Zaštićeni svedok protiv "Šakala" u procesu zbog ratnih zločina u selu Ćuška kod Peći 1999. godine danas je zatražio da mu se ukinu mere zaštite i da javno svedoči. On je ispričao sve strahote koje je doživeo kao jedan od "Šakala".
Nekadašnji pripadnik paravojne jedinice "Šakali" Zoran Rašković Serdar, svedočio je danas na suđenju pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.
On je svedočio o zločinima koje su članovi te jedinice izvršili u selu Ćuška kod Peći 1999. godine, prethodno zatraživši da mu se skinu mere zaštite identiteta koje je imao tokom istražnog postupka.
Rašković, koji je poznat javnosti kao vođa zatvorskih pobuna 2006. godine kada je sebi zašto usta spajalicom, detaljno je pričao o ubistvima i zločinima koje su "Šakali" 14. maja izvršili u Ćuškoj, kada su silovali žene, pljačkali i ubili više od 40 civila, ističući da se dugo prihički pripremao da govori o svim strahotama koje je video.
Doveden je iz zatvora u kome zbog niza razbojništava služi višegodišnju kaznu zatvora, koja mu uskoro ističe.
Dok je svedočio više od četiri sata, sve vreme su mu optuženi dobacivali i pretili.
U Peć je došao, kako je ispričao, 1997. kao dobrovoljac u sastavu vojne policije, a posle izvesnog vremena pristupio je "ekipi" nazvanoj "Šakali", na čijem je čelu bio Nebojša Minić zvani "Mrtvi", koji je u bekstvu preminuo od side u Argentini.
"Svi smo imali Tojote i Landrovere, živeli smo po šiptarskim kućama u Peći, pare nam nisu bile problem, naoružanja je bilo puno, uniformisani smo, imamo štab...'Mrtvi' je jako bitna faca u gradu", ispričao je Rašković.
Prema njegovim rečima, nisu svi iz jedinice vršili zločine, u, kako je naveo, njegovom poimanju te reči, ali da se tačno znalo ko su bili "egzekutori".
Što se tiče zločina u Ćuški, naveo je da nije video masovno streljanje ni ubistva, ali su se grupice pripadnika jedinice odvajale i činile strahote - silovanja, pljačke i ubistva, a predvodnici su im bili Ranko Momić zvani Bosanac, Mrtvi i Srećko Popović Ćale.
Prema njegovim rečima, 14. maja 1999. vozio je Minića u osam ujutru u komandu u brdima.
'Mrtvi' se tu zadržao 30 do 40 minuta, ništa mi nije govorio. Kad smo se vratili rekao je 'pokret, idemo, love se Nemci', mislim da većina nas nije znala gde idemo", naveo je on.
"Nas 25 do 30 sa desetak vozila krenulo je magistralnim putem prema Prištini i skrenuli smo prema Ćuški. Stigli smo do nekog trgića i kreće akcija - nije nam bila prva. Delimo se u četiri grupe. Prvu je predvodio Mrtvi, tu je Vampir, kum Siniša i Kastro.
Drugu grupu vodi Ćale tu je Bulat, Buba i Boban, tu je i Ranko Bosanac, Bažo Vuković i Memo - on nije pravio zločine po mom poimanju zločina", rekao je svedok.
Sa čovekom po nadimkom "Šumadija" u grupi su bili i, takođe optuženi, Bata Lekić i čovek pod nadimkom Dunđer, rekao je svedok.
Grupe kreću u četiri pravca, a on je, kako je ispričao, ostao kod vozila kao i uvek sa još pet vojnika.
"U odlasku dva Šiptara pitaju da li im treba nešto, a Vampir ih momentalno saseče. Nasložio (ubio) ih pored puta. Niko na nas nije pucao, nisam video nijednog teroristu", naveo je Rašković.
Raširili su se po selu i tada, kako je ispričao svedok, počinje ratište - čuju se rafali sa raznih strana, vidi se paljevina, žene vuku cegere, deca pište, starci se sakupljaju, kreću traktori nema mesta za sve civile....
