Dragoslav i Verica Jeremić, koji su posle šest decenija zajedničkog života umrli u istom danu, sahranjeni bez prisustva rodbine na kraju groblja, pored humki koje niko ne obilazi.
Kragujevački Romeo i Julija, Dragoslav (89) i Verica (87) Jeremić, koji su preminuli istog dana, obraz uz obraz, posle šest decenija tokom kojih su bili nerazdvojni i upućeni samo jedno na drugo, sahranjeni su kao socijalni slučajevi iako ih je oplakalo pola Srbije i imaju živu rodbinu.
Dirljiva priča nikoga nije ostavila ravnodušnim.
Ipak, Dragoslav i Verica sahranjeni su, sanduk pored sanduka, na samom obodu kragujevačkog groblja Bozman, u raki koju je iskopao rovokopač. Grob im je pored ostalih, uglavnom bezimenih, čije humke niko ne obilazi. Jeremići nisu bili sirotinja, imali su stan i penzije od oko 50.000 dinara, ali ne i nekoga da ih sahrani tamo gde su želeli.
Želeli su da budu pokopani na Varoškom groblju, u centru Kragujevca, na mestu gde im leže preci. Živan Obradović, komšija koji ih je u sredu u stanu pronašao mrtve, kada je Verici pozlilo, pa je pala i umrla, a Dragoslav legao preko nje i preminuo, kaže da je na dan sahrane doživeo veći šok nego kada je našao tela.
"Vera i čika Dragi su plaćali godinama održavanje dvaju grobnih mesta na Varoškom groblju. Ta mesta se vode na ime Verinog brata. Mislili smo da će tamo biti sahranjeni i sveštenik nam je tako rekao. Kada smo stigli, rekoše da je sahrana na groblju Bozman. U pometnji smo uhvatili taksi i odjurili tamo. Zatekli smo veliku rupu, koju je tek iskopao rovokopač, jedno grobno mesto, u koje su Vera i čika Dragi spušteni sanduk preko sanduka", priča Obradović.
Kako dodaje, umalo mu je pozlilo kada je video gde je grobno mesto.
"Grob je uz šumarak, na mestu gde se sahranjuju štićenici Centra za socijalni rad i beskućnici. Ovo je sramota, tako pokopati ugledne građane Kragujevca, ljude za koje je znao ceo grad, čiji su život i ljubav bili samo želja mnogih", ogorčen je Živan Obradović, jedan od osmoro komšija koji su na poslednji put ispratili stari par.
Stan u kome su Jeremići živeli bio je u procesu otplate, možda i otplaćen, a za sada niko od nadležnih ne zna kome on pripada.
"Javiće se već neko, kao i uvek posle sahrane, neki se već interesuju", kaže za Press službenik, moleći da mu ne spominju ime.
A ni na sahrani, niti prve subote posle sahrane na grobu Jeremića nije plakao niko sem komšija.
(MONDO)
Dirljiva priča nikoga nije ostavila ravnodušnim.
Ipak, Dragoslav i Verica sahranjeni su, sanduk pored sanduka, na samom obodu kragujevačkog groblja Bozman, u raki koju je iskopao rovokopač. Grob im je pored ostalih, uglavnom bezimenih, čije humke niko ne obilazi. Jeremići nisu bili sirotinja, imali su stan i penzije od oko 50.000 dinara, ali ne i nekoga da ih sahrani tamo gde su želeli.
Želeli su da budu pokopani na Varoškom groblju, u centru Kragujevca, na mestu gde im leže preci. Živan Obradović, komšija koji ih je u sredu u stanu pronašao mrtve, kada je Verici pozlilo, pa je pala i umrla, a Dragoslav legao preko nje i preminuo, kaže da je na dan sahrane doživeo veći šok nego kada je našao tela.
"Vera i čika Dragi su plaćali godinama održavanje dvaju grobnih mesta na Varoškom groblju. Ta mesta se vode na ime Verinog brata. Mislili smo da će tamo biti sahranjeni i sveštenik nam je tako rekao. Kada smo stigli, rekoše da je sahrana na groblju Bozman. U pometnji smo uhvatili taksi i odjurili tamo. Zatekli smo veliku rupu, koju je tek iskopao rovokopač, jedno grobno mesto, u koje su Vera i čika Dragi spušteni sanduk preko sanduka", priča Obradović.
Kako dodaje, umalo mu je pozlilo kada je video gde je grobno mesto.
"Grob je uz šumarak, na mestu gde se sahranjuju štićenici Centra za socijalni rad i beskućnici. Ovo je sramota, tako pokopati ugledne građane Kragujevca, ljude za koje je znao ceo grad, čiji su život i ljubav bili samo želja mnogih", ogorčen je Živan Obradović, jedan od osmoro komšija koji su na poslednji put ispratili stari par.
Stan u kome su Jeremići živeli bio je u procesu otplate, možda i otplaćen, a za sada niko od nadležnih ne zna kome on pripada.
"Javiće se već neko, kao i uvek posle sahrane, neki se već interesuju", kaže za Press službenik, moleći da mu ne spominju ime.
A ni na sahrani, niti prve subote posle sahrane na grobu Jeremića nije plakao niko sem komšija.
(MONDO)
