U Beogradu počelo novo suđenje za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Optuženi ostali pri svojim tvrdnjama - nije planiran atentat.
Bivši načelnik beogradskog centra Državne bezbednosti (DB) Milan Radonjić izjavio je danas na početku novog suđenja da je lider Sprskog pokreta obnove Vuk Drašković praćen po njegovom nalogu zbog svojih aktivnosti, a ne sa ciljem da se pripremi atetentat na njega.
Odbacujući kao "sramne" navode optužnice, koja ga sa dvojicom saradnika tereti za pomaganje u pokušaju ubistva lidera SPO-a 2000. godine u Budvi, Radonjić je istakao da u životu nije izvršio kriviccno delo pa ni ovo za koje se tereti i da je uvek sve radio u skladu sa pravilima i propisima službe i zakonom.
"Ova konstrukcija od postupka koji traje već 10 godina je bruka, bezobrazluk i zloupotreba. Nadam se da će oni koji su učestvovali u ovom krivičnom delu pred ovim ili nekim drugim sudskim većem odgovarati za takav odnos, ne prema meni lično, vech prema službi", naglasio je Radonjić.
On je potvrdio da su po njegovom nalogu bivši načelnici za unutrašnji i spoljni ekstremizam u beogradskom centru DB-a Stevan Basta i Ratko Romić išli u Budvu kako bi vršili opservaciju nad Draškovićem i izvršili druge operativno tehničke mere, kao što su fotografisanje kuće, brava...kako bi mu se postavili prislušni uređaji.
Drašković je, prema ranije iznetim odbranama optuženih koje danas nisu ponavljali, detaljno praćen zbog sumnji da će se u Budvi sastajati sa ljudima iz američkih i ruskih obaveštajnih službi.
Odgovarajući na pitanje tužioca Vojislava Šoškića, Radonjić je rekao da se nije sastao sa bivšim komadantom Jedinice za specijalne operacije Miloradom Ulemekom Legijom i pripadnikom te jedinice Nenadom Ilićem u policijskoj stanici Stari Grad u Beogradu, desetak dana pre atentata na Draškovića 15. juna 2000.
"Nikada se nisam sastajao sa njima ni u jednoj policijskoj stanici niti sam sa njima pričao o slučaju Budva. Legija nikada nije dobijao operativne podatke iz beogradskog centra, niti je učestovao u realizaciji poslova, osim u nekim segmentima posla u kojima je bilo potrebno angažovanje JSO, a takvih poslova je povremeno bilo", odgovorio je Radonjić tužiocu.
Bivšeg šefa beogradske tajne službe sada, kako je naveo, izdržava supruga, jer je nezaposlen.
Optuženi Basta i Romić, takođe su negirali krivicu za učešće u pripremi neuspelog atentata na Draškovića. Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode.
Suđenje je ponovo počelo zbog promene veća do koje je došlo posle opšteg izbora sudija u decembru prošle godine.
Prema optužnici, Basta i Romić su, po naređenju Radonjića, pratili lidera SPO i slikali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali bivšem načelniku DB-a Radomiru Markoviću, koji je postupao po nalogu preminulog predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Marković je, navodi se u optužnici, sporne fotografije predao neposrednim izvršiocima pokušaja ubistva Draškovića koji su zbog toga pravosnažno osuđeni pred Specijalnim sudom.
U insceniranoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine, ubijena su četiri funkcionera SPO, a Drašković je ranjen. I za taj zločin osuđeni su pripadnici DB.
(Tanjug)
Odbacujući kao "sramne" navode optužnice, koja ga sa dvojicom saradnika tereti za pomaganje u pokušaju ubistva lidera SPO-a 2000. godine u Budvi, Radonjić je istakao da u životu nije izvršio kriviccno delo pa ni ovo za koje se tereti i da je uvek sve radio u skladu sa pravilima i propisima službe i zakonom.
"Ova konstrukcija od postupka koji traje već 10 godina je bruka, bezobrazluk i zloupotreba. Nadam se da će oni koji su učestvovali u ovom krivičnom delu pred ovim ili nekim drugim sudskim većem odgovarati za takav odnos, ne prema meni lično, vech prema službi", naglasio je Radonjić.
On je potvrdio da su po njegovom nalogu bivši načelnici za unutrašnji i spoljni ekstremizam u beogradskom centru DB-a Stevan Basta i Ratko Romić išli u Budvu kako bi vršili opservaciju nad Draškovićem i izvršili druge operativno tehničke mere, kao što su fotografisanje kuće, brava...kako bi mu se postavili prislušni uređaji.
Drašković je, prema ranije iznetim odbranama optuženih koje danas nisu ponavljali, detaljno praćen zbog sumnji da će se u Budvi sastajati sa ljudima iz američkih i ruskih obaveštajnih službi.
Odgovarajući na pitanje tužioca Vojislava Šoškića, Radonjić je rekao da se nije sastao sa bivšim komadantom Jedinice za specijalne operacije Miloradom Ulemekom Legijom i pripadnikom te jedinice Nenadom Ilićem u policijskoj stanici Stari Grad u Beogradu, desetak dana pre atentata na Draškovića 15. juna 2000.
"Nikada se nisam sastajao sa njima ni u jednoj policijskoj stanici niti sam sa njima pričao o slučaju Budva. Legija nikada nije dobijao operativne podatke iz beogradskog centra, niti je učestovao u realizaciji poslova, osim u nekim segmentima posla u kojima je bilo potrebno angažovanje JSO, a takvih poslova je povremeno bilo", odgovorio je Radonjić tužiocu.
Bivšeg šefa beogradske tajne službe sada, kako je naveo, izdržava supruga, jer je nezaposlen.
Optuženi Basta i Romić, takođe su negirali krivicu za učešće u pripremi neuspelog atentata na Draškovića. Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode.
Suđenje je ponovo počelo zbog promene veća do koje je došlo posle opšteg izbora sudija u decembru prošle godine.
Prema optužnici, Basta i Romić su, po naređenju Radonjića, pratili lidera SPO i slikali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali bivšem načelniku DB-a Radomiru Markoviću, koji je postupao po nalogu preminulog predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Marković je, navodi se u optužnici, sporne fotografije predao neposrednim izvršiocima pokušaja ubistva Draškovića koji su zbog toga pravosnažno osuđeni pred Specijalnim sudom.
U insceniranoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine, ubijena su četiri funkcionera SPO, a Drašković je ranjen. I za taj zločin osuđeni su pripadnici DB.
(Tanjug)
