Pevačica koja je uhapšena zbog vožnje u pijanom stanju Romana Panić, otkriva da se u ćeliji "isplakala za ceo život", kao i da ju je dotuklo to što "zlikovci i kriminalci slobodno šetaju ulicom", a ona sedi u zatvoru.
Romana Panić uhapšena je u četvrtak, 23. decembra zbog vožnje u pijanom stanju. Poput njene koleginice Ane Nikolić koja je napravila isti prekršaj mesec dana pre nje, odvedena je u policijsku stanicu na trežnjenje. U intervjuu listu "Alo", Romana otkriva detalje iz pritvora.
"Kada su mi rekli da treba da pođem sa njima u stanicu, mislila sam da samo idem da potpišem izjavu. Ni na pamet mi nije palo da će me strpati u ćeliju. Šokirala sam se kada su me uveli u tu malu prostoriju i zaključali. Ne mogu da se setim dovoljno potresnih reči kojima uopšte može da se dočara taj osećaj kada se neko nađe među četiri zida zatvoren i odsečen od sveta. Bolnica, besparica, ljubavni jadi, neuspeh, sve je to smešno u odnosu na zatvor", rekla je pevačica i dodala da se za tih par sati "isplakala za ceo život".
"Toliko sam se osećala poniženo i jadno, da sam iz sveg glasa ridala i kukala. Mislim da sam se te večeri isplakala za ceo moj život. Sve što sam godinama potiskivala i držala u sebi izašlo je iz mene i ostalo u onoj ćeliji. Ono što me je dotuklo bila je misao kako neki zlikovci i kriminalci slobodno šetaju ulicom, a ja sedim zaključana u zatvoru. Osećala sam se kao da sam dotakla dno života. Kada sam se malo smirila, pogledala sam po ćeliji i zapitala se koliko je ljudi ovde bilo i koliko suza je u ovom malom prostoru ostalo. Užas, sva se stresem kad pomislim na to veče".
Pevačica dodaje da je naučila iz iskustva, ali i da je bila upozorena na eventualni susret sa policijom.
"Te večeri sam bila na jednoj humanitarnoj akciji, a nakon toga se srela sa prijateljima na večeri gde smo se malo opustili i zaglavili do četiri sata ujutro. Kada sam krenula kući, upozorena sam da ne idem preko Autokomande, jer je tamo uvek saobraćajna policajca koja kontroliše saobraćaj".
(MONDO)
"Kada su mi rekli da treba da pođem sa njima u stanicu, mislila sam da samo idem da potpišem izjavu. Ni na pamet mi nije palo da će me strpati u ćeliju. Šokirala sam se kada su me uveli u tu malu prostoriju i zaključali. Ne mogu da se setim dovoljno potresnih reči kojima uopšte može da se dočara taj osećaj kada se neko nađe među četiri zida zatvoren i odsečen od sveta. Bolnica, besparica, ljubavni jadi, neuspeh, sve je to smešno u odnosu na zatvor", rekla je pevačica i dodala da se za tih par sati "isplakala za ceo život".
"Toliko sam se osećala poniženo i jadno, da sam iz sveg glasa ridala i kukala. Mislim da sam se te večeri isplakala za ceo moj život. Sve što sam godinama potiskivala i držala u sebi izašlo je iz mene i ostalo u onoj ćeliji. Ono što me je dotuklo bila je misao kako neki zlikovci i kriminalci slobodno šetaju ulicom, a ja sedim zaključana u zatvoru. Osećala sam se kao da sam dotakla dno života. Kada sam se malo smirila, pogledala sam po ćeliji i zapitala se koliko je ljudi ovde bilo i koliko suza je u ovom malom prostoru ostalo. Užas, sva se stresem kad pomislim na to veče".
Pevačica dodaje da je naučila iz iskustva, ali i da je bila upozorena na eventualni susret sa policijom.
"Te večeri sam bila na jednoj humanitarnoj akciji, a nakon toga se srela sa prijateljima na večeri gde smo se malo opustili i zaglavili do četiri sata ujutro. Kada sam krenula kući, upozorena sam da ne idem preko Autokomande, jer je tamo uvek saobraćajna policajca koja kontroliše saobraćaj".
(MONDO)
