Haški tribunal neće zatvoriti vrata sve dok ne okonča prvostepene postupke protiv Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića, kaže predsednik tog suda Teodor Meron.
Meron je izabran i za predsednika Međunarodnog rezidualnog mehanizma - koji će naslediti Tribunal i, po njegovim rečima, biti zadužen za eventualne žalbene postupke u slučajevima trojice optuženih koji su najduže bili haški begunci.
Savet bezbednosti UN preporučio je da Haški tribunal okonča rad do kraja 2014. godine, ali taj rok može biti produžen, u zavisnosti od trajanja započetih procesa.
Meron je, u izveštaju SB u decembru, ocenio da bi prvostepeni postupak protiv Karadžića mogao biti završen do kraja 2014, ali još ne postoji ni okvirni rok za okončanje suđenja Mladiću i Hadžiću.
Rezidualni mehanizam, telo koje je osnovao Savet bezbednosti UN i koje će naslediti međunarodne sudove za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, imaće dva ogranka - u Aruši, koji bi trebalo da počne s radom 1. jula 2012. godine, i u Hagu, koji će otvoriti vrata 1. jula 2013. godine.
Po Meronovim rečima, rezidualni mehanizam funkcionisaće paralelno s dva suda sve dok ne okončaju sve tekuće predmete. "Uveren sam da će period paralelnog funkcionisanja obezbediti da prelaz sa sudova za bivšu Jugoslaviju i Ruandu na Rezidualni mehanizam bude neometan i efikasan što je više moguće", rekao je predsednik Haškog suda.
Meron je napomenuo i da će Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju imati nadležnost da dovrši sve prvostepene i žalbene postupke započete do 1. jula 2013. godine.
"Međutim, ukoliko neki prvostepeni postupak pred MKSJ bude završen nakon 1. jula 2013. godine, mogući žalbeni postupak u tom predmetu bi bio vođen pred Rezidualnim mehanizmom", precizirao je Meron i zaključio:
"Iz ovog razloga, MKSJ će okončati prvostepene postupke protiv Mladića, Karadžića i Hadžića čak i nakon 1. jula 2013. Rezidualni mehanizam bi onda imao nadležnost da vodi i okonča eventualne žalbene postupke u ovim predmetima."
Početni mandat rezidualnog suda je četiri godine - počev od 1. jula 2012, koji bi se, po potrebi, kasnije produžavao za dve godine - a Meron kaže da je teško predvideti kad će biti okončani svi postupci.
Naslednik Haškog tribunala preuzeće i nadležnost nad zaštitom žrtava i svedoka, vođenjem arhiva, izvršenjem kazni...
"Na meni će biti, u svojstvu predsednika Rezidualnog mehanizma, da odlučujem o zahtevima za pomilovanje ili smanjenje kazne, uključujući i za lica koja su već na izdržavanju kazne", objasnio je Meron.
Mehanizam će takođe biti nadležan za vođenje istraga, postupaka u predmetima zbog nepoštovanja suda i lažnog svedočenja, a preuzeće nadležnost i za sve postupke preispitivanja neke pravosnažne presude koju je doneo MKSJ.
Meron je istakao da će Mehanizam imati važnu ulogu u očuvanju nasleđa Haškog tribunala, kao i da će odgovarati na zahteve nacionalnih vlasti za pomoć u vezi sa istragama, krivičnim gonjenjem i suđenjem osobama odgovornim za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava, počinjene na prostoru bivše Jugoslavije i u Ruandi.
"Ova funkcija može uključivati odgovaranje na zahteve za dokazima, razmatranje zahteva za izmenu ili ukidanje zaštitnih mera koje su prethodno odobrene svedocima, ili odgovaranje na zahteve da se ispita neko pritvoreno lice", rekao je on, istakavši da poslednjih godina raste broj zahteva koji stižu od nacionalnih sudova.
Meron je kazao da se očekuje da će Rezidualni mehanizam 2012. i 2013. godine imati manje od 100 zaposlenih - 43 u Aruši i 23 u Hagu, dok će 30 trenutno zaposlenih u dva Tribunala pokrivati duple pozicije. Te brojke će se, prema njegovim rečima, menjati u zavisnosti od obima posla.