Na trgu za to vreme Zoran Obradović Buba glanca šofer-šajbnu svog novog auta "japanca" i uživa, naveo je Rašković i dodao da je Mrtvi, kada ga je video, ispalio pored njega rafal psujući ga.
"Buba je desetak dana ranije ubio dete i toga su se zgražavali i najveći egzekutori, ali mislim da se on toga uopšte ne seća. Pričao mi je kako se 'kreči' - priđe Albancu i prospe mu mozak, a krv je svuda po zidu - kao da je okrečen", ispričao je Rašković.
Obradović je na to negodovao iz dela sudnice za optužene, povikujući "to su gluposti, šta to pričaš, ti si bolestan čovek".
Rašković je potom dodao da je posle rata s Obradovićem opljačkao jednu zlataru i da su bili u veoma dobrim odnosima. Da se čak ljudski ponašao prema njemu, a često i drugim ljudima.
Kao primer je naveo da je Obradović jednoj devojčici od 13-14 godina nekom prilikom u Peći pomogao da nosi torbe i plakao zajedno s njom.
Dalje je nastavio o događajima u Ćuški - kako civili beže i penju se na traktore, a dok se čuju rafali, selo gori.
Video sam kako je Srećko Popović Ćale streljao tri Albanaca "za Srbiju". "On je bio častan čovek, nije davao da neko drugi krvari ruke osim njega", dao je svedok mišljenje.
Kada su žene i deca otišli 15-ak muškaraca postrojeno je na trgu dok su im "Šakali" pokupili sve iz džepova, a čuo je da im Ranko Bosanac kaže da će da dođu autobusi i da će da ih prebace u Peć.
Posle toga Ranko Bosanac s grupom od 15 ljudi zajedno sa "Šumadijom" i Blažom Vukovićem ulazi u šiptarske seoske kuće i čuju se dugi rafali, pa bombe.
Prema rečima svedoka, oko podne je sve utihnulo, odmorili su se 15 minuta kada je Mrtvi naredio pokret prema selu Zahač da se "ćera gamad".
"Idemo prema Zahaču i zastajemo u selu Pavline. Najgora scena u mom životu se dogodila u tom selu kada sam kroz prozor video kako Ranko Bosanac siluje trudnu Albanku, a potom joj sasipa par metaka u leđa. Za ovih 10 godina koliko sam uglavnom bio po zatvorima, nabacio sam 10 tetovaža, ali tetovaže koje mi je Ranko dao tog dana to su najgore psihičke strahote.
To nosim u glavi, trebalo mi je vremena da promenim svest u svojoj glavi, stanem pred vas. Zato sam došao ovde sa imenom i prezimenom da se gleda i sluša...", naveo je Rašković.
Posle kratke pauze svi branioci optuženih zatražili su da se, pre nastavka svedočenja, momentalno obavi suočenje njihovih branjenika s Raškovićem, ali je sud to odbio.
Rašković se pre početka svedočenja izvinio za eventualno pričanje u slegu. Po zanimanju je rekao da je "pisac".
Suđenje će biti nastavljeno sutra.
Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine od 10. septembra 2010. godine tereti za zločine u Ćuški terete se i Toplica Miladinović, Srećko Popović, Slaviša Kastratović, Boban Bogićević, Zvonimir Cvetković, Radoslav Brnović, Vidoje Korićanin, Veljko Korićanin, Abdulah Sokić, Milojko Nikolić, Zoran Obradović i Ranko Momić.
Oni su optuženi da su, kao pripadnici paravojne formacije "Šakali" likvidirali najmanje 44 albanska civila 14. maja 1999. godine na teritoriji opštine Peć.
U optužnici se ističe da su "Šakali" pri izvršenju dela pokazali izuzetnu surovost, brutalnost, bezosećajnost i bezobzirnost.
Za sada neidentifikovani pripadnici "Šakala" uzimali su malu decu od okupljenog stanovništva, stavljali im nož pod grlo, pucali neposredno ispred nogu civilnog stanovništva, premlaćivali pojedine muškarce na očigled žena i dece, ubistva vršili na svirep i podmukao način, neretko pucajući žrtvama u leđa i ispaljujući u njihova tela veliki broj projektila, nakon čega su većinu tela zapalili, sa ciljem da onemoguće utvrđivanje identiteta žrtava.
