Pokret nesvrstanih zemalja, koji se u drugoj polovini prošlog veka suočavao sa mnogim izazovima, usponima i padovima, osnovan je pre 50 godina u Beogradu, gde će 5. i 6. septembra biti i obeležena jubilarna godišnjica nesvrstanih.
Ideja o osnivanju Pokreta nesvrstanih javila se sredinom pedesetih godina prošlog veka, kao protivteža blokovskoj podeli sveta.
Prva, osnivačka konferencija održana je od 1. do 6. septembra 1961. godine u Beogradu, u zgradi Narodne skupštine koja je za tu priliku bila posebno preuređena.
Na samitu su učestvovali šefovi država i vlada 25 vanblokovskih zemalja, većina iz Afrike i Azije i dve evropske: Afganistan, Alžir, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Maroko, Mali, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis i Ujedinjena Arapska Republika, koju su tada činili Egipat i Sirija.
Prisustvovali su i predstavnici 40 oslobodilačkih i antikolonijalnih pokreta. Tri zemlje - Bolivija, Brazil i Ekvador - bili su u ulozi posmatrača.
Na samitu je u centru pažnje bila "velika četvorka": predsednici Indije Džavaharlal Nehru, Indonezije Sukarno, Egipta Gamal Abdel Naser i Jugoslavije Josip Broz Tito. Oni će u godinama koje su usledile igrati značjnu ulogu u Pokretu sve do njihovog odlaka s političke pozornice.
Jugoslavija je bila domaćin samita Pokreta nesvrstanih i početkom septembra 1989. godine u Beogradu.
Pokret nesvrstanih, koji je privukao većinu zemalja, bio je osnovan kao front "trećeg sveta" protiv dominacije dva vojna bloka: zapadnog NATO-a i istočnog Varšavskog ugovora.
On je, bez sumnje, odigrao određenu ulogu u oslobođanju pojedinih zemalja od kolonijalnih sila kao i u borbi za smenjenje jaza između bogatog severa i siromašnog juga, ali istoričari tek treba da ocene njegove stvarne domete.
Prve pukotine u pokretu počele su da se javljaju kada su pojedine zemlje članice počele da se priklanjaju Sovjetskom Savezu, odnosno SAD.
Pokret se, zapravo, "slomio" čak desetak godina pre devetog beogradskog samita, odnosno 1979. godine, zbog unutrašnjih nesuglasica kada je Sovjetski Savez napao Avganistan, jer su neke države podržavale ŠSR, a neke Avganistan.
Slabljenju njegovog uticaja doprinela je smrt ili odlazak s vlasti Nehrua, Nasera, Sukarna i Tita, koji su bili ličnosti čija reč je jedno vreme nesumnjivo imala određenu "težinu" u svetu.
Pad Berlinskog zida 1989. godine, raspad Varšavskog ugovora i završetak "hladnog rata" doneli su velike izazove nesvrstanima, koji su na samitu u Džakarti 1992. godine započeli da tragaju za novom ulogom u postblokovskom svetu.
One sada pokušavaju da nađu svoje mesto u svetu koji se i dalje suočava sa problemima dominacije velikih nad malim zemljama.
Pokret nesvrstanih zemalja sada ima 118 članova od ukupno192 zemlje članice Ujedinjenih nacija.
SFRJ, jedan od osnivača Pokreta, raspala se početkom devedesetih godina prošlog veka u građanskom ratu, dok je suspendovano članstvo njene naslednice, SRJ, u Pokretu nesvrstanih.
Nijedna od biših jugoslovenskih republika, koje su u međuvremenu stekle nezavisnost, nije punopravni član pokreta. One učestvju u njegovom radu ili kao posmatrači ili kao gosti.
Predsednik Srbije Boris Tadić je na 15. samitu Pokreta, sredinom jula 2009, predložio da se 50. godišnjica obeleži u gradu gde su i udareni njegovi temelji.
"Predstavljam zemlju koja je najveća naslednica zemlje osnivača Pokreta, SFRJ, a naša prestonica Beograd je mesto koga se članice Pokreta rado sećaju. Tadašnji predsednik Josip Broz Tito je bio među osnivačima pokreta", izjavio je tada predsednik Srbije i pozvao učesnike samita, koji je održan u egipatskom leztovalištu Šarm el Šeik, da se na 50. godišnjicu okupe u glavnom gradu Srbije.
Predsednik Tadić je takođe objasnio da će Srbija - iako teži da postane član Evropske unije - nastaviti da podržava i glavne ciljeve Pokreta nesvrstanih zemalja, kao što je izgradnja pravednijeg sveta.
Odluka o održavanju ovogodišnjeg skupa u Beogradu donesena je na ministarskom sastanku Pokreta nesvrstanih zemalja krajem maja ove godine na Baliju u Indoneziji.
U Beograd dolazi 85 delegacija iz celog sveta i šefovi diplomatija zemalja bivše SFRJ.
Interesantno je da će princ Mohamed Bolkijah od Bruneja biti najegzotičniji gost ove konferencije.
Kada se Beograd, pre tačno pola veka, pripremao za prvi samit Pokreta nesvrstanih, trebalo je izvršiti obimne pripreme kako bi grad primio i smestio lidere, članove delegacija i novinare, pa je za dva meseca renovirano oko 350 ugostiteljskih objekata, među kojima i svi tadašnji hoteli.Prva, osnivačka konferencija održana je od 1. do 6. septembra 1961. godine u Beogradu, u zgradi Narodne skupštine koja je za tu priliku bila posebno preuređena.