Poređenja radi, Haški tribunal sada ima oko 800 zaposlenih, dok je na vrhuncu rada upošljavao oko 1.300 ljudi, rekao je Meron.
(Tanjug)
Savet bezbednosti UN preporučio je da Haški tribunal okonča rad do kraja 2014. godine, ali taj rok može biti produžen, u zavisnosti od trajanja započetih procesa.
Meron je, u izveštaju SB u decembru, ocenio da bi prvostepeni postupak protiv Karadžića mogao biti završen do kraja 2014, ali još ne postoji ni okvirni rok za okončanje suđenja Mladiću i Hadžiću.
Rezidualni mehanizam, telo koje je osnovao Savet bezbednosti UN i koje će naslediti međunarodne sudove za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, imaće dva ogranka - u Aruši, koji bi trebalo da počne s radom 1. jula 2012. godine, i u Hagu, koji će otvoriti vrata 1. jula 2013. godine.
Po Meronovim rečima, rezidualni mehanizam funkcionisaće paralelno s dva suda sve dok ne okončaju sve tekuće predmete. "Uveren sam da će period paralelnog funkcionisanja obezbediti da prelaz sa sudova za bivšu Jugoslaviju i Ruandu na Rezidualni mehanizam bude neometan i efikasan što je više moguće", rekao je predsednik Haškog suda.
Meron je napomenuo i da će Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju imati nadležnost da dovrši sve prvostepene i žalbene postupke započete do 1. jula 2013. godine.
"Međutim, ukoliko neki prvostepeni postupak pred MKSJ bude završen nakon 1. jula 2013. godine, mogući žalbeni postupak u tom predmetu bi bio vođen pred Rezidualnim mehanizmom", precizirao je Meron i zaključio:
"Iz ovog razloga, MKSJ će okončati prvostepene postupke protiv Mladića, Karadžića i Hadžića čak i nakon 1. jula 2013. Rezidualni mehanizam bi onda imao nadležnost da vodi i okonča eventualne žalbene postupke u ovim predmetima."
Početni mandat rezidualnog suda je četiri godine - počev od 1. jula 2012, koji bi se, po potrebi, kasnije produžavao za dve godine - a Meron kaže da je teško predvideti kad će biti okončani svi postupci.
Naslednik Haškog tribunala preuzeće i nadležnost nad zaštitom žrtava i svedoka, vođenjem arhiva, izvršenjem kazni...
"Na meni će biti, u svojstvu predsednika Rezidualnog mehanizma, da odlučujem o zahtevima za pomilovanje ili smanjenje kazne, uključujući i za lica koja su već na izdržavanju kazne", objasnio je Meron.
Mehanizam će takođe biti nadležan za vođenje istraga, postupaka u predmetima zbog nepoštovanja suda i lažnog svedočenja, a preuzeće nadležnost i za sve postupke preispitivanja neke pravosnažne presude koju je doneo MKSJ.
Meron je istakao da će Mehanizam imati važnu ulogu u očuvanju nasleđa Haškog tribunala, kao i da će odgovarati na zahteve nacionalnih vlasti za pomoć u vezi sa istragama, krivičnim gonjenjem i suđenjem osobama odgovornim za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava, počinjene na prostoru bivše Jugoslavije i u Ruandi.
"Ova funkcija može uključivati odgovaranje na zahteve za dokazima, razmatranje zahteva za izmenu ili ukidanje zaštitnih mera koje su prethodno odobrene svedocima, ili odgovaranje na zahteve da se ispita neko pritvoreno lice", rekao je on, istakavši da poslednjih godina raste broj zahteva koji stižu od nacionalnih sudova.
Meron je kazao da se očekuje da će Rezidualni mehanizam 2012. i 2013. godine imati manje od 100 zaposlenih - 43 u Aruši i 23 u Hagu, dok će 30 trenutno zaposlenih u dva Tribunala pokrivati duple pozicije. Te brojke će se, prema njegovim rečima, menjati u zavisnosti od obima posla.
Poređenja radi, Haški tribunal sada ima oko 800 zaposlenih, dok je na vrhuncu rada upošljavao oko 1.300 ljudi, rekao je Meron.
(Tanjug)
