I posle 65. godina u Srbiji predstavnici dva srpska pokreta imaju različita viđenja o učešću u Drugom svetskom ratu - i različit tretman države.
Od završetka Drugog svetskog rata prošlo je 65. godina, a u Srbiji još nema saglasnosti predstavnika partizanskog i ravnogorskog pokreta o nacionalnom pomirenju. Korak ka tome mogao bi biti to što su u Vojnom muzeju u Beogradu po prvi put izloženi lični predmeti četničkog vođe Draže Mihailovića.
Predsednik Saveza udruženja boraca Narodnoslobodilačkog rata (SUBNOR) Srbije Slavko Popović u razgovoru za Tanjug tvrdi da je pomirenje već izvršeno krajem rata, kada je jugoslovenski kralj Petar Drugi Karađorđević (1923-1970) "rasformirao Ravnogorski pokret".
"Kralj je stavio van snage Ravnogorski pokret, odnosno Jugoslovensku vojsku u otadžbini, kada je njene pripadnike pozvao da se uključe u jedinice Narodnooslobodilačke vojske pod komandom Josipa Broza Tita", rekao je Popović.
"Time je završeno pomirenje", rekao je Popović. "Kralj je na to stavio tačku i mi nemamo s kim više da se mirimo".
"Oni koji nisu na to pristali i nisu ispoštovali odluku kralja, već su išli sa Švabama do Zelengore, Blajburga, sve do Italije i Nemačke, kasnije su morali da budu tretirani kao odmetnici", naglasio je Popović.
Prema Popoviću, "četnici" koji su poslušali kraljev poziv ostvarili su status boraca NOR, pa zato nije moguće sprovođenje novog Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i njihovih porodica kojim su Ravnogorci izjednačeni u pravima sa partizanima.
Popović je negirao tvrdnje da SUBNOR blokira zahteve koje su Ravnogorci podneli za penziju, ali je priznao da neće imenovati tri člana u Komisiju koja bi trebalo da o tim zahtevima odlučuje.
Predsednik je podsetio da su članovi SUBNOR već prikupili 25.000 potpisa i ako treba u stanju su, kako je kazao, da prikupe još 5.000 i pokrenu inicijativu za ukidanje spornog zakona.
Međutim, predsednik Republičke asocijacije za njegovanje tekovina Ravnogorskog pokreta Aleksandar Čotrić tvrdi kako "nije istina da je nacionalno pomirenje obavljeno u Drugom svetskom ratu".
"Tada su samo na kraju počinjeni zločini nad pripadnici Ravnogorskog pokreta koji su ubijani, osuđivani i proterivani", kazao je Čotrić u razgovoru za Tanjug
"Ravnogorci ne priznaju taj način pomirenja," poručio je Čotrić, inače funkcioner Srpskog pokrata obnove (SPO).
Čotrić je objasnio da "nacionalno pomirenje podrazumeva da se Ravnogorcima zakonom prizna da su bili borci protiv fašizma, da dobiju ista prava kao i pripadnici partizanskog pokreta".
To podrazumeva, i "da se u medijima i udžbenicima isprave istorijske neistine, da jubileji i godišnjice Ravnogorskog pokreta budu tretirane i obeležavane kao bitka na Kadinjači ili Sremski front," kazao je on.
Čotrić je negirao tvrdnje predsednika SUBNOR Popovića da više i nema živih pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i naveo da su nadležnim organima u opštinama oni podneli 3.000 zahteva za ostvarenje boračkih prinadležnosti.
"Mislim da je nacionalno pomirenje potrebno, da nikada nije kasno da do njega dođe, tim više što je stvarno ostalo malo bivših učenika Drugog svetskog rata", izjavio je Čotrić koji je naglasio da sukob partizana i Ravnogoraca nikako ne sme da se prenosi na njihove naslednike.
Istakavši da "Ravnogorci nisu ti koji odbijaju nacionalno pomirenje," Čotrić je podsetio da je SPO na prvom Saboru 1990. usvojio Deklaraciju kojom je "pozvao partizane i Ravnogorce da vežu zastave u jedan čvor i odlože ih u muzeje, a da se okrenemo evropskoj perspektivi i budućnosti u kojoj nema mesta za omraze i sukobe iz prošlosti".
"Ravnogorci ne žele nikakvu odmazdu, nikakvu osvetu. Oni žele nacionalno pomirenje, ispravljanje nepravdi i saopštavanje istorijske istine", naglasio je Čotrić izrazivši zadovoljstvo što, u tom pogledu, sada imaju i podršku državnih organa.
