Britanski naučnici ocenili su, u studiji nazvanoj "Drugi izveštaj o Černobilu", da je od posledica katastrofe u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani, koja se dogodila 1986. godine, od raka umrlo (ili će umreti) izmedju 30.000 i 60.000 ljudi - gotovo deset puta više nego što su predvidjale Ujedinjene nacije.
Britanski naučnici ocenili su, u studiji nazvanoj "Drugi izveštaj o Černobilu", da je od posledica katastrofe u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani, koja se dogodila 1986. godine, od raka umrlo (ili će umreti) izmedju 30.000 i 60.000 ljudi - gotovo deset puta više nego što su predvidjale Ujedinjene nacije.U studiji, čiji su autori Ijen Ferli i Dejvid Samner, navodi se da potpuna procena posledica katastrofe, čija će dvadesetogodišnjica biti obeležena 26. aprila u Kijevu, nikada neće biti moguća, uključujući i broj umrlih od raka, ali se naglašava da su one daleko veće od odnoga što je dosad zvanično objavljeno.
Podaci iznesti u studiji značajno se razlikuju od onih koji su izneti u izveštaju Medjunarodne agencije UN za atomsku energiju (IAEA). U izveštaju agencije UN, objavljenom u septembru prošle godine, tvrdi se da je od raka, kao posledica radijacije, na teritoriji Belorusije, Ukrajine i Rusije (zemalja najugroženijih posle katastrofe) umrlo ili bi moglo da umre 4.000 ljudi.
U britanskoj studiji, objavljnoj na internet prezentaciji Konferencije posvećene godišinjici černobilske katastrofe, koja će biti održana od 23. do 25. aprila u glavnom gradu Ukrajine, ističe se da je u medijima prenet pogrešan podatak, i da IAEA i Svetska zdravstvena organizacija u stvari govore o 9.000 žrtava.
Pre 20 godina, 26. aprila 1986, dve snažne eksplozije su u rano jutro odjeknule u reaktoru broj 4 u nuklearnoj elektrani u Černobilu, stvorivši ogromne radioaktivne oblake. Kako se navodi u britanskoj studiji, cezijumom -137 kontaminirana je u manjoj ili većoj meri površina od 3,9 miliona kvadratnih kilometara, odnosno oko 40 odsto površine Evrope.
Najjači udar su primile Ukrajina, Belorusija i Rusija, ali posledice su se osetile i u Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, bivšoj Jugoslaviji, Bugarskoj, Rumuniji, Austriji, Nemačkoj i Poljskoj.
Od posledica direktnog izlaganja radijaciji akutno se razbolelo 237 ljudi. Od toga je 28 umrlo već tokom 1986. godine, a još 19 od 1987. do 2004. godine, navodi se u studiji. Žrtve radijacije su najčešće obolevale (ili obolevaju) od raka tiroidne žlezde, leukemije i drugih vrsta malignih oboljenja, kardiovaskularnih bolesti, katarakte, psihosomatskih bolesti i drugih.
U službenom saopštenju nemačkog predstavnika u Evropskoj uniji za pitanja ekologije Rebeke Harms, koja je prekjuče u Kijevu i zvanično predstavila ovu studiju, navodi se da je studija TORĆ naručena da bi se napravila ravnoteža u odnosu na izveštaj UN, u kojem "nije data kvalitetna analiza uticaja černobilske katastrofe na Evropu i svet".
(Tanjug)
