Potomci Milana Nedića, predsednika Vlade Srbije u vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, podneli su Agenciji za restituciju zahtev za vraćanje njegove imovine u Srbiji.
Među imovinom koju njegovi naslednici traže su zgrada u Nemanjinoj u kojoj je danas Narodna banka Srbije, zemunski park, placevi u Grockoj, u Vrtlarskoj ulici u Zemunu i nadoknada za pet knjiga koje je general Nedić izdao, javlja RTS.
Milan Nedić, koji se ubio pre sudske presude, nikada nije osuđen za saradnju s okupatorom radi čega njegovi naslednici nisu tražili rehabilitaciju.
Jedini zahtev koji su do sada podnosili odnosio se na informacije o mestu gde je sahranjen, a sada su odlučili da traže ono što im od 1941. godine garantuje testament generala Nedića.
U Agencija za restituciju, koja je dobila zahtev porodice Nedić, kažu da iako generala Nedića sud nije proglasio krivim, taj slučaj je prilično komplikovan.
"Postoji akt tadašnje komisije za ratne zločine, neophodno je da se sudski rehabilituje. To je teško pitanje i ogromna je odgovornost na sudijama, ali ne može se kroz ovaj sudski postupak ići u istorijski revizionizam", kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
Aleksandar Nedić, praunuk Milana Nedića, kaže da porodica ovim traži ono što pripada generalu Nediću.
"Mi smo svesni da ćemo dobiti malo ili ništa, ali je ovo naš način da bacimo malo više svetla, da nadležne institucije počnu drugačije da govore, ne samo o Milanu Nediću, već i o istoriji", kaže Aleksandar Nedić.
Šabački advokat Gojko Lazarov, koji se bavio slučajevima restitucije, podseća da je za odluku o vraćanju imovine potrebna dokumentacija o imovini i njenom oduzimanju.
U slučajevima gde su vlasnici proglašeni saradnicima okupatora, kaže Lazarov, to nije kraj procedure te dodaje da je kod onih lica koja su osuđena i kažnjena potrebno rešenje o rehabilitaciji ili dokaz da je taj zahtev podnesen.
U vreme Nedićeve Vlade Nacionalnog spasa, od 29. avgusta 1941. do oktobra 1944. godine, Srbija je bila jedino okupirano područje u Evropi koja nije poslala svoje vojnike da se bore na strani Vermahta, na Istočnom frontu.
(Srna)
Milan Nedić, koji se ubio pre sudske presude, nikada nije osuđen za saradnju s okupatorom radi čega njegovi naslednici nisu tražili rehabilitaciju.
Jedini zahtev koji su do sada podnosili odnosio se na informacije o mestu gde je sahranjen, a sada su odlučili da traže ono što im od 1941. godine garantuje testament generala Nedića.
U Agencija za restituciju, koja je dobila zahtev porodice Nedić, kažu da iako generala Nedića sud nije proglasio krivim, taj slučaj je prilično komplikovan.
"Postoji akt tadašnje komisije za ratne zločine, neophodno je da se sudski rehabilituje. To je teško pitanje i ogromna je odgovornost na sudijama, ali ne može se kroz ovaj sudski postupak ići u istorijski revizionizam", kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
Aleksandar Nedić, praunuk Milana Nedića, kaže da porodica ovim traži ono što pripada generalu Nediću.
"Mi smo svesni da ćemo dobiti malo ili ništa, ali je ovo naš način da bacimo malo više svetla, da nadležne institucije počnu drugačije da govore, ne samo o Milanu Nediću, već i o istoriji", kaže Aleksandar Nedić.
Šabački advokat Gojko Lazarov, koji se bavio slučajevima restitucije, podseća da je za odluku o vraćanju imovine potrebna dokumentacija o imovini i njenom oduzimanju.
U slučajevima gde su vlasnici proglašeni saradnicima okupatora, kaže Lazarov, to nije kraj procedure te dodaje da je kod onih lica koja su osuđena i kažnjena potrebno rešenje o rehabilitaciji ili dokaz da je taj zahtev podnesen.
U vreme Nedićeve Vlade Nacionalnog spasa, od 29. avgusta 1941. do oktobra 1944. godine, Srbija je bila jedino okupirano područje u Evropi koja nije poslala svoje vojnike da se bore na strani Vermahta, na Istočnom frontu.
(Srna)