Kada je reč o tretmanu, predsednik SUBNOR Popović je istakao da je posle razbijanja Jugoslavije 1990-tih, iz političkih i ideoloških razloga, bilo pokušaja izvesne revizije antifašističke prošlosti zemlje i da se promenio odnos prema borcima NOR i njihovoj organizaciji.
Popović je podsetio da je SUBNOR u socijalističkoj Jugoslaviji imao status društveno-političke organizacije i značajan uticaj na rešavanje svih državnih i društvenih pitanja.
Popović je naveo da je SUBNOR tada imao sigurne finansije i svu potrebnu brigu države, značajnim jubilejima iz antifašitičke borbe poklanjana je dužna pažnja, a borcima priznanja, a i svi spomenici i obeležja podignuti su i održavani u to vreme.
Raspadom Jugoslavije, antifašistička borba je zanemarena, a u naletu antikomunizma, u otcepljenim republikama, rušeni su i skrnavljeni spomenici narodnih heroja, naveo je Popović podsetivši da je takvih pojava, mada ređe, bilo i u Srbiji.
Sve to je, prema Popoviću, "posledica zlonamernog i netačnog prikazivanja partizanskog pokreta kao ideološke vojske, mada je bila patriotska i, pre svega, opredeljena za borbu protiv fašizma."
U poslednje vreme, kako je kazao Popović, odnos prema borcima NOR se menja, jer su i oni koji su bili protivnici partizanskog pokreta, došli do spoznaje da su i Evropska zajednica i Ujedinjene nacije zasnovani na antifašizmu.
Po Čotriću, u slučaju Ravnogoraca proces je bio obrnut, pa podseća da je pokret generala Mihailovića posle rata decenijama "anatemisan i neopravdano optuživan kao pronacistički i izdajnički, što su notorne neistine."
Danas svi objektivni istoriografi, kazao je Čotrić, priznaju da je to bio prvi pokret koji se na organizovan način suprotstavio okupaciji, ali u isto vreme borio i protiv komunističkog totalitarnog poretka.
Čotrić je naveo da je posle promene režima, počeo proces rehabilitacije, da se Ravnogorski pokret u školskim udžbenicima tretira kao antifašistički, oslobodilački i demokratski.
Pored toga, otvorene su ranije nedostupne arhive vojnih bezbedonosnih službi, BIA i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, što treba da omogući rehabilitaciju žrtava, a formiranja je i državna komisija za otkrivanje masovnih grobnica koja treba da utvrdi i okolnosti od kojim je streljan i gde je pokopan general Mihailović.
Čotrić je najavio da će poslanici SPO podneti inicijativu za izmenu Zakona o rehabilitaciji kako bi bila omogućena i materijalnu odštetu za žrtve, kao i izmene Zakona o pravima boraca i vojnih invalida pošto Ravnogorci ne mogu da ostvare boračke prinadležnosti zato što pripadnici partizanskog pokreta ne žele da svedoče u njihovu korist.
Srpski pokret obnove (SPO) je danas protumačio pojavljivanje stvari Dragoslava Mihailovića u Vojnom muzeju kao odavanje priznanja četničkom pokretu u antifašističkoj borbi.
"Treba da budemo ponosni što su naš narod i država imali dva antifašistička pokreta - partizanski i ravnogorski", izjavio je potpredsednik SPO Srđan Srećković
Lider Srpskog pokreta obnove poručio je danas, sa tradicionalnog ravnogorskog sabora, da je Srbiji mesto u Evropi. Predsednik Saveza udruženja boraca Narodnoslobodilačkog rata (SUBNOR) Srbije Slavko Popović u razgovoru za Tanjug tvrdi da je pomirenje već izvršeno krajem rata, kada je jugoslovenski kralj Petar Drugi Karađorđević (1923-1970) "rasformirao Ravnogorski pokret".
"Kralj je stavio van snage Ravnogorski pokret, odnosno Jugoslovensku vojsku u otadžbini, kada je njene pripadnike pozvao da se uključe u jedinice Narodnooslobodilačke vojske pod komandom Josipa Broza Tita", rekao je Popović.
"Time je završeno pomirenje", rekao je Popović. "Kralj je na to stavio tačku i mi nemamo s kim više da se mirimo".
"Oni koji nisu na to pristali i nisu ispoštovali odluku kralja, već su išli sa Švabama do Zelengore, Blajburga, sve do Italije i Nemačke, kasnije su morali da budu tretirani kao odmetnici", naglasio je Popović.
