi flaširanjem ove vode „Arteska“ takođe je otvoren postupak stečaja.
Ilona Stajić, v. d. predsednika Privrednog suda u Subotici, u izjavi za „Politiku” kaže da su poslednjih osam firmi kod kojih je pokrenut postupak stečaja u blokadi duže od tri godine.
“Za ove firme Poreska uprava je dala redovan predlog za pokretanje stečaja, a sve one su u blokadi duže od tri godine. Mi ne utvrđujemo za sada visinu blokade, za nas je merodavno to da je firma u blokadi, nezavisno od iznosa”, kaže Stajićeva.
Na pitanje da li u ovom slučaju može biti reči i o namernom dovođenju poverilaca u zabludu s obzirom na to da je reč o nizu povezanih firmi, sudija Ilona Stajić kaže da je to posao za poverioce.
“Poverioci mogu, ukoliko ocene da za to ima elemenata, da pokrenu tužbu za namerno izazivanje stečaja”.
Privredni sud je prema rečima predsednice Stajić već i ranije otvorio proces stečaja kod firmi koje se vezuju za poslovanje „Si end si” kompanije, a nastaviće da rade predmete po redu i zakonskoj proceduri.
Firme koje su činile poslovnu imperiju Vojina Đorđevića godinama ne plaćaju poreze državi. Prema nekim podacima koji su svojevremeno stavljani i na uvid Vladi, poreski dug Đorđevića kreće se između 30 i 50 miliona evra.
Inače, Đorđevićeve firme nisu samo odlazile u stečaj. „Subotičanka” (2003. godine) i „Premijum likvid“ (2007.) su bakrotirale, a bankrot posle stečaja preti i „Podrumu Palić“.
Stečaj je odlukom Privrednog suda otvoren nad preduzećima „ĐS promet“, „Arteska”, „Si end Si špedicija”, „Đorđević brend menadžment”, „Eko trejd”, „Si end Si distribucija”, „Si end Si servis” i „Ekstraktol”.
Sve ove firme, osim „Ekstraktola”, imaju sedište u ulici Ivana Gorana Kovačića 3, u poslovnoj zgradi bivšeg propalog građevinskog preduzeća „Integral” gde su braća Živojin i Vojin Đorđević od početka devedesetih godina prošlog veka smestili sedišta svojih preduzeća.
Osim ovih osam firmi nad kojima je Privredni sud otvorio postupak stečaja, prema podacima Narodne banke Srbije, bar još četiri firme Vojina Đorđevića i njegovog brata Živojina su u blokadi, odnosno u poslednje dve do tri godine sa njihovih računa obustavljeno je plaćanje.
Na sajtu Agencije za privredne registre stoji zabeleška da je kod preduzeća „Fajndrinks” pokrenut stečaj 15. aprila ove godine takođe kod Privrednog suda u Subotici, a ista je situacija i kod preduzeća „Softdrink” i „Braća Đorđević”.
Podaci NBS da su na teritoriji Privrednog suda u Subotici u blokadi već duže vreme 384 preduzeća, a da među njima najmanje 12 pripada poslovnom imenu „Si end Si“ i drugim srodnim kompanijama Vojina Đorđevića, za Subotičane nisu iznenađenje.
Dugo se u javnosti spekulisalo sa podacima da zaposleni u ovim kompanijama ne primaju redovno zarade, da su dugovanja firmi različitim poveriocima veoma visoka, te da postoji i neizmiren dug prema državi, ali nikada nije i zvanično potvrđeno da ove firme nisu uplaćivale poreze i doprinose za svoje zaposlene. Jedini slučaj kada je o tome bilo reči jeste onaj kada je Poreska uprava „oterala“ u stečaj preduzeće „Fajndrinks” zbog neizmirenih dugovanja.
Dugovanja osam preduzeća za koja je sada Privredni sud pokrenuo stečaj, a prema podacima dostupnim na sajtu NBS, posredstvom službe prinudne naplate iznose preko milijardu dinara (tačnije 1.077.306.378 dinara) ili 10 miliona evra.
U svim slučajevima račune preduzeća blokirale su banke, pa je tako, primera radi, firma „Si end Si špedicija” pod blokadom zbog prinudne naplate koju je tražilo deset banaka. Najveće pojedinačno dugovanje ima firma „Si end Si servis“ a iznosi 549.166.574 dinara.
Milan Popović, predsednik subotičkog Samostalnog sindikata, kaže za „Politiku” da nikada u ovim firmama nije postojao organizovani sindikat, te da nisu upoznati da li su i u kojoj meri bila ugrožena prava radnika na zaradu i penziono i zdravstveno osiguranje. Ipak, u jednom slučaju sindikatu su se obratili zaposleni u „Si end Si servisu”, a to je bila firma koja je radila na održavanju čistoće u pogonima i zapošljavala je 15 radnica.
– One su nam rekle da nemaju uplaćene doprinose, da nisu dobile zaradu i na kraju su sve otišle iz firme kao tehnološki višak da bi bar na Tržištu rada mogle da ostvare neku nadoknadu – kaže nam Popović.
Sudeći po blokadama računa, dugovanja ovih preduzeća, za koja mnogi smatraju da su bila samo fiktivna i „paravan” za ,kako se tvrdilo, uspešno poslovanje izuzetno su velika i tek će u stečajnom postupku biti jasno da li ova preduzeća raspolažu imovinom, ili nenovčanim kapitalom kojim će moći da se namire dužnici.
Preduzeće „Si end Si” je gotovo u potpunosti izmestilo proizvodnju iz Subotice. Pri zatvaranju „Fajndrinksa” moglo se čuti da je proizvodnja „pelinkovca”, čija receptura je inače zaštićena, premeštena u Sloveniju, a nezvanično se navodi da je Vojin Đorđević orijentisan na razvoj flaširane vode „voda voda“ u Vrujcima. Ipak, nad preduzećem koje je počelo da se bavi flaširanjem ove vode „Arteska“ takođe je otvoren postupak stečaja.
Ilona Stajić, v. d. predsednika Privrednog suda u Subotici, u izjavi za „Politiku” kaže da su poslednjih osam firmi kod kojih je pokrenut postupak stečaja u blokadi duže od tri godine.
“Za ove firme Poreska uprava je dala redovan predlog za pokretanje stečaja, a sve one su u blokadi duže od tri godine. Mi ne utvrđujemo za sada visinu blokade, za nas je merodavno to da je firma u blokadi, nezavisno od iznosa”, kaže Stajićeva.
Na pitanje da li u ovom slučaju može biti reči i o namernom dovođenju poverilaca u zabludu s obzirom na to da je reč o nizu povezanih firmi, sudija Ilona Stajić kaže da je to posao za poverioce.
“Poverioci mogu, ukoliko ocene da za to ima elemenata, da pokrenu tužbu za namerno izazivanje stečaja”.
Privredni sud je prema rečima predsednice Stajić već i ranije otvorio proces stečaja kod firmi koje se vezuju za poslovanje „Si end si” kompanije, a nastaviće da rade predmete po redu i zakonskoj proceduri.
Firme koje su činile poslovnu imperiju Vojina Đorđevića godinama ne plaćaju poreze državi. Prema nekim podacima koji su svojevremeno stavljani i na uvid Vladi, poreski dug Đorđevića kreće se između 30 i 50 miliona evra.
Inače, Đorđevićeve firme nisu samo odlazile u stečaj. „Subotičanka” (2003. godine) i „Premijum likvid“ (2007.) su bakrotirale, a bankrot posle stečaja preti i „Podrumu Palić“.
