U sistem socijalne zaštite uključeno je, prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, više od 500.000 građana Srbije, a polovina njih su, iako većinom radno sposobni, korisnici materijalne pomoći.
Međutim, i za druge usluge, kao što su pomoći u kući i smeštaj u domove za stare, "čeka se u redu", jer, kako navode u Zavodu, potrebe prevazilaze postojeće kapacitete i neophodno je uspostaviti saradnju sa privatnim i NVO sektorom.
Kako je Tanjugu rekla Lidija Kozarčanin iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, iako prioritet, shodno strateškim dokumentima, treba da bude razvoj usluga, ekonomska kriza i dinamičan rast siromaštva težište vraćaju na novčanu pomoć.
Ona je upozorila da u Srbiji, prema procenama, ispod apsolutnog praga siromaštva živi 7,9 odsto stanovništva i da broj siromašnih za oko 200.000 prevazilazi broj korisnika socijalnih usluga i zaključila da postojeći sistem socijane zaštite, u kome je dominantan javni sektor, ne može u potpunosti da odgovori na taj problem.
"Građani najčešće traže materijalnu pomoć, zatim smeštaj u dom za stare i u dnevni boravak, kao i pomoć u kući. Imamo relativno mali broj korisnika u odnosu na potrebe i još nedovoljno kapaciteta, iako je značajan pomak načinjen", istakla je Kozarčanin.
Jedan od načina za razvoj usluga, koje bi u potpunosti zamenile materijalna davanja, jeste uvođenje socijalnih penzija, što je, prema njenim rečima, i predviđeno jednim od akcionih planova, a što su mnoge zemlje već uradile.
Kozarčanin je objasnila da bi socijalne penzije primali oni koji nisu nisu uplaćivali doprinose ili nisu ispunili minimum uplate, a kojih je u Srbiji sve više.
Istraživanja, kako je dodala, pokazuju da je 40 odsto ljudi koji su ostali bez penzije radilo, ali nedovoljan broj godina.
Broj korisnika socijalnih usluga stagnira i u 2011. godini ih je evidentirano oko 585.000, što je 7,23 odsto ukupnog stanovništva Srbije, a polovina je među širokim sepektrom usluga "izabrala" materijalnu pomoć.
Radno sposobno je 57,9 odsto korisnika, među kojima je najviše odraslih osoba - 46,6 procenata, odnosno oko 270.000, deca i mladi čine drugu grupu po veličini sa 37, 3 odsto, a potom slede stariji od 65 godina kojih je nešto manje od 95.000.
"Strateškim dokumentima je, međutim, definsano da sistem socijalne zašstite, pre svega, treba da pruži potporu onima koji su nesposbni za rad, bilo zbog godina, poput dece i starih, bilo zbog zdravstvenih problema", navela je Kozarčanin.
"Taj cilj još nismo ostvarili, da ne kažem da smo vrlo daleko od njega, jer imamo veoma veliki broj odraslih osoba, koje su uglavnom korisnici materijalnih davanja, a dosta je onih koji su radno sposobni", dodala je ona.
Socijalno i materijalno ugroženi čine većinu i među decom koja koriste usluge socijalnih centara. Među mlađom populacijom, uključenom u sistem socijalne zaštite, veći deo čine pripadnici muškog pola, ali se sa godinama situacija menja - među odraslima i starima provlađuju žena.
Govoreći o karakteristikama korisnika, Kozarčanin je navela i da su među onima koji su se izjasnili o nacionalnosti najbrojni Srbi, zatim sa oko 16 odsto slede Romi, a zastupljene su i sve druge nacionalne manjine. Podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za prošlu godinu pokazuju da je među korisnicima bilo i 200 beskućnika, kojima je, pre svega, obezbeđen smeštaj.
(Tanjug)
Kako je Tanjugu rekla Lidija Kozarčanin iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, iako prioritet, shodno strateškim dokumentima, treba da bude razvoj usluga, ekonomska kriza i dinamičan rast siromaštva težište vraćaju na novčanu pomoć.
Ona je upozorila da u Srbiji, prema procenama, ispod apsolutnog praga siromaštva živi 7,9 odsto stanovništva i da broj siromašnih za oko 200.000 prevazilazi broj korisnika socijalnih usluga i zaključila da postojeći sistem socijane zaštite, u kome je dominantan javni sektor, ne može u potpunosti da odgovori na taj problem.
"Građani najčešće traže materijalnu pomoć, zatim smeštaj u dom za stare i u dnevni boravak, kao i pomoć u kući. Imamo relativno mali broj korisnika u odnosu na potrebe i još nedovoljno kapaciteta, iako je značajan pomak načinjen", istakla je Kozarčanin.
Jedan od načina za razvoj usluga, koje bi u potpunosti zamenile materijalna davanja, jeste uvođenje socijalnih penzija, što je, prema njenim rečima, i predviđeno jednim od akcionih planova, a što su mnoge zemlje već uradile.
Kozarčanin je objasnila da bi socijalne penzije primali oni koji nisu nisu uplaćivali doprinose ili nisu ispunili minimum uplate, a kojih je u Srbiji sve više.
Istraživanja, kako je dodala, pokazuju da je 40 odsto ljudi koji su ostali bez penzije radilo, ali nedovoljan broj godina.
Broj korisnika socijalnih usluga stagnira i u 2011. godini ih je evidentirano oko 585.000, što je 7,23 odsto ukupnog stanovništva Srbije, a polovina je među širokim sepektrom usluga "izabrala" materijalnu pomoć.
Radno sposobno je 57,9 odsto korisnika, među kojima je najviše odraslih osoba - 46,6 procenata, odnosno oko 270.000, deca i mladi čine drugu grupu po veličini sa 37, 3 odsto, a potom slede stariji od 65 godina kojih je nešto manje od 95.000.
"Strateškim dokumentima je, međutim, definsano da sistem socijalne zašstite, pre svega, treba da pruži potporu onima koji su nesposbni za rad, bilo zbog godina, poput dece i starih, bilo zbog zdravstvenih problema", navela je Kozarčanin.
"Taj cilj još nismo ostvarili, da ne kažem da smo vrlo daleko od njega, jer imamo veoma veliki broj odraslih osoba, koje su uglavnom korisnici materijalnih davanja, a dosta je onih koji su radno sposobni", dodala je ona.
Socijalno i materijalno ugroženi čine većinu i među decom koja koriste usluge socijalnih centara. Među mlađom populacijom, uključenom u sistem socijalne zaštite, veći deo čine pripadnici muškog pola, ali se sa godinama situacija menja - među odraslima i starima provlađuju žena.
Govoreći o karakteristikama korisnika, Kozarčanin je navela i da su među onima koji su se izjasnili o nacionalnosti najbrojni Srbi, zatim sa oko 16 odsto slede Romi, a zastupljene su i sve druge nacionalne manjine. Podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za prošlu godinu pokazuju da je među korisnicima bilo i 200 beskućnika, kojima je, pre svega, obezbeđen smeštaj.
(Tanjug)