Prema Popoviću, "četnici" koji su poslušali kraljev poziv ostvarili su status boraca NOR, pa zato nije moguće sprovođenje novog Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i njihovih porodica kojim su Ravnogorci izjednačeni u pravima sa partizanima.
Popović je negirao tvrdnje da SUBNOR blokira zahteve koje su Ravnogorci podneli za penziju, ali je priznao da neće imenovati tri člana u Komisiju koja bi trebalo da o tim zahtevima odlučuje.
Predsednik je podsetio da su članovi SUBNOR već prikupili 25.000 potpisa i ako treba u stanju su, kako je kazao, da prikupe još 5.000 i pokrenu inicijativu za ukidanje spornog zakona.
Međutim, predsednik Republičke asocijacije za njegovanje tekovina Ravnogorskog pokreta Aleksandar Čotrić tvrdi kako "nije istina da je nacionalno pomirenje obavljeno u Drugom svetskom ratu".
"Tada su samo na kraju počinjeni zločini nad pripadnici Ravnogorskog pokreta koji su ubijani, osuđivani i proterivani", kazao je Čotrić u razgovoru za Tanjug
"Ravnogorci ne priznaju taj način pomirenja," poručio je Čotrić, inače funkcioner Srpskog pokrata obnove (SPO).
Čotrić je objasnio da "nacionalno pomirenje podrazumeva da se Ravnogorcima zakonom prizna da su bili borci protiv fašizma, da dobiju ista prava kao i pripadnici partizanskog pokreta".
To podrazumeva, i "da se u medijima i udžbenicima isprave istorijske neistine, da jubileji i godišnjice Ravnogorskog pokreta budu tretirane i obeležavane kao bitka na Kadinjači ili Sremski front," kazao je on.
Čotrić je negirao tvrdnje predsednika SUBNOR Popovića da više i nema živih pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i naveo da su nadležnim organima u opštinama oni podneli 3.000 zahteva za ostvarenje boračkih prinadležnosti.
"Mislim da je nacionalno pomirenje potrebno, da nikada nije kasno da do njega dođe, tim više što je stvarno ostalo malo bivših učenika Drugog svetskog rata", izjavio je Čotrić koji je naglasio da sukob partizana i Ravnogoraca nikako ne sme da se prenosi na njihove naslednike.
Istakavši da "Ravnogorci nisu ti koji odbijaju nacionalno pomirenje," Čotrić je podsetio da je SPO na prvom Saboru 1990. usvojio Deklaraciju kojom je "pozvao partizane i Ravnogorce da vežu zastave u jedan čvor i odlože ih u muzeje, a da se okrenemo evropskoj perspektivi i budućnosti u kojoj nema mesta za omraze i sukobe iz prošlosti".
"Ravnogorci ne žele nikakvu odmazdu, nikakvu osvetu. Oni žele nacionalno pomirenje, ispravljanje nepravdi i saopštavanje istorijske istine", naglasio je Čotrić izrazivši zadovoljstvo što, u tom pogledu, sada imaju i podršku državnih organa.
Kada je reč o tretmanu, predsednik SUBNOR Popović je istakao da je posle razbijanja Jugoslavije 1990-tih, iz političkih i ideoloških razloga, bilo pokušaja izvesne revizije antifašističke prošlosti zemlje i da se promenio odnos prema borcima NOR i njihovoj organizaciji.
Popović je podsetio da je SUBNOR u socijalističkoj Jugoslaviji imao status društveno-političke organizacije i značajan uticaj na rešavanje svih državnih i društvenih pitanja.
Popović je naveo da je SUBNOR tada imao sigurne finansije i svu potrebnu brigu države, značajnim jubilejima iz antifašitičke borbe poklanjana je dužna pažnja, a borcima priznanja, a i svi spomenici i obeležja podignuti su i održavani u to vreme.
Raspadom Jugoslavije, antifašistička borba je zanemarena, a u naletu antikomunizma, u otcepljenim republikama, rušeni su i skrnavljeni spomenici narodnih heroja, naveo je Popović podsetivši da je takvih pojava, mada ređe, bilo i u Srbiji.
Sve to je, prema Popoviću, "posledica zlonamernog i netačnog prikazivanja partizanskog pokreta kao ideološke vojske, mada je bila patriotska i, pre svega, opredeljena za borbu protiv fašizma."
