Vladimir Kmezić (38) je najtraženiji telohranitelj u Srbiji. Fotoreporteri "Alo“ uhvatili su ga prošle nedelje kako u stopu prati Andriju Draškovića pri dolasku u Palatu pravde na suđenje za ubistvo Zvonka Plećića.
O ovom profesionalcu se malo znalo dok nije pre nekoliko godina otvorio dušu za nedeljnik "Standard“, kada je detaljno opisao kako je biti telohranitelj u Srbiji, pričao o tome da je šest godina štitio bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, a potom Predraga Rankovića Peconija, Branislava Ivkovića, Vukašina Minića Volfa, Vladimira - Bebu Popovića...
Upravo ovaj poslednji mu se zahvalio na saradnji posle napisa u medijima, piše današnji "Alo".
Nekadašnji pripadnik policije ove godine slavi čitavih 15 godina otkako je stavio "glavu u torbu“. Srpska statistika pokazuje da je samo u poslednjih 18 godina poginulo više od 100 Kmezićevih kolega, dok je broj povređenih daleko veći.
Kako je naveo za "Standard“, Kmezić je zbog psihofizičkih predispozicija od 1995. godine kao pripadnik MUP radio u obezbeđenju nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
"Pitali su me: 'Kako možeš da radiš kod Slobe kada ga narod ne voli', a ja i danas tvrdim da je čast biti telohranitelj predsednika, ma kakav on bio. Treba doći do toga, biti tako dobar i izboriti se za mesto u njegovom obezbeđenju", kaže Kmezić.
Iako je bio pun samopouzdanja, general Senta mu je ulivao strahopoštovanje, pa je bilo trenutaka kada je mislio - general, bog, pa ostali.
"Krvoproliće je bilo pred vratima, niko nije hteo da nas povuče, dok nas je general Senta Milenković ostavio na cedilu. Dva dana uoči hapšenja je isključio telefon, a iz kog razloga, moraće da objasni kad-tad! Da li je imao neku komandu ne znam, samo znam da je u noći hapšenja bilo oko 40 policajaca koji su bili u službi i s razlogom u obezbeđenju bivšeg predsednika, ali je do kraja s Miloševićem ostalo nas osam. Imali smo naredbu da ga čuvamo od bilo kakvih plaćenika, otmičara ili terorista, i to u trenutku dok sam na televiziji gledao svoje kolege policajce kako se spremaju da izvrše hapšenje", govorio je Kmezić.
Danak poslu Kmezić je platio 24. oktobra 2004. godine štiteći Andriju Draškovića, čiji je verni čuvar i dan-danas.
"Vraćali smo se s aerodroma, a onda smo upali u sačekušu. Na autoputu rafali iz automobila u pokretu", opisuje Kmezić i dodaje da su Andrija i njegov kum bili u blindiranom džipu, dok su dva automobila bila u pratnji.
Kmezić je vozio BMW koji se kretao iza Draškovićevog džipa, a između "Autokomerca“ i "Zmaja“, u retrovizoru je primetio vozilo koji juri ka njima. Automatskim naoružanjem napadači su ubili vozača u trećem vozilu Dejana Živančevića. Između Draškovića i napadača našao se BMW sa Kmezićem za volanom.
"Imao sam dve mogućnosti, da izdam Andriju, sklonim se u žutu traku i tako izbegnem rešetanje iz automata ili da reagujem profesionalno, za šta sam plaćen. Pokušao sam da napadačima presečem put tako što sam ušao u njihovu traku i žrtvovao celu ekipu da bih sačuvao Andriju. Drago mi je što sam u tome uspeo, u njegovom obezbeđenju nema šminkera. Izbušili su nas totalno, a kasnije je u mom BMW pronađeno 45 metaka", ispričao je Kmezić za "Standard“.
"Imao sam dve prostrelne rane desne podlaktice. Momak koji je sedeo pored mene pogođen je sa osam hitaca, dugo je bio u komi, ali je preživeo", naveo je Kmezić.