Na samitu su učestvovali šefovi država i vlada 25 vanblokovskih zemalja, većina iz Afrike i Azije i dve evropske: Afganistan, Alžir, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Maroko, Mali, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis i Ujedinjena Arapska Republika, koju su tada činili Egipat i Sirija.
Prisustvovali su i predstavnici 40 oslobodilačkih i antikolonijalnih pokreta. Tri zemlje - Bolivija, Brazil i Ekvador - bili su u ulozi posmatrača.
Na samitu je u centru pažnje bila "velika četvorka": predsednici Indije Džavaharlal Nehru, Indonezije Sukarno, Egipta Gamal Abdel Naser i Jugoslavije Josip Broz Tito. Oni će u godinama koje su usledile igrati značjnu ulogu u Pokretu sve do njihovog odlaka s političke pozornice.
Jugoslavija je bila domaćin samita Pokreta nesvrstanih i početkom septembra 1989. godine u Beogradu.
Pokret nesvrstanih, koji je privukao većinu zemalja, bio je osnovan kao front "trećeg sveta" protiv dominacije dva vojna bloka: zapadnog NATO-a i istočnog Varšavskog ugovora.
On je, bez sumnje, odigrao određenu ulogu u oslobođanju pojedinih zemalja od kolonijalnih sila kao i u borbi za smenjenje jaza između bogatog severa i siromašnog juga, ali istoričari tek treba da ocene njegove stvarne domete.
Prve pukotine u pokretu počele su da se javljaju kada su pojedine zemlje članice počele da se priklanjaju Sovjetskom Savezu, odnosno SAD.
Pokret se, zapravo, "slomio" čak desetak godina pre devetog beogradskog samita, odnosno 1979. godine, zbog unutrašnjih nesuglasica kada je Sovjetski Savez napao Avganistan, jer su neke države podržavale ŠSR, a neke Avganistan.
Slabljenju njegovog uticaja doprinela je smrt ili odlazak s vlasti Nehrua, Nasera, Sukarna i Tita, koji su bili ličnosti čija reč je jedno vreme nesumnjivo imala određenu "težinu" u svetu.
Pad Berlinskog zida 1989. godine, raspad Varšavskog ugovora i završetak "hladnog rata" doneli su velike izazove nesvrstanima, koji su na samitu u Džakarti 1992. godine započeli da tragaju za novom ulogom u postblokovskom svetu.
One sada pokušavaju da nađu svoje mesto u svetu koji se i dalje suočava sa problemima dominacije velikih nad malim zemljama.
Pokret nesvrstanih zemalja sada ima 118 članova od ukupno192 zemlje članice Ujedinjenih nacija.
SFRJ, jedan od osnivača Pokreta, raspala se početkom devedesetih godina prošlog veka u građanskom ratu, dok je suspendovano članstvo njene naslednice, SRJ, u Pokretu nesvrstanih.
Nijedna od biših jugoslovenskih republika, koje su u međuvremenu stekle nezavisnost, nije punopravni član pokreta. One učestvju u njegovom radu ili kao posmatrači ili kao gosti.
Predsednik Srbije Boris Tadić je na 15. samitu Pokreta, sredinom jula 2009, predložio da se 50. godišnjica obeleži u gradu gde su i udareni njegovi temelji.
"Predstavljam zemlju koja je najveća naslednica zemlje osnivača Pokreta, SFRJ, a naša prestonica Beograd je mesto koga se članice Pokreta rado sećaju. Tadašnji predsednik Josip Broz Tito je bio među osnivačima pokreta", izjavio je tada predsednik Srbije i pozvao učesnike samita, koji je održan u egipatskom leztovalištu Šarm el Šeik, da se na 50. godišnjicu okupe u glavnom gradu Srbije.
Predsednik Tadić je takođe objasnio da će Srbija - iako teži da postane član Evropske unije - nastaviti da podržava i glavne ciljeve Pokreta nesvrstanih zemalja, kao što je izgradnja pravednijeg sveta.
Odluka o održavanju ovogodišnjeg skupa u Beogradu donesena je na ministarskom sastanku Pokreta nesvrstanih zemalja krajem maja ove godine na Baliju u Indoneziji.
U Beograd dolazi 85 delegacija iz celog sveta i šefovi diplomatija zemalja bivše SFRJ.
Interesantno je da će princ Mohamed Bolkijah od Bruneja biti najegzotičniji gost ove konferencije.
Nesvrstani "doneli" svetleće reklame u Beograd
Kako su zabeležili hroničari, tada je takođe porušeno više nehigijenskih naselja u vidokrugu učesnika konferencije i smešteno u nove stanove na Banovom brdu.
Izgrađeno je 40 novih ulica, rekonstruisani vodovod i kanalizacija, kao i ulično osvetljenje.
Na Terazijama i drugim trgovima su se pojavile prve svetleće reklame.
Ceo projekat vodio je lično gradonačelnik Beograda Branko Pešić.
Kada je Beograd, septembra 1989, bio domaćin devetog samita nesvrstanih, izvedena je slična rekonstrukcija i ulepšavanje prestonice.
(Tanjug/MONDO)