U poslednje vreme, kako je kazao Popović, odnos prema borcima NOR se menja, jer su i oni koji su bili protivnici partizanskog pokreta, došli do spoznaje da su i Evropska zajednica i Ujedinjene nacije zasnovani na antifašizmu.
Po Čotriću, u slučaju Ravnogoraca proces je bio obrnut, pa podseća da je pokret generala Mihailovića posle rata decenijama "anatemisan i neopravdano optuživan kao pronacistički i izdajnički, što su notorne neistine."
Danas svi objektivni istoriografi, kazao je Čotrić, priznaju da je to bio prvi pokret koji se na organizovan način suprotstavio okupaciji, ali u isto vreme borio i protiv komunističkog totalitarnog poretka.
Čotrić je naveo da je posle promene režima, počeo proces rehabilitacije, da se Ravnogorski pokret u školskim udžbenicima tretira kao antifašistički, oslobodilački i demokratski.
Pored toga, otvorene su ranije nedostupne arhive vojnih bezbedonosnih službi, BIA i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, što treba da omogući rehabilitaciju žrtava, a formiranja je i državna komisija za otkrivanje masovnih grobnica koja treba da utvrdi i okolnosti od kojim je streljan i gde je pokopan general Mihailović.
Čotrić je najavio da će poslanici SPO podneti inicijativu za izmenu Zakona o rehabilitaciji kako bi bila omogućena i materijalnu odštetu za žrtve, kao i izmene Zakona o pravima boraca i vojnih invalida pošto Ravnogorci ne mogu da ostvare boračke prinadležnosti zato što pripadnici partizanskog pokreta ne žele da svedoče u njihovu korist.
Srpski pokret obnove (SPO) je danas protumačio pojavljivanje stvari Dragoslava Mihailovića u Vojnom muzeju kao odavanje priznanja četničkom pokretu u antifašističkoj borbi.
"Treba da budemo ponosni što su naš narod i država imali dva antifašistička pokreta - partizanski i ravnogorski", izjavio je potpredsednik SPO Srđan Srećković
Skinuti ljagu sa imena "prvog gerilca Evrope"
Srbija u Evropi, Srbija na Zapadu su ideali i cilj koje su životima platili komadant ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu general Dragoslav Draža Mihailović i njegova vojska, i svako ko ih poštuje dužan je sledi daj ideal, rekao je Drašković na saboru, kome je prisustvovalo nekoliko hiljada pristalica SPO i ravnogorskog pokreta.
On je istakao da je general Mihailović, ovde na Ravnoj Gori, prvi u tada okupiranoj Evropi, pokrenuo ustanak protiv fašističkog i nacističkog okupatora.
Lider SPO je kazao da se Mihailović borio protiv fašizma i nacizma, okupatora i ustaša, a za uvođenje demokratije i zapadnog uređenja u tadašnju državu.
Drašković je ocenio da Jugoslavija "ne bi bila rasturena" i da bi odavno bila u Evropskoj uniji da nije bilo fatalnog građanskog rata između partizana i ravnogoraca, ili da je ishod tog sukoba bio drugačiji.
"Da je bilo kako nam se nije dalo, danas bi naša vojska marširala na savezničkoj parati pobede u Moskvi i to odmah iza ruske, američke i britanske", rekao je Drašković, prekidan skandiranjem pristalica "Vuče, Vuče".
On je istakao da na Ravnu goru "moramo dolaziti sa verom u pobedu pravde i slobode, a ne i ni sa Titovim ni sa Miloševićevim parolama i strastima protiv Amerike i Evrope".
Drašković je zatražio ukidanje "stramne i ideološke presude beogradskog komunističkog suda, kojom je Mihailović, prvi antifašistički gerilac u Evropi, proglašen za fašistu i pogubljen", i naveo da se ni danas ne zna gde je njegov grob.
"Sa Ravne gore po hiljaditi put tražimo i otvaranje tajnih dosijea i korenito reformisanje komunističkih službi smrti", rekao je on, ističući da se to mora učiniti "ako već govore da Srbija ide ka Evropi i da je komunizam pao u njoj".
Na ravnogorskom saboru i ove godine dominirale su zastave SPO-a, nekadašnje jugoslovenske vojske u otadžbini, kao i obeležja četničkog pokreta.
Okupljeni na ovoj planini nosili su i četničke kokarde, uniforme iz tog perioda, a na improvizovanim tezgama prodavali su se brojni suveniri kojima se aludira na ravnogorsku vojsku.
(agencije/MONDO)
