PRINC PERSIJE: PJESAK VREMENA
Prince of Persia: The Sands of Time (2010)
Režija: Majk Njuel
Uloge: Džejk Džilenhal, Džema Arterton, Ben Kingsli
Distribucija: neimenovani hrvatski distributer
... Avgust je, pa dominiraju Italijani, ali svoje turističke zadnjice sa nama žuljaju i Francuzi, Poljaci, Mađari (inače, najgori vozači u Univerzumu), Česi, naravno Nemci, nešto malo Engleza i Amerikanaca i manji broj Dalmatinaca. I ponešto nas koji govorimo ekavicom. 200 kuna je pljačka, svakako, ali samo na papiru. Nema tog multipleksa koji može da proizvede ovakav ugođaj.
I već prve nedelje sam vredan. Preskačem neki rom-kom sa Džej Lo, ali me sustižu svi oni drugi filmovi koje sam uspevao da eskiviram u Beogradu. Ali ne žalim se. Što bi rekao moj drugar P, loš je samo onaj film koji propustite da pogledate.
Nema šta, ''Princ Persije'' je savršen film za ovakav ambijent. Siguran sam da u stvarnosti uopšte ne postoje ovi čudesni gradovi u kojima se priča o princu Persije odvija, ali Diznijeva mašinerija je svejedno stvorila spektakularnu iluziju. Prvih tridesetak minuta filma protiče u zapanjujućem ritmu, uz scene koje zaustavljaju dah (skoro), a onda sve do samog kraja ide nizbrdo. U stvari, ''Princ Persije'' je kao neki rolerkouster koji na trenutke doseže vrhove holivudske avanturističke tradicije, ali se isto tako povremeno sunovraćuje u provaliju filmskog besmisla. Srećom, tamo ne provodi previše vremena.
Naš junak je Dastan, dečak skitnica kojeg usvaja strogi, ali pravični kralj Persije i pridružuje ga svojim pravim sinovima. Kralj je prava ljudska gromada, pa među sinovima ne pravi razliku, a i sama braća se ponašaju kao da su rođena. Ipak, niko ne primećuje kraljevog brata Nizama (Ben Kingsli), pravog Iznoguda koji bi da bude kalif umesto kalifa. U režiranom pohodu na sveti grad Alamut (ko je pomenuo Irak?), tražeći oružje za masovno uništenje, persijska vojska osvaja i grad i prelepu princezu Taminu, ali u neverovatnom sledu događaja kralj gubi život, a braća zavedena stričevim lažima kreću u poteru za Dastanom. Srećom, naš junak je naoružan čudesnim bodežom koji može da vrati vreme unazad.
You know, stuff for kids. I kada jednom prihvatite tu činjenicu da je ovaj film pisan za desetogodišnjake, onda više ništa ne smeta, pa čak ni promašeni kasting koji je od Džejka Džilenhala pokušao da napravi akcionog heroja (nakon prve eksplozivne scene posle koje dugokosi junak izranja iz vatrene stihije, u dosta važnom trenutku za film i kada mu se lice pojavljuje u najkrupnijem od svih kadrova, M. mi se sa blaženim osmehom okreće samo da bi rekla – ''Vidi, Doni Darko'', na šta ja odgovaram sa – ''Brokeback Mountain'', i sva iluzija nestaje u trenutku. Sjajan je taj Džejk, ali ne baš za ovakve uloge), Ne smeta ni neubedljiva princeza, ni infantilan scenario, ni prevelika minutaža. Prazan hod između akcionih scena uvek se nekako prebrodi, jer nagrada u vidu CGI fantazije vrlo brzo ponovo stiže, a tu su i pojedine pustinjske epizode, kao ona nezaboravna sa Alfredom Molinom u ulozi pobunjenika protiv poreskih nameta i organizatora trke nojeva. I ne samo to, tu je i ta prokleta orada koja nas je prizivala i čekala, za stotinak kuna, podno tamnice Marka Pola.
