Rojevi stršeljnova ovog leta uspaničili su sugrađane u gotovo svim delovim Beograda. Svoja gnezda ovi insekti "skućili" su u dimnjacima, pod strehama zgrada, u šupama, ispod krovova, ali i u šupljim stablima.

Međutim, razloga za strah nema jer ozloglašene "zujalice", veličine pet centimetara, imaju manje toksičan ubod od ujeda pčele ili ose.

Prema rečima stručnjaka, stršljenovi nisu agresivni prema čoveku, sem u slučaju kada im je ugroženo leglo.

"Otrov stršljena može da se uporedi sa onim kod drugih osa, ali po sastavu nije isti, čak je manje toksičan" kaže za "Novosti" Gordana Bratuljević iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

"Ubod se doživljava bolnije nego ujed ose zbog toga što se u njegovom otrovu nalazi veći udeo neurotransmitera acetilholin, supstance koja izaziva osećaj pečenja."

Prema njenim rečim, stršljenova žaoka je deblja i duža, pa prodire u osetljivije slojeve kože. Zbog toga se stiče utisak da je bol jači nego posle ujeda ose ili pčele.

Da bi čoveku bio ugrožen život, potrebno je više od 500 intenzivnih uboda stršljenova. Mežutim, kako samo deset procenata stršljenova jednog gnezda napada, ova brojka se nikada ne može dostići.

"Sugrađani mogu da budu mirni jer ubod stršljena nije smrtonosan ukoliko osoba nije alergična", kaže Gordana Bratuljević.

Takođe, ovi insekti su, po pravilu, manje nervozni i skloni ubadanju nego manje ose na istom području.

Ukoliko dođe do uboda, zbog sadržaja žaoke može se pojaviti otok, bol i crvenilo na mestu ujeda. Kod osetljivih se može pojaviti i burnija reakcija, pogotovo ako je bol u predelu usta ili grla.

"Mere prve pomoći su vađenje žaoke pincetom ukoliko je još u koži i stavljanje hladnog obloga", objašnjava dr Dragan Despot, direktor Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

"Ako je ujed u predelu usta, povređenom bi trebalo dati da sisa led, a ukoliko dođe do alergijkse reakcije pod hitno treba potražiti pomoć lekara.“

(MONDO)