"Biti telohranitelj je krvnički naporan poziv koji zahteva mnogo odricanja, nedostaje slobodnog vremena, a često ga prate propali brakovi, što se i meni dogodilo. Retko koja žena pristaje da provodi dane i noći iščekujući povratak ili dan kada će joj javiti tužnu vest, a sve zarad opasnosti koja nije srazmerna materijalnoj satisfakciji", zaključio je Kmezić u razgovoru za "Standard", a prenosi "Alo".
(MONDO)
Upravo ovaj poslednji mu se zahvalio na saradnji posle napisa u medijima, piše današnji "Alo".
Nekadašnji pripadnik policije ove godine slavi čitavih 15 godina otkako je stavio "glavu u torbu“. Srpska statistika pokazuje da je samo u poslednjih 18 godina poginulo više od 100 Kmezićevih kolega, dok je broj povređenih daleko veći.
Kako je naveo za "Standard“, Kmezić je zbog psihofizičkih predispozicija od 1995. godine kao pripadnik MUP radio u obezbeđenju nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
"Pitali su me: 'Kako možeš da radiš kod Slobe kada ga narod ne voli', a ja i danas tvrdim da je čast biti telohranitelj predsednika, ma kakav on bio. Treba doći do toga, biti tako dobar i izboriti se za mesto u njegovom obezbeđenju", kaže Kmezić.
Iako je bio pun samopouzdanja, general Senta mu je ulivao strahopoštovanje, pa je bilo trenutaka kada je mislio - general, bog, pa ostali.
"Krvoproliće je bilo pred vratima, niko nije hteo da nas povuče, dok nas je general Senta Milenković ostavio na cedilu. Dva dana uoči hapšenja je isključio telefon, a iz kog razloga, moraće da objasni kad-tad! Da li je imao neku komandu ne znam, samo znam da je u noći hapšenja bilo oko 40 policajaca koji su bili u službi i s razlogom u obezbeđenju bivšeg predsednika, ali je do kraja s Miloševićem ostalo nas osam. Imali smo naredbu da ga čuvamo od bilo kakvih plaćenika, otmičara ili terorista, i to u trenutku dok sam na televiziji gledao svoje kolege policajce kako se spremaju da izvrše hapšenje", govorio je Kmezić.
Danak poslu Kmezić je platio 24. oktobra 2004. godine štiteći Andriju Draškovića, čiji je verni čuvar i dan-danas.
"Vraćali smo se s aerodroma, a onda smo upali u sačekušu. Na autoputu rafali iz automobila u pokretu", opisuje Kmezić i dodaje da su Andrija i njegov kum bili u blindiranom džipu, dok su dva automobila bila u pratnji.
Kmezić je vozio BMW koji se kretao iza Draškovićevog džipa, a između "Autokomerca“ i "Zmaja“, u retrovizoru je primetio vozilo koji juri ka njima. Automatskim naoružanjem napadači su ubili vozača u trećem vozilu Dejana Živančevića. Između Draškovića i napadača našao se BMW sa Kmezićem za volanom.
"Imao sam dve mogućnosti, da izdam Andriju, sklonim se u žutu traku i tako izbegnem rešetanje iz automata ili da reagujem profesionalno, za šta sam plaćen. Pokušao sam da napadačima presečem put tako što sam ušao u njihovu traku i žrtvovao celu ekipu da bih sačuvao Andriju. Drago mi je što sam u tome uspeo, u njegovom obezbeđenju nema šminkera. Izbušili su nas totalno, a kasnije je u mom BMW pronađeno 45 metaka", ispričao je Kmezić za "Standard“.
"Imao sam dve prostrelne rane desne podlaktice. Momak koji je sedeo pored mene pogođen je sa osam hitaca, dugo je bio u komi, ali je preživeo", naveo je Kmezić.
"Biti telohranitelj je krvnički naporan poziv koji zahteva mnogo odricanja, nedostaje slobodnog vremena, a često ga prate propali brakovi, što se i meni dogodilo. Retko koja žena pristaje da provodi dane i noći iščekujući povratak ili dan kada će joj javiti tužnu vest, a sve zarad opasnosti koja nije srazmerna materijalnoj satisfakciji", zaključio je Kmezić u razgovoru za "Standard", a prenosi "Alo".
(MONDO)