(Tanjug)
On je svedočio o zločinima koje su članovi te jedinice izvršili u selu Ćuška kod Peći 1999. godine, prethodno zatraživši da mu se skinu mere zaštite identiteta koje je imao tokom istražnog postupka.
Rašković, koji je poznat javnosti kao vođa zatvorskih pobuna 2006. godine kada je sebi zašto usta spajalicom, detaljno je pričao o ubistvima i zločinima koje su "Šakali" 14. maja izvršili u Ćuškoj, kada su silovali žene, pljačkali i ubili više od 40 civila, ističući da se dugo prihički pripremao da govori o svim strahotama koje je video.
Doveden je iz zatvora u kome zbog niza razbojništava služi višegodišnju kaznu zatvora, koja mu uskoro ističe.
Dok je svedočio više od četiri sata, sve vreme su mu optuženi dobacivali i pretili.
U Peć je došao, kako je ispričao, 1997. kao dobrovoljac u sastavu vojne policije, a posle izvesnog vremena pristupio je "ekipi" nazvanoj "Šakali", na čijem je čelu bio Nebojša Minić zvani "Mrtvi", koji je u bekstvu preminuo od side u Argentini.
"Svi smo imali Tojote i Landrovere, živeli smo po šiptarskim kućama u Peći, pare nam nisu bile problem, naoružanja je bilo puno, uniformisani smo, imamo štab...'Mrtvi' je jako bitna faca u gradu", ispričao je Rašković.
Prema njegovim rečima, nisu svi iz jedinice vršili zločine, u, kako je naveo, njegovom poimanju te reči, ali da se tačno znalo ko su bili "egzekutori".
Što se tiče zločina u Ćuški, naveo je da nije video masovno streljanje ni ubistva, ali su se grupice pripadnika jedinice odvajale i činile strahote - silovanja, pljačke i ubistva, a predvodnici su im bili Ranko Momić zvani Bosanac, Mrtvi i Srećko Popović Ćale.
Prema njegovim rečima, 14. maja 1999. vozio je Minića u osam ujutru u komandu u brdima.
'Mrtvi' se tu zadržao 30 do 40 minuta, ništa mi nije govorio. Kad smo se vratili rekao je 'pokret, idemo, love se Nemci', mislim da većina nas nije znala gde idemo", naveo je on.
"Nas 25 do 30 sa desetak vozila krenulo je magistralnim putem prema Prištini i skrenuli smo prema Ćuški. Stigli smo do nekog trgića i kreće akcija - nije nam bila prva. Delimo se u četiri grupe. Prvu je predvodio Mrtvi, tu je Vampir, kum Siniša i Kastro.
Drugu grupu vodi Ćale tu je Bulat, Buba i Boban, tu je i Ranko Bosanac, Bažo Vuković i Memo - on nije pravio zločine po mom poimanju zločina", rekao je svedok.
Sa čovekom po nadimkom "Šumadija" u grupi su bili i, takođe optuženi, Bata Lekić i čovek pod nadimkom Dunđer, rekao je svedok.
Grupe kreću u četiri pravca, a on je, kako je ispričao, ostao kod vozila kao i uvek sa još pet vojnika.
"U odlasku dva Šiptara pitaju da li im treba nešto, a Vampir ih momentalno saseče. Nasložio (ubio) ih pored puta. Niko na nas nije pucao, nisam video nijednog teroristu", naveo je Rašković.
Raširili su se po selu i tada, kako je ispričao svedok, počinje ratište - čuju se rafali sa raznih strana, vidi se paljevina, žene vuku cegere, deca pište, starci se sakupljaju, kreću traktori nema mesta za sve civile....
Na trgu za to vreme Zoran Obradović Buba glanca šofer-šajbnu svog novog auta "japanca" i uživa, naveo je Rašković i dodao da je Mrtvi, kada ga je video, ispalio pored njega rafal psujući ga.