M: ***1/2
Ja: ***1/2
Prince of Persia: The Sands of Time (2010)
Režija: Majk Njuel
Uloge: Džejk Džilenhal, Džema Arterton, Ben Kingsli
Distribucija: neimenovani hrvatski distributer
... Avgust je, pa dominiraju Italijani, ali svoje turističke zadnjice sa nama žuljaju i Francuzi, Poljaci, Mađari (inače, najgori vozači u Univerzumu), Česi, naravno Nemci, nešto malo Engleza i Amerikanaca i manji broj Dalmatinaca. I ponešto nas koji govorimo ekavicom. 200 kuna je pljačka, svakako, ali samo na papiru. Nema tog multipleksa koji može da proizvede ovakav ugođaj.
I već prve nedelje sam vredan. Preskačem neki rom-kom sa Džej Lo, ali me sustižu svi oni drugi filmovi koje sam uspevao da eskiviram u Beogradu. Ali ne žalim se. Što bi rekao moj drugar P, loš je samo onaj film koji propustite da pogledate.
Nema šta, ''Princ Persije'' je savršen film za ovakav ambijent. Siguran sam da u stvarnosti uopšte ne postoje ovi čudesni gradovi u kojima se priča o princu Persije odvija, ali Diznijeva mašinerija je svejedno stvorila spektakularnu iluziju. Prvih tridesetak minuta filma protiče u zapanjujućem ritmu, uz scene koje zaustavljaju dah (skoro), a onda sve do samog kraja ide nizbrdo. U stvari, ''Princ Persije'' je kao neki rolerkouster koji na trenutke doseže vrhove holivudske avanturističke tradicije, ali se isto tako povremeno sunovraćuje u provaliju filmskog besmisla. Srećom, tamo ne provodi previše vremena.
Naš junak je Dastan, dečak skitnica kojeg usvaja strogi, ali pravični kralj Persije i pridružuje ga svojim pravim sinovima. Kralj je prava ljudska gromada, pa među sinovima ne pravi razliku, a i sama braća se ponašaju kao da su rođena. Ipak, niko ne primećuje kraljevog brata Nizama (Ben Kingsli), pravog Iznoguda koji bi da bude kalif umesto kalifa. U režiranom pohodu na sveti grad Alamut (ko je pomenuo Irak?), tražeći oružje za masovno uništenje, persijska vojska osvaja i grad i prelepu princezu Taminu, ali u neverovatnom sledu događaja kralj gubi život, a braća zavedena stričevim lažima kreću u poteru za Dastanom. Srećom, naš junak je naoružan čudesnim bodežom koji može da vrati vreme unazad.
You know, stuff for kids. I kada jednom prihvatite tu činjenicu da je ovaj film pisan za desetogodišnjake, onda više ništa ne smeta, pa čak ni promašeni kasting koji je od Džejka Džilenhala pokušao da napravi akcionog heroja (nakon prve eksplozivne scene posle koje dugokosi junak izranja iz vatrene stihije, u dosta važnom trenutku za film i kada mu se lice pojavljuje u najkrupnijem od svih kadrova, M. mi se sa blaženim osmehom okreće samo da bi rekla – ''Vidi, Doni Darko'', na šta ja odgovaram sa – ''Brokeback Mountain'', i sva iluzija nestaje u trenutku. Sjajan je taj Džejk, ali ne baš za ovakve uloge), Ne smeta ni neubedljiva princeza, ni infantilan scenario, ni prevelika minutaža. Prazan hod između akcionih scena uvek se nekako prebrodi, jer nagrada u vidu CGI fantazije vrlo brzo ponovo stiže, a tu su i pojedine pustinjske epizode, kao ona nezaboravna sa Alfredom Molinom u ulozi pobunjenika protiv poreskih nameta i organizatora trke nojeva. I ne samo to, tu je i ta prokleta orada koja nas je prizivala i čekala, za stotinak kuna, podno tamnice Marka Pola.
M: ***1/2
Ja: ***1/2
