Imam jednu tajnu da ti kažem. Zapravo, imam više tajni. Dođi do Tašmajdanske pećine! Roman "Grad tajni" otkriva neke od najneverovatnijih priča o Beogradu
"Ako neki grad ima i čuva tajne, onda je to sigurno Beograd", rekao je danas autor romana "Grad tajni" Zoran Lj. Nikolić na jednom od najmisterioznijih mesta koje glavni grad Srbije ima.
Duboko ispod Tašmjadanskog parka, u pećini koja ima toliko toga da ispriča da može, Nikolić je ispričao neke zanimljive priče iz istorije Beograda, napaćenog grada koji je mnogo puta padao, ali isto toliko puta ponosno ustajao.
Mnogi i ne znaju šta se krije u utrobi centra Beograda. Kroz uzane prolaze, za ovaj put osvetljene svećama, ulazi se u jednu, drugu, treću "dvoranu"...Svaka krije nešto svoje, neku svoju priču, legendu.
Tako nas je autor vodio kroz odaje, ali i istoriju. U jednoj se nekada nalazilo beogradsko Staro groblje, u drugoj su, po svemu sudeći, Turci spalili mošti Svetog Save...Na 26 metara od površine zemlje stajali smo na mestu gde je u vreme Rimljana postojao vodovod (vodio je od Malog Mokrog luga), čuli smo priču o tome kako su Turci odvodili tadašnje Beograđane pešice do Istanbula kako bi im održavali isti takav vodovod, jer je takav isti u Istanbulu propadao. Turci nisu znali da ga održavaju.
Čuveni nemački komandant Aleksander fon Ler tu je napravio štab, tačnije sklonište za Vermahtovu komandu za jugoistok. Fon Ler je, inače, bio odgovoran za bombardovanje Beograda zbog čega mu se i sudilo posle rata.
Istorija Tašmajdanske pećine počinje još od rimskih vremena, kada se odatle vadio kamen za gradnju mnogih bitnih singidunumskih građevina. Od tog materijala bio je sačinjen i rimski vodovod, kao i mnogi sarkofazi koji i danas postoje u važnim beogradskim muzejima.Duboko ispod Tašmjadanskog parka, u pećini koja ima toliko toga da ispriča da može, Nikolić je ispričao neke zanimljive priče iz istorije Beograda, napaćenog grada koji je mnogo puta padao, ali isto toliko puta ponosno ustajao.
Mnogi i ne znaju šta se krije u utrobi centra Beograda. Kroz uzane prolaze, za ovaj put osvetljene svećama, ulazi se u jednu, drugu, treću "dvoranu"...Svaka krije nešto svoje, neku svoju priču, legendu.
Tako nas je autor vodio kroz odaje, ali i istoriju. U jednoj se nekada nalazilo beogradsko Staro groblje, u drugoj su, po svemu sudeći, Turci spalili mošti Svetog Save...Na 26 metara od površine zemlje stajali smo na mestu gde je u vreme Rimljana postojao vodovod (vodio je od Malog Mokrog luga), čuli smo priču o tome kako su Turci odvodili tadašnje Beograđane pešice do Istanbula kako bi im održavali isti takav vodovod, jer je takav isti u Istanbulu propadao. Turci nisu znali da ga održavaju.
Čuveni nemački komandant Aleksander fon Ler tu je napravio štab, tačnije sklonište za Vermahtovu komandu za jugoistok. Fon Ler je, inače, bio odgovoran za bombardovanje Beograda zbog čega mu se i sudilo posle rata.
U vreme turske vlasti ovo mesto i dobija današnji naziv, od dve turske reči: "taš" - kamen i "majdan" -rudnik.
U ovom prostoru Karađorđe je imao svoj štab kada je tokom Prvog srpskog ustanka vraćao varoš od Turaka, tu su se skrivale žene, deca i starci tokom strašnog bombardovanja na početku Prvog svetskog rata.
Sve to i još mnogo više možete da pročitate u ovom romanu istraživača (ali i nekim prethodnim poput "Beograd ispod Beograda), književnika Zorana Lj. Nikolića, koji je istakao da je Tašmajdanska pećina nešto na šta treba da budemo ponosni, jer za to ima bezbroj razloga.
"Evropa nas sada, na neki svoj način, zove da joj se pridružimo. Ali, mi možemo isto tako da nju pozovemo ovde kod nas, jer je ovde sve počelo", rekao je Nikolić.
(MONDO - foto: MONDO)