"Buba je desetak dana ranije ubio dete i toga su se zgražavali i najveći egzekutori, ali mislim da se on toga uopšte ne seća. Pričao mi je kako se 'kreči' - priđe Albancu i prospe mu mozak, a krv je svuda po zidu - kao da je okrečen", ispričao je Rašković.
Obradović je na to negodovao iz dela sudnice za optužene, povikujući "to su gluposti, šta to pričaš, ti si bolestan čovek".
Rašković je potom dodao da je posle rata s Obradovićem opljačkao jednu zlataru i da su bili u veoma dobrim odnosima. Da se čak ljudski ponašao prema njemu, a često i drugim ljudima.
Kao primer je naveo da je Obradović jednoj devojčici od 13-14 godina nekom prilikom u Peći pomogao da nosi torbe i plakao zajedno s njom.
Dalje je nastavio o događajima u Ćuški - kako civili beže i penju se na traktore, a dok se čuju rafali, selo gori.
Video sam kako je Srećko Popović Ćale streljao tri Albanaca "za Srbiju". "On je bio častan čovek, nije davao da neko drugi krvari ruke osim njega", dao je svedok mišljenje.
Kada su žene i deca otišli 15-ak muškaraca postrojeno je na trgu dok su im "Šakali" pokupili sve iz džepova, a čuo je da im Ranko Bosanac kaže da će da dođu autobusi i da će da ih prebace u Peć.
Posle toga Ranko Bosanac s grupom od 15 ljudi zajedno sa "Šumadijom" i Blažom Vukovićem ulazi u šiptarske seoske kuće i čuju se dugi rafali, pa bombe.
Prema rečima svedoka, oko podne je sve utihnulo, odmorili su se 15 minuta kada je Mrtvi naredio pokret prema selu Zahač da se "ćera gamad".
"Idemo prema Zahaču i zastajemo u selu Pavline. Najgora scena u mom životu se dogodila u tom selu kada sam kroz prozor video kako Ranko Bosanac siluje trudnu Albanku, a potom joj sasipa par metaka u leđa. Za ovih 10 godina koliko sam uglavnom bio po zatvorima, nabacio sam 10 tetovaža, ali tetovaže koje mi je Ranko dao tog dana to su najgore psihičke strahote.
To nosim u glavi, trebalo mi je vremena da promenim svest u svojoj glavi, stanem pred vas. Zato sam došao ovde sa imenom i prezimenom da se gleda i sluša...", naveo je Rašković.
Posle kratke pauze svi branioci optuženih zatražili su da se, pre nastavka svedočenja, momentalno obavi suočenje njihovih branjenika s Raškovićem, ali je sud to odbio.
Rašković se pre početka svedočenja izvinio za eventualno pričanje u slegu. Po zanimanju je rekao da je "pisac".
Suđenje će biti nastavljeno sutra.
Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine od 10. septembra 2010. godine tereti za zločine u Ćuški terete se i Toplica Miladinović, Srećko Popović, Slaviša Kastratović, Boban Bogićević, Zvonimir Cvetković, Radoslav Brnović, Vidoje Korićanin, Veljko Korićanin, Abdulah Sokić, Milojko Nikolić, Zoran Obradović i Ranko Momić.
Oni su optuženi da su, kao pripadnici paravojne formacije "Šakali" likvidirali najmanje 44 albanska civila 14. maja 1999. godine na teritoriji opštine Peć.
U optužnici se ističe da su "Šakali" pri izvršenju dela pokazali izuzetnu surovost, brutalnost, bezosećajnost i bezobzirnost.
Za sada neidentifikovani pripadnici "Šakala" uzimali su malu decu od okupljenog stanovništva, stavljali im nož pod grlo, pucali neposredno ispred nogu civilnog stanovništva, premlaćivali pojedine muškarce na očigled žena i dece, ubistva vršili na svirep i podmukao način, neretko pucajući žrtvama u leđa i ispaljujući u njihova tela veliki broj projektila, nakon čega su većinu tela zapalili, sa ciljem da onemoguće utvrđivanje identiteta žrtava.
(Tanjug)
